Развојни проблеми библиотека на Косову
Спахиу, Исмет (1972): „Развојни проблеми библиотека на Косову”. У: Група аутора (1972): Конгрес културне акције у СР Србији : Крагујевац, 28, 29. и 30. октобар 1971. Београд: Републичка конференција Социјалистичког савеза радног народа Социјалистичке Републике Србије, стр. 698–699.
Библиотекарство на Косову по садржини, циљевима и задацима до сада и убудуће уклапа се у систем библиотекарства СРС, а његови развојни проблеми су идентични развојним проблемима, могућностима, па и схватањима, неразвијених крајева и средина код нас.
Покрајина има 1.439 насеља, које брже или спорије, из дана у дан, по које чак и преко ноћи, мењају свој изглед ка новом, лепшем и напреднијем. У 129 насеља постоји јавна библиотека, 1.310 или 91,8% насеља су без библиотеке. У просеку једна библиотека долази на више од 11 насеља, тако поједини читаоци да би се користили услугама библиотеке треба да путују у просеку и 30 км.
Има случајева да се овим установама обезбеђује само некакав опстанак, колико да постоје. Имамо и добрих библиотека и оних у саставу радних организација, чак и три награђене библиотеке заслужним републичким наградама. Резултати до сада постигнути у библиотекарству, с обзиром да се почело пре 27 година поклонима партизанских јединица, грађана и скромним могућностима, понос су за све нас.
Иначе у 1970. години јавне библиотеке Косова имале су на коришћење само 4.737 м2 простора; за редовну делатност 3.196.845,16 динара; 549.091 свеску књига, или (0,40 књига по становнику) од којих 225.380 свезака на албанском језику, или на четири становника једна књига. Овде је могуће повећање искључиво повећањем броја наслова у издавачкој делатности и увозом.
Библиотеке су евидентирале 751.531 прочитаних књига; имају 162 запослена радника. Опремљеност библиотека је врло слаба. При оваквим подацима коментар је непотребан.
Од 335 основних школа у Покрајини, мада све располажу неким фондом књига, само 50% имају библиотеку у саставу. У две трећине ових библиотека рад је организован неуредно (задужењем наставника и ученика), код једне трећине хонорарним и редовним запослењем библиотечког радника. Иако нешто повољнији, скоро исти случај је и код библиотека у средњим школама. Повољан третман и развој осетан је код библиотека виших и високошколских установа. Док се код привреде и осталих служби, осим код неких запажених изузетака, не можемо похвалити неким већим успесима.
Библиотекарство у Покрајини, у години културне акције у нашој Републици, предвођено Народном и универзитетском библиотеком Косова, усвојило је концепције свог развоја у развојном периоду од 1971. до 1975. и до 1980. године, те са правом очекује, од скупштина општина до радних организација, још ближи увид стања још конкретније формулисање предлога за разрешавање садашњих проблема библиотекарства, који ће допринети реалном планирању развоја, адекватно развојним захтевима наше Покрајине.
Иначе, убеђени смо да се ови проблеми могу решити само у интеграцији с осталим облицима удруженог рада преко самоуправних договора који бришу дилеме и доприносе надградној улози библиотечке делатности у развојном процесу друштва.
Скупштинска тела САП Косова већ су размотрила проблеме и развојне потребе Народне и Универзитетске библиотеке Косова, носиоца развојног система библиотекарства у Покрајини. Њеним проширеним функцијама дата је пуна подршка према којој ова библиотека треба да се оспособи просторно, кадровски, савремено опреми информативним инструментима, способна да својим постојањем помаже развој Покрајине писаним стваралаштвом и тај развој међубиблиотечком сарадњом презентира свету.
Удруженом интервенцијом друштва у пет, односно седам региона Покрајине очекује се оспособљавање матичних библиотека профила адаптираних потребама модерно развијеног друштва, што ће се постићи инструментима оспособљених, који ће се преко јединственог система Покрајине укључити у систем међубиблиотечке сарадње и информација Републике.
Тражи се да матичне библиотеке у свему буду оспособљене као стецишта свих читалачких категорија у општини, са мрежом својих истурених пунктова у центрима месних заједница и осмогодишњих школа (до краја 1975. укупан број библиотека 192, нових 92). Отварање пунктова у привредним и ванпривредним радним организацијама постићи ће се самоуправним споразумевањем.
Додајемо да ће у јавним библиотекама до краја 1975. године бити једна књига по становнику, а пораст до 1980. године, оријентационо, 2 књиге по становнику.
Школе свих ступњева и веће привредне организације да би одговориле свом развоју и укључиле се у развојне токове привреде неизоставно треба да имају библиотеку прилагођену библиотечким стандардима у погледу простора, фондова, кадра и опреме.
Обезбедити књигу значи пружити и омогућити образовање, васпитање, стручност, стицање нових појмова и сазнања, помоћи остваривање школских и друштвених циљева и задатака у свакој општини. То је инвестиција уложена за преко 40.000 средњошколаца, 12.000 студената и 242.000 деце основних школа. У ширем смислу то је улагање у привреду и друштвене службе.
Очекујемо да друштвена заједница после овог Конгреса акционо и програмирано, према мерилима потреба, условљава развој културе те у њој развој библиотекарства.