Закључци Прве комисије

У Комисији која је разматрала друштвене чиниоце и материјалну основу самоуправне културне политике поднето је пет саопштења и говорило је 38 делегата и учесника Конгреса.

Услед ограничења времена, делегати нису могли потпуније и шире да саопште своја мишљења, ставове и опредељења о многим питањима о којима су желели да говоре.

Девет учесника предало је своја припремљена саопштења која треба да буду објављена у публикацији Конгреса.

У раду Комисије учествовало је 200 делегата.

Основна пажња у саопштењима и речима делегата била је усмерена:

прво, указивању да је култура неодвојиви део развоја друштва, садржина и смисао социјалистичког самоуправљања, да је демократизација културе саставни део демократизације друштвених односа у целини и истовремено значајан чинилац свих друштвених преображаја;

друго, истицању захтева за стварањем таквих услова у којима ће друштвени чиниоци у општинама, социјалистичким аутономним покрајинама и Републици моћи повезаније, брже и ефикасније него до сада доносити, усклађивати и остваривати програме и планове развоја свих културних делатности и предузимати нове акције ради смањивања разлика измећу развијенијих и неразвијенијих крајева, подстичући развој стваралаштва и оних делатности које имају првенствени и највећи значај за културу и образовање радничке и сеоске омладине, ученика и студената, младих и одраслих. У целокупном развоју потребно је стварати услове за повезивање науке, образовања и културе;

треће, наглашавању улоге заједница културе у обезбеђивању средстава за културу, њихове расподеле и коришћења у складу са утврђеним програмима, договорима и мерилима, непосреднијем повезивању интереса, потреба и могућности складнијег развоја појединих културних делатности. При овоме је указано на потребу истраживања и примењивања најсавременијих поступака и облика организације и унапређивања рада у установама које врше матичне функције, научном истраживању културе у свим видовима, а посебно у изграђивању и развијању јединствених система, пројеката и стандарда у библиотекарству, информацијама, изградњи и опреми зграда за установе у области културе, средствима јавног комуницирања, радију, телевизији и другим, која највише доприносе развоју културе у широким размерама и свим срединама.

Учесници у дискусији подржали су основне ставове и оцене садржане у саопштењима која су поднета.

1. Залажући се за праве, аутентичне уметничке вредности и њихову најширу доступност, представници удружења књижевника, ликовних, филмских, позоришних и музичких уметника и других, истакли су захтеве за побољшањем материјалног положаја стваралаштва у свим видовима и облицима. Они су, такође, предложили и захтевали да уметници деле судбину својих дела и да од друштва, као накнаду, очекују и добијају према ономе како и колико њихова дела буду прихватана и процењивана, уз могућности потпунијег учешћа стваралаца у састављању програма и управљању пословима за које су непосредно заинтересовани. Ови предлози и ови захтеви су подржани у Комисији.

Трајна подршка и стално подстицање уметничког стваралаштва и њихово непосредније повезивање са осталим друштвеним делатностима треба да допринесе бржем и равномернијем развоју материјалне и духовне културе и њиховом међусобном прожимању.

2. Истакнуто је да је култура равноправан део друштвеног рада и укупног друштвеног развоја и наглашена је потреба бржег повезивања културе са осталим областима удруженог рада.

Да би се овај захтев остваривао потребно је:

— обезбедити одлучујуће учешће радничке класе у располагању укупном друштвеном репродукцијом;

— организовати свестраније друштвене договоре како би демократским и самоуправним путем организације удруженог рада утврђивале и остваривале своје заједничке интересе;

— културне делатности усмерити на стицање дохотка у складу са њиховим програмима заснованим на друштвеним потребама, развијању самоуправних односа и обезбеђивању материјалног положаја културе.

Потребно је покренути акцију за развијање културе рада, примену савремених научних достигнућа у производњи, уметничком обликовању индустријских производа, уређивању радног и животног простора и створити и развити посебне службе које би ове функције преузеле и развиле.

