Потребе, путеви и могућности интеграционих процеса у раду органа и институција за културни живот ЈНА и друштва на основама концепције општенародне одбране

Полазећи од истакнутих премиса у претконгресним материјалима — културна акција и културна политика самоуправног друштва — и усвајајући такве премисе — да је култура у условима нашег самоуправног друштва животна потреба и властита развојна компонента, наглашавамо да је она, као свеукупност људског живљења, истовремено и јединство материјалног и духовног стваралаштва човека, без обзира на његову социо–професионалну припадност. Са тог становишта култура је услов и пут за развој вишег степена хуманизације човека и друштва и друштвених односа, битна претпоставка даље социјалистичке изградње, у којој свака национална, етничка и социјална група налази — и све више ће налазити — смисао свога постојања и услов даљег друштвеног напретка и развоја.

На тим основама човеков културни живот схватамо као начин и облик његовог живљења, сазнања и испољавања властите личности према себи, према другоме и околини и средини у којој живи.

Иако је војна организација као посебна социо–професионална средина специфичан друштвени организам, она се у нашим друштвеним условима битно разликује од класичне друштвено–класне војне организације, поред осталог и тиме што своје друштвено биће стално прилагођава нашим позитивним друштвеним процесима. Са тог становишта ми у нашој армији не прилазимо другачијем одређивању појма културе и културног живота, из простог разлога што се — не може говорити о некој посебно издвојеној култури у ЈНА, већ о делу друштвене културе, делу друштвених односа, друштвеног стваралаштва, деловања и понашања, које у суштини чини део наше друштвене стварности.

Динамичан развој целокупних материјалних и друштвених односа и резултати рада и активности на самоуправној социјалистичкој пракси омогућили су свестранији и богатији културни развој најшире друштвене заједнице. То је условило и динамичније промене у општим и посебним друштвеним структурама: у области културе, науке и образовања. На богатијој материјалној основи и у демократској друштвеној атмосфери битно су се измениле: образовна, социјална и друге структуре. Већи лични и друштвени стандард стално је наметао и све више намеће нове захтеве за задовољавање разноврсних културних потреба, како у области сазнавања и васпитавања, тако и у области културне потрошње. Осим тога, евидентно је да су за степен развоја самоуправних односа и резултате личног и друштвеног рада у свим областима људског стваралаштва непосредно везани нарастање и развој културних потреба.

Таква наша општедруштвена кретања стално су имала, имају и све ће више имати непосредног одраза на досадашњи, садашњи и будући културни живот ЈНА, због тога што су укупне културне делатности у нашој армији и културни живот њених припадника — друштвено условљени. Такав културни живот ЈНА сачињен је из низа елемената као што су:

• — облик живљења, васпитавања, образовања и испољавања стваралачке личности припадника ЈНА;
• — делатност просветно–културних органа и институција у ЈНА;
• — делатност група и појединаца, стваралаца културних вредности професионалног ранга;
• — аматерска делатност група и појединаца који у Армији представљају традицију дугогодишњег рада и постојања итд.

С обзиром на начин испољавања одређених културних активности и посебно на начин остваривања одређеног степена културног живота, са становишта особености и интереса армије, и нарочито са становишта интереса појединих структура у армији, његово посматрање могуће је, и чак врло потребно, вршити из два правца. Први је културни живот унутарармијске структуре: у касарнама, војним школама и академијама, у установама и армијским културним институцијама, у мањим или већим формацијским структурама и гарнизонима. Други правац је — културни живот припадника ЈНА, остварен ван армијске структуре, личним учешћем припадника армије као грађана у конзумирању културних вредности места и шире околине, коришћењем услуга културних институција, органа и организација и учествовањем у културној потрошњи места у коме као припадници армије живе.

