Финансирање културе

Систем финансирања културе, коме су заједнице културе основна упоришта и тачке ослонца, делује у нас непуне три године. Током времена, испољиле су се многе особености овог начина финансирања, његове лоше и добре стране. У нашој пракси често смо склони градећи „нове системе“, „превазилазећи застарело“ итд, да у потпуности негирамо вредност дотадашњег рада, видећи у новим потезима могућност брзог и ефикасног превазилажења постојећег стања. Међутим, нити су ранији потези и систем били без вредности, нити су нови потези и нови систем „чаробни штапић“ и формула за решавање свих проблема. Садашњи систем финансирања културе и заједница културе у себи садржи добре (а и понеке лоше) особине ранијих фондова, пружајући могућност да се исправи све оно што није ваљало и организује бољи начин финансирања културних делатности. Нови систем финансирања не може преко ноћи, одједном, да се уобличи, већ га одређују и формирају друштвене околности и људи који га реализују.

Многи културни посленици, радећи у заједницама културе, борци су за демократизацију, децентрализацију итд, све до тренутка док сами не добију могућност да остваре своје предлоге а, тада, врло често бивају у недоумици и прихватају решења која чак враћају уназад. Многи налазе решење у томе да систем који још није ни почео да функционише (као што је случај са системом финансирања културе и заједница културе) називају застарелим, превазиђеним и неадекватним, и спремни су да, пре свега речима, непрестано траже нешто „ново“. Међутим, у том сталном тражењу новог најчешће се крије жеља за задржавањем старог система и немоћ да се стваралачким потезима закорачи напред. Такве су околности у којима раде многе заједнице културе и можда су резултати неких заједница врло велики када се имају на уму услови њиховог деловања.

Републичка заједница културе ради под сличним околностима. Многи очекују потезе за које су неопходна десетоструко већа средства. Често с потцењивањем говоре о Заједници као „метрополизованој“ или „провинцијализованој“. То зависи од позиције критичара. Републичка заједница културе данас и убудуће не може да буде ни „јача“ ни „слабија“ од друштвених услова у којима делује; не може да буде другојачија од људи који у њој раде. Пасивно понашање многих, у форумима Заједнице, у расправама о програмима или финансијским средствима све док нису директно заинтересовани или погођени, отежава сагледавање целовитости проблема и задатака Програма.

Стога ће бити неопходна многа мењања досадашњег рада како би се ситуација променила а идеја и садржина веома корисног система финансирања културе и заједница културе не би компромитовала.

Републичка заједница културе делује у неколико праваца а функције и задаци су јој вишеструки.

Први комплекс функција састоји се у реализацији законских обавеза Републике, за које је Република дужна да обезбеди потребна средства. У испуњавању ове функције Заједница мора да буде критична, и да преиспитује институције које годинама постоје а не делују довољно ефикасно. Међу кључним проблемима су такозване „републичке установе“ или, боље речено, установе које треба да буду центри, матичне службе, за сличне или исте установе односно делатности у целој Републици. Назив „републички“ не би смео да буде формула за обезбеђивање средстава, без обзира на улогу коју те институције имају. Финансирање ових установа је оправдано уколико њихова делатност допире до свих места, до свих пунктова који заједно са матичном установом чине јединствен систем за који је, у целини, заинтересована шира друштвена заједница. Стварање таквих јединствених система требало би да буде једна од битних функција заједница културе.

Друга група функција Републичке заједнице културе су разни облици стимулације стваралаштва (у књижевности, филму, музици, позоришту, ликовним уметностима итд.). Неким почетним мерама које је Републичка заједница прихватила, прошлих и ове године, најављени су основни правци овог деловања Заједнице. Заједница ће помагати домаће стваралаштво, стимулишући све чиниоце који остварују ту функцију а пре свега непосредне (већ неколико година стимулишу се писци капиталних дела, позоришни ансамбли који изводе домаће драме, аутори и произвођачи филмова за најбоља филмска остварења а од ове године и књижевници за све врсте литературе, музички ансамбли за извођење дела домаћих композитора, ликовни уметници за излагање својих дела итд.). Ова функција Заједнице постепено ће постати сталан и јасно одређен систем мера које ће озбиљније доприносити развоју уметничког стваралаштва свих врста.

Инвестициона функција Заједнице треба да буде двострука:

Прво, Заједница треба и убудуће да обезбеђује средства за изградњу значајних објеката који се уклапају у јединствене системе библиотекарства, музеја, архива, завода за заштиту споменика културе итд. Да споменемо да су веома велика, већа но што је потребно, улагања у модерну Народну библиотеку у Београду; која се управо завршава, оправдана само под условом деловања те библиотеке у јединственом библиотечко–информативном систему у коме ће се као саставни делови налазити, уз Народну библиотеку, још осамнаест регионалних центара. У том комплексу Народна библиотека ће бити централно место стицања и дистрибуције свих библиотечких материјала, књига и других информација. У супротном, уложене инвестиције у Народну библиотеку, изоловану и неспособну да делује на целој територији Републике, биће узалуд утрошена средства. То значи, да би једна од првих инвестиционих обавеза Републичке и других заједница културе требало да буде стварање новог јединственог система библиотекарства у Републици.

Друго, Заједница треба да помаже у много већој мери него до сада, развој материјалне основе неразвијених средина. Познато је колике су потребе у бројним општинама на такозваном неразвијеном подручју и какве су њихове могућности. Средства која је Република већ наменила за ову функцију веома су значајна, а ипак недовољна да би се нешто озбиљније могло учинити у наредних пет година. Та средства износе милијарду и седам стотина милиона старих динара, а подељена на преко седамдесет општина овог подручја представљају минимум за инвестиционе потребе озбиљније природе. Зато би нужно било да се знатније увећају.

Веома је значајна и потреба деловања Заједнице у развоју културног живота народности које живе на ужој територији Републике. До пре неколико година проблеми су били елементарни и крупни. Садашња средства намењена за ове сврхе омогућују значајније потезе у развоју материјалне основе и других облика и садржаја културног живота народности које живе у Србији.

Деловање Републичке заједнице културе и мере које она предузима непосредно се односе само на територију Републике, изузимајући аутономне покрајине. Међутим, посредно, применом постигнутих споразума са покрајинским заједницама културе, Републичка заједница делује на територији целе Републике, удружујући договорно своја средства са средствима покрајина за све послове од заједничког интереса. Тако се омогућује јединствено и усклађено деловање и развој културног живота у Републици, уз поштовање свих специфичности које су карактеристичне за поједина подручја.

Значајни су и резултати, мада само почетни, остварени у интеграцији образовања, науке и културе на републичком нивоу. Постигнути споразуми треба да омогуће усклађено дејство републичких заједница образовања, науке и културе на свим заједничким подручјима.

Републичка заједница културе очекује од Конгреса културне акције подршку за напоре које чини, за програм који планира и који остварује, како би се у наредном периоду расположивим средствима постигли већи резултати.