Истакнут је и подржан захтев да се радне организације ослободе плаћања доприноса на средства која из фондова заједничке потрошње издвајају за културу и да се средства радних организација и појединаца усмеравају за помагање уметничког стваралаштва.

3. С обзиром да култура својим битним обележјима има национални и универзални карактер, програмима и облицима којима се усмерава развитак културних делатности у оквиру општина и ширих друштвено–политичких заједница, не треба ограничавати њихове јединствене и заједничке компоненте којима би се затварали у уже регионе и друге оквире. Међутим, у општинама и међуопштинским заједницама стварају се услови за развој културе, прихватање културних вредности у свим срединама, као и за допринос свих средина развоју националне културе и култура народности.

Треба и даље настојати да се развијају и побољшавају усласти културе са свим републикама у нашој југословенској заједници, као и сарадња са суседним и другим државама у свету.

Треба и даље настојати да се развијају и побољшавају услови за унапређивање културе и културних делатности у великим центрима и упоредо стварати и развијати нове центре културе у градовима, индустријским и туристичким средиштима, као и у селима, њихово повезивање, најширу и свестрану сарадњу — то треба да буде заједничко опредељење и овог Конгреса и једна од основних претпоставки јединствених програма развоја културе у наредном раздобљу.

Представници појединих заједница културе указали су на потребу непосреднијег повезивања највећих културних центара са градовима у унутрашњости у којима се развијају многе делатности које по значају и квалитету не заостају од оних у највећим центрима.

4. Законима, економским и другим мерама, посебно кредитном и пореском политиком и другим инструментима који се већ припремају, треба остваривати оне циљеве политике у области културе, који су утврђени јединственим програмима развоја културе подржани и прихваћени као опредељења и овог Конгреса.

Република, њени органи, установе и организације, заједно са органима, установама и организацијама у социјалистичким аутономним покрајинама треба још више да помогну развоју културе у неразвијеним крајевима, пре свега, у искорењивању неписмености.

5. У погледу инвестиција и изградње објеката од значаја за општи развој културе у Србији подржани су захтеви и оријентација да Република и даље улаже средства, подстичући друштвено–политичке заједнице и радне организације у општинама да издвајају већа средства у ове сврхе.

Изнети су и предлози да се инвестиције у култури ослободе доприноса који их отежавају, заустављају или онемогућују.

6. Наглашени су и подржани захтеви за унапређивање издавачке делатности и стварање услова у којима ће библиотеке постати најзначајнији купци књиге.
7. У области кинематографије законима и другим мерама треба стварати услове и обезбедити средства за помагање производње оних филмова који представљају израз културних и друштвених потреба, имају највеће уметничке квалитете, подстичући при томе извоз домаћих и куповину квалитетних страних филмова и њихово приказивање под повољнијим условима. Посебно су наглашене обавезе телевизије као приказивача и увозника филмова, које треба утврдити.
8. Треба повести широке акције за здравствено просвећивање и здравствену културу у селима и школама, у свим друштвеним срединама.
9. У развијању културних делатности месне заједнице имају значајну улогу. Треба подржати њихове напоре и акције да се доприносима грађана изграђују домови културе, отварају библиотеке и читаонице, штите споменици културе и развијају културно–уметничке делатности.
10. Представници Југословенске народне армије упознали су учеснике Конгреса са богатим и разноврсним културним животом у Армији, који се сматра саставним делом напора, акција и токова, којима се развијају и повезују културе свих наших народа и народности.
11. Подржана је препорука установа и организација у области културе у Подрињу да се поведе широка друштвена акција за уређивање Тршића, родног места једног од утемељивача српске културе Вука Стефановића — Караџића и да се оснује фонд у те сврхе.

12. Комисија предлаже да се сазивачи Конгреса културне акције обавежу да утврде програме акција, облике и средства којима ће се идеје и опредељења Конгреса остваривати што потпуније и на најбоље начине.