ЈНА има своје органе и институције чија је основна делатност просветно–културна. Они се испољавају као субјекти културних делатности и културне политике у ЈНА. Таквих субјеката има више. То су:

• — неки органи руковођења, усмеравања и командовања на различитим нивоима устројства армије;
• — војно школство — средње, више и високо;
• — научне институције;
• — издавачке куће;
• — војно библиотекарство са врло богатим фондом библиотечке грађе;
• — више институција и установа музичке службе ЈНА;
• — музеолошке установе ЈНА;
• — производно–филмска и дистрибутивно–филмска установа ЈНА војнофилмски центар „Застава филм“ са преко 100 филмотека, од којих су многе на територији Републике. Оне су богата ризница наставног, документарног и тематски одабраног играног филма из наше новије историје.
• — новинско–издавачке армијске установе са више редакција, листова и часописа, од којих се многи издају и растурају на овој територији;
• — домови ЈНА као културне установе оружаних снага наше земље, од којих се преко четрдесетак налази на територији Републике, који су својим радом и активностима постали и афирмисали се као значајни културно–просветни центри у свим већим градовима, а у многим насељима они су и једине установе такве врсте, које имају и могу да остваре снажнији културни утицај.
• — војнички клубови у скоро свим јединицама ЈНА, који се уз једну другачију оријентацију, релативно лако, могу претворити у јединствене културне омладинске центре за војнике и омладину;
• — питомачки клубови у свим војним школама и академијама.
• — музеј собе у свим пуковима и бригадама на територији Републике, које су својим садржајем и радом постале најнепосреднији преносиоци традиција из наше револуционарне прошлости;

Све су то субјекти културне политике наше армије, који служе за задовољавање и испуњавање васпитних и просветно–културних циљева армије и задовољавање културних потреба свих структура у армијском саставу, међу којима се са неким посебним особинама истичу:

А) Војнички састав ЈНА.

У последњих десетак година овај састав показује значајне квалитативне промене, како у погледу стручне оспособљености и у општем образовању, тако и у свему ономе што чини суштину човековог културног живљења, нарочито у испољавању разноликости културних потреба и склоностима према различитој културној потрошњи свих производа људског рада. Таква структура војничког састава стално поставља и све више ће постављати нове захтеве у погледу квалитета и квантитета свих услуга.

У наредном периоду, који можемо означити као десетогодишњи, таква структура војничког састава све више ће тражити квалитетнију и разноврснију културну делатност, коју је са аспекта општенародне одбране скоро немогуће остварити без свестране сарадње свих субјеката такве делатности у друштву и армији.

Б) Питомци војних школа и академија.

Ова категорија војних лица, с обзиром на улогу и друштвену функцију армије као оперативног дела оружаних снага и са тог становишта потребе изградње лика војног старешине у нашој армији, стално захтева и све више ће захтевати богатији културни живот као услов свестраног развоја стваралачке личности. С обзиром на образовне циљеве и степен потребне социјализације ове категорије војних лица, ради остваривања културног живота потребно је свестрано сарађивати на нивоу армијских и ванармијских установа и у културним делатностима младих из свих социјалних структура.

В) Старешински састав ЈНА, који, с обзиром на сталну модернизацију армије и све снажнији развој војног школства, показује и све више ће показивати интереса за све облике културе и културног живота, који се развија и остварује на нивоу места — комуне, а у оквирима личног и друштвеног стандарда. То неодложно намеће потребу заједничких акција и програма у свим културним делатностима, које покрећу и организују одговорни фактори у друштву и армији.

