Функције Покрајине Косова у даљем развоју културе

У даљем развоју самоуправних односа у Покрајини Косова као објективна нужност, поставља се захтев за новом физиономијом Покрајине и њеним савременијим функцијама у економици, политици, култури и другим друштвеним областима.

Мењање, обогаћивање и осавремењавање функције Покрајине у развоју културе има своје посебности које опредељују животна средина са њеним обележјима, посебни услови и могућности. Наша реалност и њене противуречности, национална и социјална обележја стварају субјективне факторе у развијању културе.

И данас се јасно осећају знатне тешкоће у превладавању прошлости, облика заосталости и застарелости, али исто тако испољавају се и очита манифестовања најсавременијих кретања. Данас су једнако актуелни проблеми неписмености, као и рада универзитета и појединих факултета у Покрајини. Постоје стогодишње традиције једних културних делатности и рађање других. Запажа се снага културне моћи и њено недовољно искоришћавање. Постоје велики афинитета културно–уметничких институција, организација и група за самоуправним удруживањем, али и њихова разједињеност. Јављају се велике потребе за културном оперативом, а данашња се слабо користи. Постоји, такође, моћ и снага појединих делатности и разноврсних културних облика, али и истовремена немогућност да се прати остварени темпо развоја Покрајине. Све ово утиче и на јављање посебности у функцији Покрајине у области културе.

Није само значајно какве ће функције имати Покрајина у култури, мада је за целовитост решавања овог питања уопште пресудно већ и то како ће се припремити за настале ситуације након усвајања функција.

С обзиром на сразмере децентрализације које су могуће у Покрајини, општина, организација удруженог рада, самоуправна радна организација треба да оспособи Покрајину за остварење тих функција.

У том смислу, у остваривању функције Покрајине у култури, полази се од договорно утврђене развојне политике Покрајине за одређени број функција, када је реч о питањима од заједничког интереса и односа Покрајина–комуна–самоуправна радна организација или Покрајина–Република. У регулисању ових односа потребно је утврдити институцију постизања споразума. У овом правцу треба дефинисати питања као и начин процедуре постизања споразума.

Покушаћу, колико је то могуће данас, да издвојим нека питања за која се, по мом мишљењу, са одређеном извесношћу може рачунати да ће бити у функцији Покрајине у култури:

• — регулисање друштвено политичког положаја и
• — материјалног положаја културе.

За регулисање друштвено политичког положаја културе од значаја су: интеграција културе као производне снаге у Покрајини, прихватање културе као саставног дела друштвеног рада и реформисање саме области културе.

Због актуелности задржала бих се на предлозима за решавање друге групе питања која се односе на материјалне проблеме и положај културе диференцирајући при томе носиоце, средства, инструменте и начин извршавања функција.

Нови квалитет је вредновање услуга културе валоризовањем доприноса културе у стварању целокупног општедруштвеног националног производа Покрајине.

Вредновање је слободно према посебностима и могућностима, уз право Покрајине да самоуправним договором унутар Покрајине и са Републиком решава проблеме културе. У томе су нарочито значајни облици и средства за развој културе која се остварују преко фондова, пореза, доприноса, бенефицираних камата, повећања стопе раста улагања у културу у односу на раст националног дохотка. У нашој Покрајини у овом правцу већ постоје искуства: оснивање фондова и специјалних фондова, проналажење праве стопе раста средстава за културу од 19–20% у односу на стопу раста националног дохотка, и друго.

За развој културе у регионима Покрајине интервенисање Покрајине би било редовно или додатно, већ према потреби, а стимулисало би поједине развојне делатности и облике културе од најнижих облика (неписменост) до виших облика (симфонијски оркестар, опера) итд.

Покрајина са општином, организацијом удруженог рада и самоуправном организацијом договорно може и да утврђује, сугерира и инсистира на одређивању доприноса, пореза и увођењу других врста пореза, јер је то у функцији Покрајине могућно.

Овакве сугестије на Косову су већ постојале у односу на општине — за увођење пореза и тражење наменских средстава датих за културу, у одређивању доприноса или преузимању патроната радних производних организација над појединим културно–уметничким друштвима и организацијама.

У регулисању наменских средстава за развој културе добивених од Републике потребно је одредити праве стопе и одговорно пратити извршење. Неопходно је пратити и утрошак средстава за културне делатности датих општинама, организацијама удруженог рада и радним организацијама од стране Покрајине.

Покрајина у свом законодавству, с обзиром на велику хетерогеност општина са становишта структуре привредне и културне развијености, може омогућити диференцирано третирање и примену овлашћења у преношењу материјалних средстава. Ово се може односити само на поједине општине или групе општина у Покрајини.

Ради сагледавања и решавања дугорочне политике развоја културе, а нарочито при изградњи већих културних објеката у најнеразвијенијим регионима, може се на бази самоуправног договора формирати стални фонд на покрајинском и општинском нивоу уступањем појединих ануитета, што би елиминисало кампањски прилаз и самом годишњем планирању културе.

Актуелно је и даље проналажење олакшица од стране покрајинских самоуправних друштвених организама у области културе оним општинама које из објективних разлога нису могле да прате културни развој Покрајине и нису у могућности да на развијање културе утичу банкарским путем. Зато би инвестициони фонд Покрајине требало да има иницијални карактер и да послужи као основа за ангажовање средстава банака и радних производних организација за интервенције у култури, нарочито у неразвијеним општинама.

Из Фонда за развој неразвијених подручја треба одређени део издвајати и за потребе културе и због тога мењати законодавна нормативна акта која ово регулишу.

Даља функција Покрајине могла би бити у томе да иницира самоуправне договоре у формирању самоуправних фондова на нивоу Покрајине или општине кроз које би се обезбедиле премије или додатна средства за стимулисање интеграционих процеса у култури, и то издвајањем разних доприноса од стране радних организација, ослобађањем радних организација од неких доприноса и учешћем радних људи и грађана.

Ови фондови могу рачунати и на прилив материјалних средстава из Републике Србије и других република за значајне облике ширег отварања културе и повезивања са културним институцијама земаља матица наших народности.

Наведени инструменти укључују и троструко повећано улагање у многе облике културног деловања и ширења културе и културног стваралаштва народа и народности и посебна средства за научноистраживачки рад у области културе.

Преко свих ових мера за одређивање, обогаћивање и осавремењавање функције Покрајине у даљем развоју културе на Косову, а с обзиром на преношење одговарајућег, врло великог дела материјалних средстава са федерације и Републике на Покрајину, неопходно је извршити прерасподелу материјалних средстава у корист области културе, јер је повећање културно–образовног просека основ за превазилажење разлика развијених и неразвијених подручја и укључивање Покрајине у међународну поделу рада.