Пројекат Растко - Библиотека српске културе на интернету

И у школи има шунда

Милошевић, Весна (1972): „И у школи има шунда”. У: Група аутора (1972): Конгрес културне акције у СР Србији : Крагујевац, 28, 29. и 30. октобар 1971. Београд: Републичка конференција Социјалистичког савеза радног народа Социјалистичке Републике Србије, стр. 484.

Весна Милошевић
1972
Конгрес културне акције у СР Србији, Крагујевац 1971.

Хтела бих да кажем неколико речи о улози школе у развоју културе са гледишта развоја младе личности кроз школу.

Нама је свима познат утицај школе на развитак младе личности. Последњих неколико година много се прича о слободи младих људи. Та слобода све чешће прелази у своју супротност и њено манифестовање бива негативно. Уместо да се огледа у култури, бива супротно од тога. Слобода је прерасла у непоштовање личности професора, непоштовању културе коју даје школа као културно–просветна установа. Моје је мишљење да низ слобода изражава тежњу да се ученик ослободи свега онога што стиче у школи. Дошло је време кад је школа постала подложна утицају улице, уместо да тај однос буде обрнут.

У вези с тим хтела бих да кажем неколико речи у односу на трајност културе која се стиче у школи. Оно што се научи у школи остаје између та четири зида, те млада личност на улици делује потпуно ослобођена од школског васпитања. Култура стечена у школи има вид стега, вид нечега чега се треба ослободити, нечега што делује као притисак на младу личност. Младом личношћу више влада улица него школа. Стога треба наћи правог усмеривача слободе личности. Сматрам да слободе, поготову за младу личност, мора бити, јер млада личност не трпи никакав централизам, нити ауторитет у смислу наметања.

Али, у томе школа мора бити усмеривач, она треба да утиче на младог човека да слободу правилно схвата. Наставник треба да усмерава омладину, али не градећи оквире у којима ученик може да се креће, већ указујући на правац у коме треба да се развија слобода младих, да би се постигло што више у развитку културе младе личности.

Сада је улога школе у развитку културе врло незахвална. Пошто и школу захвата опште кретање друштва које је потрошач шунда и лажних културних вредности, и она подлеже свим тим утицајима. У нашој школи, дакле, и те како има шунда. Мислим на шунд који се јавља у нашим уџбеницима и литератури за школу, као и на шунд који поједини професори користе из својих прибележака, значи шунд који се производи и репродукује у самој школи. Против тог шунда треба започети најозбиљнију борбу. Сада је погодан тренутак за то.