Са становишта интереса такве армијске структуре и њених позитивних социјалних промена, као и са становишта све снажнијег подруштвљавања свих питања општенародне одбране на већ афирмисаној концепцији, област целокупне културно–просветне делатности све више постаје неодољиви део таквог позитивног друштвеног процеса, у коме таква делатност прелази армијске оквире и постаје обавеза целе друштвене заједнице. Такве потребе све више заокружују културну делатност и претварају је у — заједничку културну акцију на јединственој културној политици — која је нужно да се остварује, поред других могућих начина, и по систему пирамиде од врха до базе:

1. На нивоу органа и институција општег руковођења, програмирања и планирања у ЈНА, односно команди армија и појединих централних армијских културних установа и одговарајућих ванармијских органа и институција за културну делатност;
2. На нивоу централних армијских органа и институција за културни живот у ЈНА и одговарајућих органа и институција за културну делатност у републикама. У таквом облику сарадње централни армијски органи настојаће да у акције непосредно укључе команде армија, установе и институције за културну делатност у њиховој надлежности;
3. На нивоу региона. У том случају носиоци сарадње су армијски органи и установе који на нивоу одређеног региона задовољавају интересе и потребе армијске структуре у свим облицима културних делатности;
4. На нивоу гарнизона и заједнице комуна или гарнизона и општине. Сарадња на овом нивоу је најпотребнија, јер она има све претпоставке да оствари јединство мисли и акције и да представља јединствену целину културног деловања у свим областима културне политике, стваралаштва и потрошње;
5. На нивоу касарни или јединица и месних заједница, радних и друштвено–политичких организација. Тај степен сарадње омогућава да дођу до потпуног изражаја сви могући облици културних делатности код свих социо–професионалних структура.
6. На нивоу културних установа које развијају исту или сродну делатност. Тај степен сарадње не само да је могућан, већ је са становишта основних конзумената, без обзира на њихову социо–професионалну припадност, постао неминовност, јер се само на тај начин могу у најрационалнијем облику искористити све постојеће снаге и средства;
7. На нивоу група и појединаца професионалног ранга, како у области стваралаштва, тако и у области репродуктивних културних делатности;
8. На нивоу група и појединаца аматерског ранга. Аматерска делатност као облик културне активности у нашим условима почива на значајним традиционалним основама, које су биле услов такве делатности, и у многим регионима и насељеним местима постале најизразитији облик културне делатности, који са становишта интереса армије и социјализације и културизације личности, посебно код млађих генерација, представља веома значајан чинилац.

Са становишта чињенице да су припадници армије истовремено и грађани одређеног региона, комуне, насељеног места, чланови месне заједнице итд., целину њиховог културног живота чини јединство елемената културних вредности и културне акције, па било да се они остварују у касарни, у војној средини, или ван таквог простора, без обзира на то што су ствараоци тих вредности и носиоци културних активности. Као грађани комуне, као становници насељеног места припадници армије као социјална група морају бити присутни у свим плановима и програмима културних делатности који се остварују на нивоу такве месне урбане и социјалне средине. Без обзира на чињеницу што припадници армије имају властите армијске културне установе и институције, властите планове и програме, материјално обезбеђење и понекад вишак капацитета, њихово друштвено биће тражи разноврсност облика културног живљења, а то значи конзумирање дела свих облика културних делатности које се у тој ванармијској урбаној и социјалној средини остварују, исто као што друштвено биће сваког грађанина ван професионалне армијске структуре има потребе и разлога да конзумира део свих културних делатности које се остварују у режији армијских културних установа, група и појединаца.

Ако са становишта концепције општенародне одбране констатујемо да је култура (културне вредности, културно стваралаштво, културне потребе, културна потрошња и сл.) борац у строју општенародне одбране и, као услов даљег просперитета, истовремено и покретач заштите друштвених вредности, онда је то и неодложна потреба да се суштински продубљују сви облици досадашње сарадње на једној страни и изналазе нови на другој, са основним захтевом да се обједине снаге и средства на што је могуће конкретнијој културној политици на нивоу свих субјеката у друштву и армији. Јер, треба имати на уму да је на армијске културне установе и целокупну културну делатност у режији армије стално оријентисано према најгрубљим проценама неколико стотина хиљада становника Републике, било као чланови одређених установа и институција, било као непосредни корисници оних услуга које такве установе развијају за остале грађане ван армијског састава.

