Култура рада

Култура рада последњих година добија све шире и свеобухватније размере. Нови квалитети присутни у њој чине је дубљом и разноврснијом и знак су да је она почела постепено али сигурно да заузима своје место под сунцем.

Термин „култура рада“ релативно је нов и он обухвата све већ познате и дефинисане елементе културе. Култура рада такође обухвата и друге елементе који су присутни у радним организацијама и које ће социолози, педагози, архитекти, уметници и стручњаци тек дефинисати током њиховог развојног пута. Очигледно, у том смислу потребно је да уложимо напоре да се развије сазнање о једној важној друштвеној појави, да се она схвати и да јој се одреди место у напорима за прихватање савремене производње. Бринући о човеку ми морамо настојати да култура рада постане „саставни део главних производних снага нашега времена“, морамо вршити померање културе „у само срце производње“. „Физички рад и данас је још увек одељен од духовног рада, од културе, образовања, науке, рад је био одвојен од његове духовне снаге, раздвојен је рад главе од рада руку, али ће то стање све више припадати прошлости“[1]).

Очигледно је да нова производња, нова технологија захтева потпун развитак човекових способности. Када и духовна култура улази у производњу, у хале, када битише поред машина, поставља се питање како она то треба да чини. Сигурно је да поред стручњака и цео колектив у томе мора да учествује и да схвати да су наука, образовање и култура чврсто повезани са производњом. Уколико се то брже схвати, утолико ће производност брже расти. Зато мислимо да произвођач мора бити ослобођен чистог и уског професионалног знања. „Култура у свом најопштијем значењу као духовна снага рада постаје органски део савремене производње, фактор повећане продуктивности, ефикасности. Али, она то постаје у још једном и дубљем смислу: она је начин да се култивирају човекове способности у оном историјском моменту када то постаје главна покретачка снага друштва“.

Култура рада у радној организацији „Први мај“

Полазећи од таквих поставки, фабрика „Први мај“ је схватила да је за радног човека и култура насушна потреба, исто као што је то рад, као што је одмор, забава итд. Људски фактор овде је свакако био пресудан. Током тринаестогодишњег рада колектив „Првог маја“ стварао је и одрицао се желећи да направи у производном и технолошком смислу модерну фабрику. Али он није хтео само то. Радници су могли да направе тек некакву фабрику коју бисмо могли да назовемо класичном, али то нису учинили. Социјалистички хуманизам и чињеница да у савременом свету, поготову у нашем самоуправном социјалистичком друштву, може да иде напред онај ко у својој средини развија све неопходне и прогресивне видове живота — однели су превагу. Колектив је направио технолошки модерну фабрику, оплеменио је, удахнуо јој душу, учинио је људском. Радно место на коме радник проведе велики део живота постало је кутак који више није „место голе нужности, присилног трошења радне снаге“. Сада радници имају светле хале и фонтане у њима, уметничке детаље и цветне алеје поред машина. У таквој радној средини у којој се може чути песма канаринаца, поезија и музика са звучника, радник ће машини приступити по својој слободној вољи, он ће је правилно користити, разумети је и волети. Тако и помоћу културе ми тежимо да утичемо на ослобођење рада и човека.

Данас у научно–техничкој револуцији све више преовладава сазнање да радна средина веома много утиче на продуктивност и на чување људског здравља. Неоспорно је да то чине светле хале и хармоничне вештачке и природне боје у њима. Башта „Првог маја“ у томе такође има велику улогу. Лепо негована она садржи разне и бројне врсте флоре, по њој шетају паунови и срндаћи, у неколико фонтана уметнички обликованих пливају лабудови.... Естетски уобличена средина мора да чини рад и одмор пријатнијим, она чини да произвођач „више поштује и себе и властите творевине“. Тако сада естетске вредности, присутне и у индустријској организацији, „престају да буду привилегија малобројне елите, постају својина маса и обогаћују их“. Сигурно је да тако естетска димензија утиче на то да култура постане својина сваког појединца и да радници постају и потрошачи културних добара и њихови ствараоци.

Култура радних навика

Један од елемената културе рада који је потенциран на Саветовању јесте култура радних навика. За наше самоуправно друштво, речено је, то је једна од пресудних појава. Без негованих радних навика, без којих не може ни једна друштвена средина, без поштовања радног режима, што ће рећи без тог „интимног и дубоко усађеног културног односа, самоуправљање би било самопобијајуће“. Зато формирање радних навика, укључујући и многе нове које одговарају самоуправљању, морамо да створимо не помоћу утеривања страха, већ заједнички установљеним режимом рада, не потпуним подређивањем, већ заједничким учествовањем у одлучивању. Ту морају да буду присутни солидност, узајамна одговорност која је пресудна за самоуправљање, тимски рад итд. Све ово колектив фабрике поседује у високом степену. Од првих дана формирања, предузеће је имало на челу десетину способних људи чије је идеје колектив прихватао и спроводио у живот. Колективни рад и радне навике учиниле су људе компактним и једнодушним. Али, ма колико да је руководство било способно, не би могло много да учини без оваквог колектива, и обратно: да је руководство без радних навика и без повезаности са колективом, овај би био на неким можда просечним релацијама.

