Закључци Треће комисије

Раду Комисије „Млада генерација, образовање и култура“ присуствовало је 280 делегата, од којих је 42 узело учешће у дискусији. Углавном су све речи биле динамичне, са доста нових предлога, а подједнако су учествовали и стари и млади.

Закључци Комисије „Млада генерација, образовање и култура“ гласе:

Културни просперитет нашег друштва не може се ни замислити без богатог културног живота омладине и њеног духовног стваралаштва. Богат културни живот младих, стварање критеријума вредновања и стимулисање креативних способности омладине најбољи је пут за подруштвљавање културе и за хуманизацију друштва. Омладински узраст је најпогодније време за ширење знања, обавештености и стварање услова за усвајање културних вредности, као и за изражавање креативних вредности младих људи. Како је друштво као целина заинтересовано за културни развитак и еманципацију омладине, неопходни су напори да се свим средствима изборимо за побољшање материјалних и друштвених услова за свестрани културни живот омладине.

У формирање културне свести младих, њихових афинитета према хуманистичким вредностима, васпитно–образовни систем мора да има одлучујућу улогу. У остваривању оваквих задатака неопходно је превазићи постојећу раздвојеност културе и образовања. Школа мора постати једна од основних установа културе која ће својом образовном и васпитном функцијом значајније него до сада доприносити формирању свестрано развијене личности младог човека.

Улога просветних радника у овом процесу је веома значајна. Њу је неопходно све више друштвено уважавати. Образовни систем код нас је још увек у знаку презентирања научних чињеница. Савремена школа у нашем друштву мора да се преобрази у утицајни фактор културног формирања личности младог човека, у систем образовања у коме је у складном односу дата могућност стицања стручности и културних потреба, навика, критеријума и тековина културе. Наш образовно–васпитни систем, као систем традиционалне школе потребно је преобразити у хуманистичку институцију која програмски, технички и кадровски преовладава дуализме образовања и културе и знања и праксе. Просветни радници као носиоци и реализатори програма културно–уметничког програма и васпитавања омладине преузимају значајну улогу у развоју стваралачке могућности младог човека.

Са становишта дугорочног развоја културе, рад са децом од изузетне је важности, друштвене важности. На принципима организоване друштвене солидарности треба омогућити продукцију високотиражних дечјих књига, часописа и савремених васпитних образовних средстава. Ученици морају имати повољније услове за истраживање властитих савремених могућности, за богатији и културнији живот.

За стицање навике читања, за ширење културе путем књиге неопходно је пружити помоћ омладинској издавачкој делатности, јачању школских и фабричких библиотека, издавању јефтинијих књига и квалитетних уметничких дела. Постојање јаке издавачке куће програмски оријентисане на издавање најквалитетнијих светских и домаћих дела, као и дела младих стваралаца створило би могућност за активнији однос младих према културним вредностима. Неопходно је радити на даљем јачању омасовљавања и програмском богаћењу омладинских културних покрета и удружења, а посебно омладинског културног аматеризма. Ова удружења и покрети су погодан облик за окупљање омладине на програмима културе, а на основима личних афинитета појединаца према одређеним уметностима и културним областима.

Неопходно је, улагањем средстава и изградњом објеката, створити услове за физичку културу и рекреацију младих људи. Огромна већина младих радника нема повољне услове за културни живот, што увелико одређује њихов културни ниво. Веће радне организације долазе све више до сазнања да су одговорне и за културни развитак својих радника. Улагања у културни живот радничког подмлатка је далекосежна инвестиција у човека, а тиме и у технологију. Да би културне вредности постале интегрални део животних потреба радничке омладине, као произвођача и самоуправљача, потребно је да се радничка омладина образује тако да се то образовање манифестује и одрази на њихов рад, лични и друштвени живот.

У том циљу школе и привредне организације треба да развију систем културно–уметничког образовања радничке омладине преко разних видова културног рада уз помоћ културних институција и организација.

Најнеповољније услове за културни живот има омладина на селу. Њу посебно погађа изолованост села од животних и културних комуникација, као и општа друштвено–економска ситуација села. Савезу омладине предстоје озбиљни напори на организовању културног живота омладине на селу, на стварању почетних услова, материјалних и програмских, при чему се посебно указује на значај сеоских домова културе, популарисање књиге, доступност штампе, развитак културно–уметничког аматеризма и развитак радио и ТВ мреже.

Посебно се подвлачи потреба за измену улоге школа у ширењу културних утицаја на селу. Културне институције у општинским центрима морају водити више рачуна о ширењу својих утицаја и програмских делатности у сеоским подручјима.

Развитак и положај младих и обдарених људи није само њихова приватна ствар. Као организовано друштво имамо разлога да пронађемо мноштво стимуланса и разних облика заштите и помоћи да таленте помогнемо у развоју. Како омладина данас и сопственим стваралаштвом доприноси социјализацији културе потребно је да она организованим облицима активизма има утицај на токове културе у друштву и на укупну културну политику у нашој Републици. Полазећи од потребе младих људи да шире своје сазнајне видике, да имају све хуманистичке и културне вредности, и полазећи од потребе да се васпитавају у духу братства и јединства у слободарском и интернационалистичком духу, омладина не може пристати ни на какве облике затварања и постављања баријера у култури.

Сопственим активизмом и стваралаштвом омладина мора откривати и стварати свет културе и уметности као саставни део свог свакодневног живота, чиме ће се стварати услови да она креативно учествује са свим другим напредним друштвеним снагама у стварању интегралног социјалистичког друштва.

Комисија се залаже да се, у одређеним временским размацима, одржавају слични конгреси на којима би се остварио увид у обављање послова и одређивали нови задаци у развитку културе Социјалистичке Републике Србије.