Припрема полазника школе за основно образовање одраслих за коришћење културних вредности

Полазећи од мишљења да основно образовање одраслих, када је реч о култури, треба да обезбеди стално учешће радника у културном животу своје средине, као и од сазнања да култура, како за појединца тако и за радне организације, све више представља саставни део живота, рада и производње — пред све нас који се бавимо основним образовањем поставља се веома одговоран задатак да припремимо — створимо предуслове за улазак полазника у свет културе.

Ако се сложимо да нам План и програм за основно образовање одраслих СР Србије пружа сасвим мало могућности да овај задатак успешно реализујемо у самој настави, нужно се намеће потреба за организовањем неких допунских, ваннаставних облика рада.

У већим градовима где постоје музеји, биоскопи, позоришта, уметничке галерије, библиотеке, музичке, ликовне академије и др. школе које се баве основним образовањем одраслих морају тесно сарађивати са поменутим институцијама јер су позване да сваког полазника–радника оспособе да постане и трајни корисник културних вредности. И не само то, сваком полазнику се мора у школској средини пружити пуна помоћ, да се и сам испољи, покаже своје способности, лично постане стваралац.

Практично, у неким школама за основно, образовање одраслих припрема полазника за реализацију задатака његовог увођења у свет културе и уметности почиње у оном тренутку кад радник ступи у учионицу.

У оквиру анкете која има за циљ да провери предзнање полазника из општеобразовних предмета, он одговара још на нека питања, као што су:

— који дневни лист чита (стално или повремено);

— које позоришне представе је гледао у последње време;

— које филмове је недавно гледао;

— које књиге је прочитао;

— да ли је члан неке библиотеке и које;

— коју музику најрадије слуша;

— да ли прати телевизијски програм и коју телевизијску емисију нерадо пропушта и сл.

Када се сумирају сви одговори, добија се прилично реална слика од чега треба почети.

На овај начин сазнајемо круг интересовања полазника, знамо шта му је недоступно, а шта сасвим непознато. У даљим разговорима утврђујемо њихове жеље, процењујемо њихове могућности за проширење круга интересовања. Тек тада приступамо изради програма ваннаставних активности, тј. изради културно–образовних програма. Ови програми обухватају:

— посете позоришним и филмским представама (од драма, и то комедије, ка опери и балету; од домаћег и страног филма њима блиских садржаја до тематски сложенијих);

— припреме за учлањивање у библиотеке (обично се почиње посетом изложби књига у некој библиотеци);

— припреме за учешће на књижевним вечерима које се организују у библиотеци или у школи (упознавање са програмом у оквиру часова српскохрватског језика и обрадом лектире);

— посете музеја (час физике у Музеју Николе Тесле; часови историје у музејима „25. мај“, „7. јул“, и „I устанак“; час српскохрватског језика у Музеју Вука и Доситеја, у Галерији фресака, или на изложби слика);

— слушање концерата народне и забавне музике (уз претходно или пропратно предавање стручњака из музичких школа);

— припрема самосталних приредаба и литерарних вечери, где се полазницима пружа могућност да се и сами искажу, испоље своје способности;

— организовање екскурзије у циљу упознавања са споменицима наше културе (обилазак културно–историјских споменика града, посете средњовековним манастирима и сл.).

Илустрације ради, наводим део Програма ваннаставних активности који је остварен у Школи за основно образовање одраслих „Палилула“ у току маја месеца 1970/71. школске године:

— „Зона Замфирова“ — представа у вези са наставом српско–хрватског језика, упознавање са нашим типичним локалним хумором;

— литерарно вече „Прича о љубави“ — избор стихова из љубавне поезије (литерарна секција школе);

— „Сарајевски атентат“ — представа везана за наставу историје;

— Музеј Јована Цвијића — посета у вези са наставом географије;

Музеј Николе Тесле и Железнички музеј — посета у вези са наставом физике;

— Природњачки музеј — посета и предавање „Порекло живота на Земљи, еволуција живог света и фосили“, везано за наставу биологије;

— екскурзија „Трагом прве партизанске пушке“ — Београд — Ваљево — Титово Ужице — Кадињача —Врњачка Бања — Жича — Студеница — Београд, организована у вези са наставом историје и српскохрватског језика, поводом прославе 30-годишњице устанка предузето са III годином);

— предавање „Стабилизационе мере у привреди“ у вези са наставом основа друштвеног система СФРЈ и упознавања са савременим кретањима у друштву;

— екскурзија научног карактера: Бор — Брестовачка Бања — Борско језеро — Ртањ. Упознавање са процесом експлоатације руде бакра, животним условима савременог рударског радника и географским појмовима источне Србије (екскурзија организована са полазницима нижег ступња);

— Завршна приредба и другарско вече, испраћај полазника IV године (припремили и организовали полазници школе).

На реализовању оваквих и сличних културно–образовних програма у Београду у школској 1970/71. години радило је 6 установа за основно образовање одраслих које су имале укупно око 5.000 полазника. Према подацима Градског већа Савеза синдиката,

— позоришним представама присуствовало је 14.935 полазника

— књижевним вечерима и другим општеобразовним програмима присуствовала су 3.524 полазника

— филмске представе видело је 3.200 полазника

— предавање из опште елементарне културе слушало је 800 полазника

— семинарима и предавањима из друштвено–економског образовања присуствовала су 2.202 полазника

Значи, укупно ове програме пратило је 26.711 радника–корисника.

Наведени подаци односе се само на оне активности које је финансирало Градско веће Савеза синдиката са 50%. Сигурно је да је осталим програмима било обухваћено још више полазника, јер су преостала средства радних организација и школе употребљена за остале облике ваннаставних активности. Тиме се постигло да полазник једне школе буде учесник, тј. корисник 10 па и више културно–образовних програма само током једне школске године.

Ако ће полазник поступно у периоду од 4 школске године бити укључен у све ове облике рада, на крају завршне године његовог школовања ми ћемо остварити постављени задатак — да радник и у својој животној средини буде не само корисник културних вредности већ и иницијатор стварања нових.

Као што се из наведенога види, и сами можемо нешто учинити на обогаћивању Програма за основно образовање одраслих и прилагођавати га условима и могућностима средине у којој се он реализује.

Међутим, ни школе, тј. установе које се баве основним образовањем одраслих, ни сами полазници–радници, нарочито када је реч о финансијским средствима потребним за реализовање културно–образовних програма, нису у стању да учине онолико колико би још требало и могло да се учини.

Због тога одговарајућу помоћ у припреми садржаја програма, као и у њиховом финансирању, треба да пруже, поред радних организација и синдиката, и заједнице образовања и културе.