Споменици културе и друштво

1. Самоуправно споразумевање и друштвено договарање у области бриге о споменицима културе добија данас облике сталне и сигурне организованости и сазнања друштвене вредности споменика културе.

Социјалистичко самоуправљање радника у удруженом раду повезано је са општим историјским токовима и остварује нове социјалистичке односе у нашем вишенационалном друштву. Радни људи располажу резултатима свога рада и васпитавају се да чувају своје историјске тековине. Из тог васпитања и дисциплине следује и чување традиција као и споменика културе, које је реализовано кроз помоћ друштва и стручних институција.

2. И поред великих успеха који су остварени на плану чувања културног наслеђа, још су присутни бројни проблеми, који се имају размотрити да би се дошло до бољих решења.

Споменици културе су један од основних елемената цивилизације и културе сваког народа. Због својих уметничких, научних, естетских и других културних вредности, споменици културе су под заштитом државе, друштвене заједнице и међународних организација.

Кроз своје законодавство наша држава је већ 1945. године утврдила односе у чувању споменика културе. Од државне својине, споменици културе прешли су у друштвену својину, одређене су обавезе и права ималаца, дужности и права општина и ширих друштвено–политичких заједница. Стварају се трајни и стабилни материјални извори који обезбеђују услове да споменици културе служе својој намени.

3. Наведимо да у СР Србији има;

— око 40 археолошких локалитета (Винча, Виминацијум, Гамзиград, Лепенски Вир, Медијана, Сирмијум, Улпијана, Царичин град... са око 2.000 квадратних метара мозаика)

— око 150 средњовековних манастира и цркава (Ариље, Градац, Грачаница, Дечани, Жича, Каленић, Лазарица, Љубостиња, Манасија, Милешево, Ђурђеви Стубови, Поганово, Б. Љевишка у Призрену, Пећка Патријаршија, Прохор Пчињски, Раваница, Сопоћани, Студеница, Црна Река, Бођани, Хопово... са око 35.000 квадратних метара зидног сликарства — фресака, око 10.000 слика рађених на дрвету — иконе, око 5.000 слика рађених на платну)

— око 40 тврђава (Бач, Калемегдан у Београду, Голубац, Звечан, Козник, Маглич, Ниш, Петроварадин, Призрен, Рас, Ресава, Смедерево, Сталаћ, Шабац...)

• — око 10 објеката муслиманске архитектуре и уметности (Бајракли џамија у Београду, Алтум–алем џамија у Новом Пазару, Синан–пашина џамија у Призрену, Царска џамија у Приштини...)
• — мостови, чесме, ханови и амами (20)
• — цркве брвнаре (40)
• — сеоска и градска архитектура (60)
• — историјска места и око 100 споменика из народноослободилачке борбе и рата (Бела Црква, Пријепоље, Столице, Титово Ужице, куће народних хероја...)
• — велики број музеја, библиотека и архива чува у својим збиркама више милиона предмета.

Сем свог значаја као докумената историјских збивања и културног развоја наших народа у прошлости, многи споменици имају велике уметничке и културне вредности, које прелазе националне оквире и имају признату светску вредност. Највећи део споменика културе, услед многобројних разарања у прошлости, утицаја природних фактора и небриге, налази се данас у тешком стању.

Почетком овог века почело се са обновом неких архитектонских споменика, а заштита споменика културе у правом смислу речи почела је од 1947. године, оснивањем стручних установа.

4. Зрелост сваке нације (и народности) је у развоју смисла и потреби за културом, чиме култура постаје нераздвојиви део живота. Тражећи боље путеве, поставља се и питање места споменика културе, тј. како код радног човека створити једну психолошку потребу за свој аутентични културни доживљај — и то усмерити у корист и појединца и друштва.

Радни човек има право на највише културне вредности, а то се не може постићи административним манипулисањем, већ ангажованошћу свих, удруживањем рада и средстава. Растући интерес за уметност, уз данашње могућности комуницирања, друштвено–економски услови, вишегодишње планирање и календари културних догађаја стварају све повољније услове за то да и споменици културе све више служе задовољавању културних и других потреба грађана и друштвене заједнице.

То подразумева и рад привредних и других радних организација, општина и ширих друштвено–политичких заједница. Тако би нормално текло и обезбеђивање финансијских средстава не само за конзерваторске и рестаураторске радове на споменицима културе, него и за изградњу путева или прилаза споменику, угоститељских капацитета, бриге за стручно оспособљавање конзерватора, кустоса, водича...

5. На чувању, бризи и заштити споменика културе могу да се ангажују и организације које у својим програмима имају и извесне задатке из ове области. У статутима радних организација друштвена делатност у култури мора наћи своје место као трајни задатак

• — ТУРИСТИЧКЕ организације издају публикације о споменицима културе, старају се о стварању услова за прихватање и рекреацију посетилаца. Споменици културе, историје и природне лепоте привлаче сваке године више милиона туриста, који желе да упознају друге народе, њихове обичаје, културу, историју и друштвено–политичко уређење. Ова кретања имају утицаја на зближавање и пријатељство међу народима.
• — САВЕЗ БОРАЦА је иницијатор обележавања свих значајнијих историјских места из народноослободилачке борбе и ранијих ратова.
• — ПОКРЕТ ГОРАНА развија широку акцију информисања о споменицима културе, преко радија, школе и дечје штампе. Корисна форма су и патронати.
• — Развијена је акција уметничког и културног рада у Југословенској народној армији.
• — Организују се симпозијуми и фестивали у познатим историјским и уметничким објектима, колоније и уметнички центри младих сликара и песника, омладинске радне акције...
• — Користе се већ изграђене форме за културне потребе: домови културе, читаонице, биоскопи...
• — Локални центри доприносе културном повезивању сеоских насеља са урбаним срединама и убрзавају њихов развој.

