Поздравна реч (Конгресу културне акције у СР Србији, Крагујевац 1971.)

ПОЗДРАВНА РЕЧ ДРАГОСЛАВА МАРКОВИЋА,

председника Скупштине СР Србије

Другарице и другови,

У име Скупштине Социјалистичке Републике Србије, са осећањем изузетног задовољства, поздрављам учеснике Конгреса културне акције.

Овај Конгрес веома је значајан, како по својој замисли, сложености и важности задатака, тако и по чињеници да у његовом сазивању, припреми и раду учествују разнолики и бројни, управо сви значајни друштвени чиниоци, који су и до сада били ангажовани на овим задацима, али од којих наше друштво у будућности, и за будућност, још више очекује.

Састав Конгреса не говори само о сложености, богатству и повезаности људског рада, већ, пре свега, о решености свих организованих снага наше Републике да још једном и још одлучније истакну друштвени значај културе, да одреде дугорочне циљеве наше културне политике, да се договоре и преузму обавезе, да подстакну и мобилишу друштво за смишљенији и организованији, за трајан, упоран и стрпљив рад на пољу културног развоја, као неопходног услова и неодвојивог дела свеукупног развитка и преображаја наше земље.

Сви досадашњи резултати у области стваралаштва и културног живота, различите идеје и увек нови напори и нове иницијативе, говоре о кретању напред нашег друштва и о његовој слободи, о његовим све већим захтевима и потребама и све већим могућностима да тим захтевима успешно одговори. То потврђује и овај Конгрес који је изникао из потребе овога времена и усмерен је нашим плановима и тежњама окренутим у будућност, али је омогућен и стваралачким радом и ранијих генерација од којих нисмо наследили само заосталост. Све што радимо засновано је на позитивним традицијама претходних генерација и на најнапреднијим и револуционарним стремљењима наших генерација.

Овај значајан друштвени договор о циљевима и путевима културног — а у склопу општег — развитка, прилика је да се види колико много смо радили но још више колико тек много треба да радимо. Он изражава, на одговарајући начин, укупни развој нашег друштва које унапређује свој однос према култури и у коме и култура добија истакнутији положај и значај.

Идеја о овом Конгресу, његово одржавање и његов садржај сведоче о развитку друштвених односа у нашој земљи, о развоју могућности и потреба нашег друштва и развијању његове свести о тим могућностима и потребама.

Данас када улажемо напоре да сагледамо и одредимо потребе, могућности и задатке развоја наше културе за један дужи период који је пред нама, неопходно је природно да имамо у виду оно што је до сада учињено и да сагледамо садашње стање, тешкоће и проблеме. Конгрес ће о томе свакако заузети своје ставове и рећи своју реч, руковођен свешћу, како то све више долази до изражаја у нашем животу, да култура шири могућности и права, али и обезбеђује.

Социјалистичка Република Србија је на прагу индустријски развијеног друштва. Процес индустријализације проширио је материјалну базу живота, битно мења социјалну друштвену структуру, а самоуправни односи и технички напредак заједно утичу да се мења начин живота и рада и изглед средине. Све више долази до изражаја, и то не као тежња већ као неминовност, повезаност цивилизације и културе и узајамни међузависни однос културе и производње. У таквој ситуацији, а нарочито када се имају у виду наш развитак и наше тежње у области друштвених односа, јасно је да култура у социјалистичком самоуправном друштву не може бити издвојена, још мање привилегија, а ни само једноставни елеменат општег развитка. Свест о ослобађању друштва подразумева свест о ослобађању културе. Јасно је да се таква улога културе и њена даља и све већа социјализација не могу остваривати ни лако ни брзо. Култура, у најширем смислу, претпоставка је за савременог произвођача, а још више са савременог самоуправљача. Она је једна од основних претпоставки постојећег и жељеног развоја друштвених односа у нашој земљи и хуманизације нашег социјалистичког самоуправног друштва у целини. Отуда и неопходност да култура постане интегрални део удруженог рада и живота. Она то и постаје у све већој мери.

Демократизација културе, данас све присутнији процес, неминовност је у савременом свету и један од резултата његовог технолошког напретка и развијених комуникација. Демократизација и подруштвљавање културе имају за нас дубљи смисао, као битни елеменат самоуправног социјализма, ослобођеног и удруженог рада, нових и човечнијих односа у производњи и у друштву.

Слобода стваралаштва један је од основних услова развитка културе, а демократизована култура један од основних услова развитка друштва. Слобода и уметност, слобода и наука, слобода и радни човек, то су неодвојиви елементи и релације на којима развијамо наш културни живот и културу нашег живота. Ова истина је устремљена у нашим досадашњим резултатима, а сматрамо је и једном од основних представки за будући културни и друштвени развитак. Из тога произилази и обавеза да се стварају све шири услови за такав развој, и да се и даље бори за слободу, да се она обогаћује и развија, уз истовремену критичност, одговорност и идеолошку ангажованост у сложеним идејним струјањима савремене културе.

Наше друштво је данас пред задатком да одреди правце и садржину свога развоја за године које су пред нама. Овај Конгрес је саставни део утврђивања те политике и тих општих планова. Свесни смо многих нерешених проблема, многих тешкоћа и задатака. Такође знамо, нарочито када је реч о култури, колико су многи од тих задатака дугорочни. Али битно је, а и овај Конгрес то потврђује, да наше друштво улаже одређене напоре и да се у решавању проблема целокупног развоја, па и културног, све наше друштвене снаге све више интегришу, на основу јединствених потреба и јединствене заинтересованости. Зато овим Конгресом треба пожелети много успеха, у уверењу да ће он заиста бити и значајни и далекосежни договор свих снага нашег друштва, удружених у тежњи и напорима да мењају његов лик и обезбеде његов даљи, што бржи, што складнији и што потпунији напредак.