Култури народности недостају квалификовани кадрови

Проблематика развоја културе вишенационалне заједнице није мимоишла ни Зрењанинску заједницу културе. За заједничко решавање развоја културе народа и народности постоје конкретни предуслови. Потребе се установљавају путем непосредних контаката и договарања. Одговорност за њено спровођење је део утврђене културне политике. Међутим, сва наша настојања у пракси имала су успорени темпо, услед нагомиланих и до сада нерешених потреба. Чињеница је да, за потребе развоја културе народности, нисмо довољно издвајали. Један број институција које данас региструјемо као носиоце културе народности, створен је у време највеће оскудице финансијских средстава. Оне су и данас задржале стари организациони облик, без нарочитих промена, што очигледно доводи до стагнирања.

Стварност нам показује да један део потреба културе народности још увек решавамо у оквиру аматеризма или на нивоу аматеризма. Сарадња на пољу културе са суседним земљама, а нарочито са Мађарском, даје добре резултате. Обострана сарадња између културних институција проналази веома корисне форме рада. Долазак позоришних трупа, редитеља, вајара–луткара доприноси порасту квалитета рада наших институција и друштава.

Култури народности недостају квалификовани кадрови за којима ће се још дуго осећати потреба.

Интензивније финансирање извесних институција и друштава (позоришта, библиотека, културно–уметничке делатности) обезбеђује убудуће основне потребе и виши степен развоја културе народности.

Сарадња са привредом пружа сигурнији и стабилнији развој културе. За такву сарадњу потребни су дугорочни програми који ће решавати питање културе у целини, питање кадрова, затим материјалну базу, развој основних делатности и питање инвестиција

Основна претпоставка за успешан раст културе народности лежи управо у томе да комуна буде носилац заједничког решавања културе народа и народности. Сви радни људи, припадници разних народности, подједнако доприносе стварању материјалних вредности. Своја основна права и обавезе грађани остварују у комуни, па је природно да се и културна политика одређује у оквиру комуне.

Уколико би се прихватила другачија пракса и другачија решења, да култура народности буде издвојена и постане брига виших друштвено–политичких заједница, онда би припадници народности били стављени у посебан положај, што би утицало на дезинтегрисање културне активности. Грађанин, припадник народности, остварује садржину и облике културних активности, у чему доминантну улогу игра његово биће и свест, а од битног је значаја осећање да је то његово право проистекло из заједничког договора у комуни.