Поздравна реч (Конгресу културне акције у СР Србији, Крагујевац 1971.)

ПОЗДРАВНА РЕЧ ДРАГОГ СТАМЕНКОВИЋА,

председника Републичке конференције ССРН Србије

Другарице и другови,

У име сазивача Конгреса културне акције у Социјалистичкој Републици Србији, Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Србије, Централног комитета Савеза комуниста Србије, Српске академије наука и уметности, Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Приштини, Културно–просветног већа Скупштине Социјалистичке Републике Србије, Републичког извршног већа, Културно–просветне заједнице Србије, Републичке заједнице културе, Већа Савеза синдиката Србије, Републичке конференције Савеза омладине Србије, Привредне коморе Србије, Радио–телевизије Београда и Новинско–издавачког предузећа „Политике” отварам Конгрес културне акције у Социјалистичкој Републици Србији.

Дозволите ми да поздравим све присутне делегате и госте, културне и јавне раднике, представнике федерације и република.

Посебно поздрављам и изражавам добродошлицу делегацијама социјалистичких република Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Словеније.

Поздрављам бројне представнике штампе, радија и телевизије, као и стране дописнике који ће пратити рад Конгреса и информисати јавност.

Другарице и другови, припреме за Конгрес културне акције трајале су годину и по дана. Пошло се од сазнања да је културни развитак битан део друштвеног напретка, од уверења да ће наш самоуправни социјализам још брже напредовати како у сфери материјалног и интелектуалног стварања, тако и у области људских односа ако наш живот буде стално обогаћиван тековинама културе, ако наши људи буду живели на савремен и културан начин. Тако је и настала идеја о неопходности једног оваквог заједничког скупа представника културног живота и стваралаштва, уметности, науке, школства, привреде, друштвених организација, свих средина где се води борба за виши културни ниво нашег друштва.

Наша борба за социјализам је у исто време и борба за културу, исто тако као што доследно развијање самоуправљања значи и освајање нових простора слободе и богатства уметничког и културног стварања. Без тога самоуправни југословенски социјализам био би лишен својих хуманистичких циљева.

Нас су историјска збивања нештедимице успоравала. Такорећи никада у историји нисмо имали довољно мирнодопског времена да се посветимо пословима систематског и упорног материјалног и културног изграђивања. Сада смо приморани да стварамо много од онога што су други већ створили и да пролазимо кроз фазе које су други оставили за собом. Али, тиме се само увећавају разлози за наше амбиције и за убрзани темпо рада и овај наш Конгрес је замишљен као један од снажних импулса не само културног већ и општедруштвеног напретка. Не миримо се са постојећим стањем. Тражимо путеве да из њега изађемо. Једном речју, боримо се за место које нам припада међу модерним друштвима Европе и света, а тиме дајемо свој допринос социјалистичком јединству и развитку културе у Југославији.

Социјалистичка Република Србија је разнолика по условима и могућностима. Врло је различит и културни ниво појединих крајева. Једна од водећих идеја Конгреса је културни напредак свих средина, да се културна акција води свуда, у комунама, институцијама, организацијама, на селу.

Наш тродневни скуп је широка размена мишљења и договор за акцију. После тога ће сваки преузети свој део одговорности заједнички улажући снаге за свестрани културни преображај Социјалистичке Републике Србије.

Развитак националних култура, стварање повољних услова за културни живот радничке класе и најширих слојева становништва, раст наше младе генерације уз непосредно присуство културних вредносних добара, нова остварења у уметности, експанзија науке и образовања — све ће то кроз наше заједничко делотворно залагање изменити лик Социјалистичке Републике Србије коју желимо да преобразимо у модерну индустријску земљу. Конгрес ће својим програмом и идејама позвати све снаге друштва и појединце да дају допринос реализацији његовог духа и идеја. Од нашег залагања и од наше спремности да заједнички изнађемо најбоље путеве борбе за културни напредак зависи хоће ли овај Конгрес бити значајан догађај у животу наше Републике. Нека овај наш први Конгрес културне акције протекне у духу стварне демократске расправе и заједничког договора, нека наше речи буду и наша обавеза за акцију, а резултати Конгреса позив целом друштву да прихвати широке и свеобухватне напоре за бољи, културнији и хуманији живот.

Другарице и другови, дозволите ми да предложим чланове Председништва Конгреса културне акције.

Предлажем да у радном Председништву буду следећи другови и другарице: Богдан Богдановић, професор Универзитета у Београду, Александар Бакочевић, потпредседник Републичког извршног већа, Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности, др Бранислав Грбеша, ректор Универзитета у Нишу, др Војислав Ђурић, академик — Београд, Јован Кратохвил, ректор Уметничке академије, Београд, Младен Лесковац, академик, председник Матице српске, Перо Мандић, директор Дома културе, Нова Варош, Нандор Мајор, књижевник, Нови Сад, Драган Николић, директор „1. маја” Пирот, Латинка Перовић, секретар Секретаријата Централног комитета Савеза комуниста Србије, Александар–Саша Петровић, филмски режисер, Београд, Горица Поповић, студент, Крагујевац, Мира Ступица, драмски уметник, Београд, Ђоко Стојичић, члан Секретаријата Републичке конференције Социјалистичког савеза Србије, др Драгутин Тешић, професор Универзитета, председник Просветно–културног већа Скупштине СР Србије, Љуба Тадић, драмски уметник, Београд, Стојан Ћелић, сликар, председник Скупштине Републичке заједнице културе Србије, др Вук Филиповић, књижевник, декан Филозофског факултета у Приштини, Мирослав Чангаловић, првак Београдске опере и Азем Шкрељи, књижевник, управник Покрајинског позоришта, Приштина.