Главне врсте активности у „Првом мају“

Резултат таквих квалитета и напора колектива јесте фабрика која би се могла назвати одмаралиштем, пријатним кутком каквих је мало у земљи. Поред уређених и оплемењених хала, поред парка који подсећа на модерна бањска лечилишта, у саставу фабрике постоје модерна здравствена станица, спортско–рекреациони центар, биоскопска сала, изложбени павиљон. Естетски уобличени, ови објекти у кругу једне фабрике делују импресивно. Фабричка библиотека има 6.000 књига и око 500 чланова, а у њој се налази стална изложба слика и таписерија. У фабричком кругу налазе се скулптуре од камена и метала, на зидовима модерног радничког ресторана таписерије и уметнички елементи од метала, стакла и пластике. Мисли великих људи, исписане на каменим плочама које су постављене у парку, уче људе и обогаћују њихове вредности. У току године радници бесплатно гледају десетак позоришних представа, неколико десетина филмова и десетак других приредаба, а фабрички лист добијају два пута месечно. Они често могу да чују познате југословенске уметнике као што су Чангаловић, Јован Јовичић, Жарко Цвејић, Ђурђевка Чакаревић, Бранко Плеша итд.... Само ове године дато је шест концерата озбиљне музике за раднике „Првог маја“.

У аматерском културно–уметничком друштву предузећа ради неколико секција у којима непосредни произвођачи постижу солидне успехе. Спортско друштво фабрике има активне секције које су нарочито на текстилијадама постизале запажене резултате.

Поред бројних елемената који чине духовни стандард високим у „Првом мају“ је доста урађено и на јачању материјалног благостања и здравља људи. Ручак у ресторану радници плаћају симболичном ценом, пансион на мору стаје 20, а у бањама и на планини 15 динара уз бесплатан превоз. Просечна примања у фабрици износе 1.050 динара. У здравственој станици раде лекар опште праксе и стоматолог, а по једном недељно ординирају гинеколог (у фабрици има 70 процената жена) и неуропсихијатар. Идуће године 60 радника уселиће се у нове трособне станове који се већ граде, а до 1975. још 200 радника добиће своје нове комфорне домове. У кругу предузећа почеће идуће године да ради обданиште за 120 деце. Све су то елементи мало видљиви када је у питању лични стандард, али су ипак веома ефектни и у култури рада имају значајно место.

Шта омогућава овакве видове навика и како се то одражава на раднике

Све ово радници „Првог маја“ могли су да оживотворе захваљујући правилном схватању, правилном усмеравању и савременом гледању на потребу да се инвестира и у нешто што није типична инвестиција. Овде се још ради и на томе да се код нас развија свест о потреби неговања и развијања културе рада у оквиру производног процеса, дакле, о развијању свести да је то део руковођења, управљања, један од послова радничког савета, „његове културне акције“. Друштвене снаге у предузећу ангажоване су на овом послу. Можда је у „Првом мају“ наступио онај процес спајања физичког и духовног рада, послова који су одувек били раздвојени. Управо овде се ствара један савез непосредних произвођача, интелигенције, културних радника. Вероватно је то још увек почетак, али важан и неминован. Мислимо да је то један од главних фактора успеха предузећа на пољу културе рада.

Утицај културе рада на 1500 радника „Првог маја“ огледа се у разним областима живота. Већину лепих и корисних ствари из фабрике радници преносе у своје домове. Култура становања и амбијента у кућама радника многоструко је побољшана јер им је фабрика узор лепе и чисте просторије, а однеговани вртови по угледу на фабрички нису више привилегија појединца. Понашање радника на улици, фабрици и у другим срединама служи за пример, а њихово одевање и општи изглед имају пуну естетску вредност. Несумњиво је да све то утиче на средину у којој радници живе, па тако култура рада посредно дотиче шире регионе и делује на њих.

Постоје и други примери утицаја културе рада на људе, неки изразити, неки мање видљиви, али такође значајни. Наравно, не можемо рећи да је све „потаман“, да је све завршено, и да смо много радили. За фабрику је важно да су органи управљања и руковођења у „Првом мају“ везани чврсто интересом за развијање културе у својој средини. Одавно је преовладало мишљење да је права култура важна компонента од које зависе савремена производња, развијени самоуправни и друштвени односи и хуманизација личности и друштва. Процес развијања културе дуготрајан је и напоран посао. За „Први мај“ је важно да је започео рад у једној области живота која толико оплемењује, правилно оформљује и стваралачки подстиче. Од великог и непроцењивог значаја је што радници, који су у добром броју дошли са села, имају овако пун и разноврстан живот. Он неминовно делује на њихово понашање, усмерава њихове погледе на свет и живот, квалитетно утиче на мењање схватања о животу у њиховим домовима. Култура рада је овде нашла плодно тле и много је учинила за живот људи.

[1] Сви цитати су из уводног излагања М. Печујлића на Саветовању о култури рада које је одржано у „Првом мају“ октобра 1970. године.