6. Десетак верских заједница са више хиљада цркава, манастира, џамија и других зграда за верске потребе веома су ангажовани у јачању свог утицаја. У овим сложеним збивањима преко хиљаду објеката су културно–историјски споменици (цркве, ризнице, библиотеке). Ово социолошко питање односа друштво — црква је компликовано и захтева дубље проучавање.

Култура је саставни део друштва. Њу прожимају идеје социјализма и хуманизације рада и друштвених односа. Култура је неотуђива компонента у формирању социјалистичког грађанина. Питање културног наслеђа не може се посматрати само у оквиру области културног стваралаштва. Оно је истовремено и класно питање и питање друштва у целини.

7. Код човека постоји органска потреба за уметничким доживљајем, али од те потребе до истинске активности треба наћи пут. Култура је брига свих друштвених слојева и тиме постаје и својина свих.

У односу према традицији потребан је отворен дијалог и критичан став (који Савез комуниста и примењује у односу на све појаве у друштву).

Друштвена брига је да не превлада оно што је интересантно за тржиште (само ради стицања дохотка), већ да изграђује егзактни и прави политички став. У том циљу треба поћи од основног образовања у школи, преко књига и репродукција, рада музеја и њихових публикација, до рада стручних и других институција заштите.

8. Чување културног наслеђа у првом реду спроводи организована служба заштите споменика културе, уколико поједини послови нису у надлежности државних органа или других организација.

На територији СР Србије раде следеће установе:

• Републички завод за заштиту споменика културе СР Србије, Београд;

— Покрајински завод за заштиту споменика културе САП Војводине, Нови Сад;

— Покрајински завод за заштиту споменика културе САП Косово, Приштина;

— Завод за заштиту споменика културе, Ниш;

 — Завод за заштиту споменика културе, Краљево;

— Завод за заштиту споменика културе, Крагујевац;

— Завод за заштиту споменика културе града, Београд;

— Завод за заштиту споменика културе, С. Митровица;

— Завод за заштиту споменика културе, Призрен.

Наведени заводи чине Заједницу завода за заштиту споменика културе и спроводе програме у сарадњи са Републичким секретаријатом за образовање, науку и културу. У ту сврху израђен је програм рада за раздобље 1971–75.

Заводи раде и у сарадњи са општинама у Србији, који се труде да у њихове планове уђе и заштита споменика културе. Из капацитета улагања средстава изражава се и могућност формирања нових установа и друштва заштите и могућност да заштита споменика културе постане организовани покрет. То би био најбољи пут да се заштита споменика културе нађе под самоуправном контролом.

За искоришћавање културних вредности споменичког наслеђа и уклапања у нове токове потребни су интеграциони процеси у култури — интеграција рада. Питање традиције и културног наслеђа код нас је веома комплексно и захтева темељно проучавање и студиозан рад.

9. ДРУШТВО КОНЗЕРВАТОРА СРБИЈЕ окупља све стручњаке — око 150 чланова. Друштво конзерватора Србије подстиче развој службе заштите споменика културе и утиче на брже решавање актуелних проблема установа заштите и радних људи у њима.

Друштво конзерватора Србије активно је у вези с актуелним питањима правних основа заштите споменика културе и у обједињавању напора свих конзерватора и радних људи. Новим Статутом Друштва конзерватора Србије предвиђен је рад на укључивању његових чланова у одговарајућа тела друштвено–политичких заједница, нарочито на плану друштвеног управљања. Друштво конзерватора Србије сарађује са Синдикатом на решавању материјалног положаја радника и расподели прихода.

10. ПОКРЕТ ЗА ЧУВАЊЕ СТАРИНА У СР СРБИЈИ треба да окупи младе и одрасле на упознавању нашег културног наслеђа и његовог проучавања. Пројект о овој институцији израђен је у Републичком секретаријату за образовање, науку и културу СР Србије.

Покрет за чување старина треба да буде масовна акција и сталан фактор у програмирању заштите споменика културе, у циљу примања и преношења низа функција (које је раније имала држава као административни орган), уклапања у савремене токове живота, формирања стручних координационих тела и израде докумената сарадње (друштвени договор).

Пројект Покрета за чување старина предвиђа укључење у Покрет великог броја институција и организација, стварање огранака и подружница по општинама и својом сложеном структуром жели да обухвати многе колекционаре и ентузијасте, стручњаке и аматере.

Покрет за чување старина произилази из истих инспирација и жеља за убрзањем нашег културног хода, из којих је произишла и идеја о одржавању Конгреса културне акције.

11. Култура је у историји имала далекосежан и одлучујући утицај на кретање целокупне друштвене структуре. Данас, у време повећаних средстава комуникације, тај утицај је још већи.

Једне цивилизације су пропадале у низу ратова, друге су у миру стварале уметничка дела, без којих би историја човечанства била незамислива. Наши народи су и у најтежим периодима своје историје оставили трагове свог духа и стваралаштва. На нама је да све културне тековине чувамо и пренесемо будућим генерацијама.

Наше друштво је дошло до јасног опредељења да се треба изборити за научни однос према прошлости, и задатак би био да све могућности сагледамо, да их теоретски и програмски утврдимо и да се оспособимо да то реализујемо.