Побољшати услове за стваралаштво уметника и писаца

Не знам да ли је ико говорио од делегата из Крагујевца: сматрали смо да треба нашим гостима да дамо приоритет. Ја бих ипак хтео да кажем неколико речи.

У неколико речи ћу рећи што као писац мислим да треба да кажем: бићу кратак, вама је све ово познато.

Читајући недавно књигу коју смо сви имали у рукама, о развоју културе у Србији, наишао сам па неколико реченица од којих сам две–три забележио. Цитирам: „Самоуправном социјализму одговара концепт културе који подразумева учествовање, слободу и отворене могућности за стварање који подстичу иницијативе“. Даље: „Иако култура а, пре свега, њено живо и креативно језгро — уметност, нису по својој природи подложне планирању, услови за стваралаштво морају постати један од елемената плана културног развоја“. И трећа реченица: „Поред осталог, постоји известан број уметничких колонија у којима уметници имају бесплатан боравак са породицом и могућност да ту стварају“.

Мене је ово, другови делегати, заиста обрадовало, јер, верујте, нисам за то знао иако сам већ низ година члан Удружења књижевника. Нешто слично видео сам у Чехословачкој када сам тамо боравио 1968. године. Повела ме је књижевница Ерма Јонова у један стари замак, удаљен неких педесетак километара од града. То здање са својим архитектонским елементима, салама, вештачким језерима и екипом од око 80 људи која га одржава, унеколико ме подсећа на властелинске замкове пре велике револуције у Француској. Видео сам тамо читав низ писаца, чак и са породицама. Они су се ту одмарали и стварали. Мислим да је заиста то очигледан пример како се писцима може много помоћи.

У истој књизи о развоју културе у Србији, дати су подаци о висини ауторских хонорара. Њих овде нећу истицати, само бих навео једну реченицу: „Ауторски хонорари не представљају еквиваленат за стваралачки рад. Они не прате промене у трошковима живота и повећавају се знатно спорије од личних доходака запослених у издавачким предузећима и другим установама“.

На крају стоји и ово: „Аквизитер добија од продатог примерка књиге знатно већи проценат него аутор.“ Мислим да овоме није потребан коментар. Али није, другови делегати, невоља само у овоме: по мом мишљењу, много је теже данас објавити дело које писац напише. То је лако, ако тако могу рећи, врхунским писцима којима су врата великих предузећа увек отворена, мада се понекад дешава да и они чекају, знам и неке примере, нека искуства наших истакнутих писаца. Али шта да раде млади, средњи и мањи писци, а они чине огромну већину? Ми, без сумње, имамо велики раст стваралаштва у литератури. Међу младима се свакодневно јављају нова имена, међу њима има талената, лепих талената и они се из дана у дан потврђују. Како ће они доћи до издавача? То је најчешће врло тешко. Сећам се једног разговора са нашим познатим писцем Душаном Милачићем. „Лакше је, каже он, данас написати књигу него је објавити.“

Није чудо, другови делегати, што појединци, а њих је у последње време, изгледа, све већи број, настоје да објаве своје дело о сопственом трошку. Зар нисмо сведоци да је пре годину–две дана један квалитетан роман, добитник НИН–ове награде објављен о трошку аутора?

Овде, у Крагујевцу, ништа нисмо урадили да помогнемо младим писцима. А овде постоји цела плејада младих стваралаца, и то не само међу средњошколцима, студентима, него и међу младим радницима у Заводима „Црвена застава“.

Са неколико наших скромних листова и часописа и већ створеним издавачким сектором при „Светлости“, кренули смо напред и скренули пажњу и широј културној јавности. Међутим, морамо се борити за већу афирмацију и виши третман, мислим на све писце наше Републике. Тај третман је често веома низак. Свака част изузецима, али колико су пута одговорни руководиоци и људи незаинтересовани за ствараоце? Често читамо у дневној штампи да су неком дочеку присуствовали друштвено–политички и културни радници. У унутрашњости — то су ретки случајеви. Из разних градова у Србији иду делегације у друге републике, иду и у иностранство, а колико са тим делегацијама иде културних стваралаца? Немам никаквих статистичких података о овоме, говорим произвољно, али колико је мени познато само је Скупштина општине у Крушевцу, пре неколико година, када се братимила са једним италијанским градом, не сећам се тачно којим, повела собом и 4 писца. Мислим да то више нигде није забележено у Србији.

Тако се дешава да поједини руководиоци и представници културних институција иду по неколико пута у иностранство, а писци — ствараоци ниједном. Што се онда чудимо ако нека установа или предузеће формира жири за књижевно стваралаштво у својој средини, позове и по неког писца из тога места, а када се цео тај посао заврши, а ми добро знамо колики је то посао, писцу се само захвале?! Међутим, иста та установа или предузеће позову неког инжењера или архитекту, познатог стручњака, колики је и онај писац стручњак, да само погледа неке планове, у том случају ниједног тренутка неће оклевати да плате хонорар, и то добро да га плате, а да и не говоримо о томе шта бива ако се позове неки певач популарне народне или забавне музике.

Из поменуте књиге види се шта је заједница до сада урадила на побољшању материјалног положаја стваралаца: уплаћивањем доприноса за социјално осигурање, пензијским осигурањем уметника, додељивањем станова, додељивањем атељеа итд. То је све за похвалу, али мислим да је још увек недовољно. Кад је већ реч о томе, могу слободно гласно рећи, што сам већ својевремено забележио у једном кратком чланку преко штампе: на овом плану највише је урадио Милан Вукос и због његовог одласка из Републичког секретаријата за културу Србије ми и многи писци искрено смо зажалили.

Мислим да су одговорни људи у нашем руководству дужни да раде на побољшању материјалне базе уметника — стваралаца и на њиховој афирмацији бољим третманом. А књижевници наше Републике имају у томе и лепе традиције. Није то било, другови делегати, тако давно кад су њени дипломатски представници на страни, опуномоћени министри, конзули, културни аташеи били Јован Дучић, Милан Ракић, Бранко Лазаревић, Иво Андрић, Милош Црњански, Растко Петровић и други. А данас, колико имамо писаца дипломатских представника из Србије?