Улога месних заједница у области културе

У низу састанака који су претходили овом Конгресу, прексиноћ је овде у Крагујевцу одржан састанак делегата месних заједница за овај Конгрес и једног броја представника општинских организација Социјалистичког савеза. На том састанку измењена су искуства о досадашњем раду и активности месних заједница у области културе, њиховим плановима о даљој активности у овој области у наредном петогодишњем плану и заузети ставови у вези са Конгресом. Пошто сам ја задужен да на пленарној седници о томе говорим (јуче сам се јављао, а нисам добио реч), то користим прилику да на овој првој секцији кажем те оцене и ставове, у нади да ће оне наћи место у конгресним документима, управо у завршном документу.

Пре свега, јединствена је оцена да су наша досадашња револуционарна и друштвена кретања довела до видног културног преображаја, да су са своје стране допринела развијању ентузијазма и чврсте решености наших грађана да ликвидирају вековну заосталост, да се извуку из тешких услова живота. Ради тога имамо ванредно широку активност у бројним месним заједницама, која се манифестовала у изградњи путева, водовода, у електрификацији села, у изградњи многих објеката у области образовања, здравства, социјале, па и у области културе. Ма колико ми сами тврдили да је та активност месних заједница до сада била доста једнострана, оријентисана више на активност у комуналној области, ипак треба истаћи да је у години акција месних заједница, значи од половине 1967. до краја 1968. године, изграђено нових, или адаптирано 313 домова културе и око 120 читаоница и библиотека, што само за себе говори. Ради илустрације навео бих само дискусију друга из околине Крушевца, који је на састанку уочи Конгреса изнео да у њиховој месној заједници сељаци–грађани завршавају дом културе чија је вредност око 100 милиона динара, у чему средства самодоприноса, односно самих грађана, износе две трећине, а свега једну трећину чине, као помоћ, средства општине и неких радних организација. То нису усамљени примери и нису изузеци, и они говоре о значајним процесима и све већем разумевању наших грађана за активности у области културе. Друго, мислим да с правом стоји констатација да су месне заједнице и грађани у њима, користећи своја самоуправна права и развијајући нашу социјалистичку демократију, постали значајан чинилац и у разрешавању многих друштвених проблема у нашим даљим друштвеним кретањима, и да се са њима може рачунати у свим друштвеним акцијама.

Посебно је оцењено да, упркос досадашњој активности месних заједница, још увек многе могућности нису ни изблиза искоришћене. Кад говоримо о томе, мислимо на један далеко шири фронт подизања домова културе, отварања читаоница и библиотека, а нарочито и пре свега развијања оних облика културних активности који имају најнепосреднији утицај на широке радне масе, на сваког грађанина. На том плану могућно је у оквиру месних заједница окупити људе кроз драмске и музичке секције, кроз фолклорне групе, неговати изворне вредности, осавремењивати програме, развијати и облике забаве и рекреације, посебно на сеоским подручјима. Исто тако, овај састанак је указао да преко месних заједница и грађана може, у наредној фази, у нашим релативно још увек оскудним материјалним могућностима неупоредиво више да се учини на заштити споменика наше историје и разних других културних вредности. Указано је и на потребу писања хронологија појединих села и места, бележење свега онога што ускоро може да нестане, да се изгуби, не само као документ него и у сећању људи.

Оцена је да би даља активност месних заједница у области културе била и далеко шира, свестранија и садржајнија ако би културне институције са своје стране биле отвореније према месним заједницама, ако би радници из области културе дали ону неопходну стручну и друштвену помоћ самим грађанима, њиховим размишљањима и акцијама.

У оквиру наших даљих акција ми сматрамо да је култура итекако неопходна за развој нашег друштвено–политичког система, за развој самоуправних односа, за даљу афирмацију човека као грађанина, за даљу афирмацију његове личности, за даље његово учешће у решавању бројнијих друштвених проблема о којима он све непосредније треба да одлучује. Зато он мора имати и све више разумевања за културу и њене потребе, а истовремено развој културе ће се одразити на његова схватања, на развијање истинског хуманизма и социјалистичке солидарности.

Посебно треба истаћи да се највећи део активности месних заједница до сада заснивао на средствима самих грађана, на њиховој свести и спремности да за решење оних проблема, у којима постоји њихов заједнички и појединачни интерес, жртвују и знатан део свог дохотка. Позитивни су бројни примери својеврсне интеграције тих средстава са средствима радних организација, општинским фондовима и буџетима. Самим тим, развијајући сарадњу са другим самоуправним чиниоцима на принципима својеврсних самоуправних договора и споразума, месне заједнице су у пракси претходиле и најновијим уставним решењима. Развијајући ту праксу, отвара се могућност још значајнијег активирања месних заједница у области културе.

Међутим, све то не значи да утицај грађана и месних заједница треба свести само на решавање проблема од локалног значаја, на месту становања. Грађанин и месне заједнице морају имати далеко већи утицај и на радио и на телевизију, на издавачке куће, једном речју на све оне који одлучују о политици у области културе. Ја се слажем са деловима реферата који су јасно истакли да не можемо проблеме културе и културне политике одвојити од грађана и препустити их неким посебно стручним и позваним групама.

Стога завршни докуменат на овом Конгресу треба да изрази веће поверење у месне заједнице и њихову улогу у решавању бројних проблема у области културе и да са своје стране допринесе да се сви други друштвени чиниоци, а пре свега саме културне институције и радници у области културе, оријентишу на пружање веће и непосредне помоћи грађанима и месним заједницама, што ће допринети њиховим све ширим и садржајнијим акцијама у овој области.