Имајући у виду напред истакнуте претпоставке, заједничку платформу интереса и могуће нивое остварења сарадње и интеграционих процеса у области културних делатности и уважавајући садашњу врло позитивну праксу, са жељом и настојањем да она постане целовита и свеобухватна, основни циљ таквих процеса потребно је да обезбеди:

1. Конституисање одговарајуће културне политике и на њеним основама израду заједничких планова и програма за културне акције;
2. Удруживање материјалних средстава у подстицању стваралаштва, обезбеђење његовог најширег прихватања и репродуковања;
3. Обједињавање свих стваралачких и репродуктивних потенцијала на одређеним нивоима без обзира на социо–професионалне сличности и различитости.

Непосредни облици сарадње и интеграционих процеса, који се као могућност нуде у културним делатностима, веома су разноврсни и могуће их је остваривати:

• — у области руковођења и усмеравања: стварањем заједничких радних група и органа, међусобним информисањем, заједничким праћењем, анализама, оценама, заједничким акцијама, пружањем услуга итд.;
• — заједничким ангажовањем у научно–истраживачким пословима везаним за област културе и просвете у институцијама и тимовима који се баве таквом делатношћу;
• — укључивањем припадника армија у укупни број становника за планирање културних потреба и потрошње на нивоу урбане целине;
• — заједничким инвестиционим улагањима у изградњу и адаптацију објеката чија је претежна намена културна делатност (домови ЈНА, домови културе, војнички клубови, омладински домови, читаонице, библиотеке сл.). У овом погледу већ имамо почетних акција, које је потребно много шире развијати;
• — заједничким одржавањем неких споменика културе у објектима које држе јединице ЈНА и заједничким припремама за заштиту културно–историјских споменика у условима рата;
• — јединственим планирањем и заједничким финансирањем неких културних акција (значајније приредбе, смотре, неки фестивали, ликовне изложбе итд.);
• — пружањем непосредне помоћи неким институцијама за културу у ЈНА које остварују посебан утицај на нека недовољно развијена подручја у Републици и покрајинама;
• — заједничким планирањем кадрова за културну делатност. С обзиром да ће поједине армијске културне установе у све већој мери примати грађанска лица (домови ЈНА, војнички клубови, библиотеке, издавачке куће, музеји, научно–истраживачке установе и сл.), то је овај облик сарадње постао нужност без кога се неке делатности не би могле даље развијати.

Такви и други облици сарадње посебно могу доћи до изражаја у појединим областима делатности као што су:

• — Библиотекарство и област књижевног стваралаштва. Познато је да армија на територији ове Републике има више десетина библиотека са веома богатим књижним фондом, који, ако узмемо просек књиге по припаднику армије, далеко превазилази југословенске оквире. Таква је ситуација и на осталим територијама. У тим библиотекама налази се милионски тираж наслова, који се може много боље искористити. Осим тога, војне библиотеке су, због сталних иновација и потреба да припадници ЈНА конзумирају нова сазнања, принуђене да стално сакупљају нова остварења. Због доста ограничених новчаних средстава то им увек не полази за руком, бар не у оној мери у којој би то желели. Зато су војне библиотеке (и ЈНА преко њих) заинтересоване за непосредније повезивање са ствараоцима и издавачима уз свестрано настојање да се нађу најприхватљивији услови да се одабрана издања нађу у тим библиотекама. То је још један разлог више да до непосредне сарадње дође и да се елиминишу разна посредништва која у суштини умањују могућност да вредна дела нађу места у војним библиотекама. С друге стране, позната је чињеница да се велики број младића први пут сусреће са белетристиком у армији, па је и то један од разлога да се уз ангажовање свих фактора, у време доласка сваке генерације регрута у војне касарне, нађу у непосредном контакту ствараоци–издавачи и та потенцијална читалачка публика. Таква акција може постати вишеструко корисна политичка и културна инвестиција.
• — Сценско стваралаштво. Армија је и као конзумент културних вредности и као стваралац са властитим снагама и средствима на аматерској основи веома заинтересована за ову област културног стваралаштва. Заједнички конкурси, заједничко стимулисање тог стваралаштва и његовог најнепосреднијег приближавања бројној армијској публици јесу само почетни облици сарадње. Зато, изналажење путева да се овом врстом културе побуди интересовање припадника ЈНА није нити може бити само интерес армије.
• — Ликовно стваралаштво. Позната је чињеница да ЈНА свим могућностима настоји да стимулише и подстакне тај облик културно–уметничког стваралаштва. Разлоге треба видети у позитивним искуствима са ликовним стваралаштвом у НОБ–у и послератној сталној пракси многих културних установа ЈНА, а посебно Галерије Дома ЈНА Београд, да ликовно тематско стваралаштво подстакну и вредна остварења приближе веома широком кругу конзумената далеко ван армијских оквира. Међутим, треба напоменути да припадници ЈНА нису заинтересовани само за тај облик ликовног стваралаштва, већ имају потребе да постојеће капацитете других културних установа искористе у образовно–васпитне сврхе, нарочито у војном школству.
• — Филмско стваралаштво. Армија је као стваралац постала веома значајан чинилац скоро у свим жанровима филмског стварања. Она је, истовремено, са неколико десетина својих филмотека на територији Републике у могућности да знатно утиче на ширење филмске културе, на укус гледалаца и сл. Осим тога, филмски центар ЈНА „Застава филм“ и одговарајући органи ЈНА, и до сада су, а то ће чинити и убудуће, потпомагали реализацију вредних замисли и пројеката. Међутим, од парцијалних поступака, потребно је прећи на заједничку планску активност, која, уверени смо, може дати много веће резултате.
• — Музичко стваралаштво. ЈНА у оквиру музичке службе има више установа и институција, које по уметничкој вредности и могућностима утицаја представљају врхунска остварења. Иако је њихов рад везан за целу територију наше земље, бројне активности везане су за територију Републике, па су поједине акције скоро незамисливе без њиховог учешћа. Међутим, армија је веома заинтересована за развој музичког стваралаштва, посебно оног које има изразитији социјални и родољубиви карактер, које је у стању да даје тон добром расположењу и подстакне на стваралачку активност. Поред професионалних музичких састава, у свим гарнизонима на територији Републике делују аматерски војнички музички састави, који су у многим местима и једини музички састави такве врсте. Њихово ангажовање постало је потреба свакодневног живљења припадника армије и осталих грађана. Али, њихове стварне могућности често су спутаване слабом материјалном опремљеношћу, недостатком инструмената и сл. Зато би удруживање заједничких снага на нивоу урбаних целина могло да побољша њихову активност и да у знатној мери утиче на окупљање младих талената и богаћење културног живота посебно у оним местима где других могућности нема.
• — Област музеолошке делатности у режији армије веома је развијена на територији Републике. То је врло значајна чињеница и она има много шири утицај ван армијске структуре. Међутим, с обзиром на доста велике капацитете, чини нам се да би тај утицај могао бити много већи, ако би за њихово коришћење постојало више интереса код појединих школских установа и других одговорних субјеката са ове територије.
• — Област информативно–пропагандне делатности је у наше време, с аспекта општедруштвених процеса, општенародне одбране постала недељива целина. Она се само допуњује и заокружује делатношћу појединих средстава масовног комуницирања. Јер, за обезбеђење несметаних и правовремених токова информисања о свим и у свим субјектима нашег социјалног и друштвеног бића, потребни су стални напори и смишљена акција свих одговорних друштвених и самоуправних чинилаца. Из тих разлога армија је, уважавајући пуну слободу изражавања мисли и друштвене критике у средствима јавног информисања, веома заинтересована да на досадашњој врло позитивној пракси још више развија и унапређује такву сарадњу, само је потребно знати да је неопходна спремност и интерес и на другој страни.

— Једна од посебних области — у којој не само да је сарадња могућна, већ је она постала услов успешног рада —, јесте активност на спровођењу акције описмењавања. Армија у својој режији обавља тај посао константно током целог свог развоја. Резултати су свакако велики и познати широј јавности. Међутим, у садашњем и будућем времену потребно је учинити много више. Јер, и поред тога што се образовна структура војника у скоро сваком регрутском контингенту позитивно мења, ипак у армију још увек долази један број младића који су потпуно или недовољно писмени и који нису у стању да прате доста сложену обуку војника. Ако се има у виду да је половина таквих младића са територије СР Србије, нарочито бројна из појединих региона, онда је таква сарадња тим неопходнија. Осим тога, нама је сасвим јасно да оно знање из елементарне писмености које неписмени младићи стичу у армији није довољно и да је, како ради њих самих, тако и ради искорењивања такве појаве, потребно учинити много више. У том циљу, чини нам се, неопходни су напори појединих образовних институција — завода, школа, радничких универзитета и сл. — да се удруже снаге и средства и да се читава активност развије много корисније.

Због увођења система описмењавања војника на матерњем језику потребни су нови напори, како у налажењу одговарајућег стручног кадра, тако и у избору одговарајуће уџбеничке грађе. Све ће то тражити заједничке напоре армијских и ванармијских органа који се баве овом делатношћу. Врло је позната чињеница да без писмености нема културе ни просперитета, ни успеха у било каквој културној акцији.

Слична ситуација је и са образовним напорима армије. Наиме, велики број младића из свих социјалних структура за време служења војног рока пролази кроз разне курсеве и стручне војне школе и тиме надопуњује ранија знања и стиче нова. Армија на такав начин у знатној мери утиче на промену квалификационе структуре активног становништва. Чини нам се да би се постизали много већи резултати ако би постојала боља сарадња образовних установа за радничка занимања и посебно радних организација, којима се из ЈНА враћа квалификованија радна снага.

У погледу развоја тзв. туристичке културе такође је потребно покренути планску активност. Наиме, руководећи се искуствима из неких других република, чини нам се да је императив садашњег тренутка и услов за остварење значајних циљева даљег културног развоја, да војници ЈНА у свим гарнизонима на територији Републике што потпуније упознају природне лепоте и бројне културно–историјске споменике, услове и могућности за развој такве делатности. Такву замисао, која може у знатној мери утицати на богатији и садржајнији културни живот војника, скоро је немогуће остварити без ангажовања одговарајућих органа и организација ван армије.

Дакле, са становишта наших позитивних друштвених процеса и нарочито концепције општенародне одбране, а у циљу свестраног развоја стваралачке личности, армија је веома заинтересована да се у свим областима културних делатности максимално развијају сви могући облици сарадње, да се остварују најнепосреднији интеграциони процеси, не ад хок, већ дугорочно и перспективно.

Ако се има у виду да је армијска структура веома кохерентан национални организам, општејугословенска интеграциона одбрамбена снага, специфичан друштвени организам и социо–професионална средина, у којој су изражени непосредни интереси свих народа и народности наше земље, онда је то и обавеза и захтев да се боље искористе сви друштвени ефекти културног рада и стваралаштва, да се максимално покрећу и развијају сви облици непосредне сарадње. Јер, у ЈНА као вишенационалној структури, распоређеној на целој територији СФРЈ, културни живот у њеним оквирима поприма специфичну форму акултурације и енкултурације, а почива на равноправности, спрези и прожимању свих националних култура и културних вредности народа и народности. Он је, као такав, пут даљег стваралачког развоја и учвршћења братства и јединства народа и народности, посебно међу младим генерацијама, које су: прималац, стваралац и заштитник друштвених вредности, стуб просперитета и заштите наших позитивних друштвених процеса. То су, дакле, основе на којима је потребно развијати културну политику у наредном периоду и предузимати заједничке културне акције друштва и армије.