Уводне напомене

ИДЕЈА О ОДРЖАВАЊУ КОНГРЕСА

Прве идеје о потреби одржавања Конгреса културне акције у СР Србији јавно су се чуле почетком 1969. године на састанцима друштвено–политичких радника, стваралаца и јавних радника који су ангажовани на пословима културе у извршним органима и комисијама друштвено–политичких организација на нивоу Републике. Идеја је добијала присталице, почели су да се одржавају посебни састанци посвећени испитивању могућности да се одржи скуп на највишем нивоу у Републици на коме би се свестрано размотрило стање културе и у оквиру друштвеног плана развитка Србије одредили главни правци развитка културе у Србији. Секретаријат Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа и његова Секција за културу постали су средиште консултовања и договора о концепцијама и организовању Конгреса. Прва фаза консултовања о потреби и физиономији оваквог скупа обављена је у извршним органима ЦК СКС, РК ССРНС, Културно–просветној заједници, Секретаријату за образовање и културу и др. Остварена је сагласност о карактеру и садржају скупа, што је омогућило да се приђе организовању и припремама Конгреса.

Формиран је Припремни одбор од 123 члана у који су ушли најпознатији друштвено–политички радници, уметници, културни и јавни радници представници просвете, привреде, средстава информисања, универзитета, академије, уметничких удружења и савеза, села и Армије. Припремни одбор је одржао први састанак 26. јуна 1970. године на коме је усвојена основна концепција Конгреса, главне теме, као и начин избора делегата и изабран Секретаријат који је преузео непосредну организацију и припрему Конгреса.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОКРЕТАЊЕ КУЛТУРНИХ АКЦИЈА И ОДРЖАВАЊЕ КОНГРЕСА

Припремни одбор је назначио неколико главних разлога за одржавање Конгреса културне акције:

1) Пројекције развоја СР Србије у наредних 5 година показују да улазимо у фазу индустријски развијеног друштва. У таквим условима хуманистичко–демократског самоуправног социјализма у још већој мери долази до изражаја значај културе.

2) Многи крајеви у Републици дуже времена се налазе у културној летаргији. Примећено је, међутим, да се јављају културне иницијативе и у овим крајевима, што је наговештавало неку врсту културног буђења.

 3) У Републици постоји велики број културних институција, али се њихов утицај на културни живот не осећа довољно. Њихова већа активизација, повезаност у широки систем функционисања постала је неопходност.

 Повремени конфликти политичке природе до којих долази у култури могу се превазићи интензивнијим прожимањем политичког живота елементима културе, с једне, и културног живота елементима модерне, самоуправне политике, са друге стране.

ЦИЉЕВИ И СМИСАО КОНГРЕСА КУЛТУРНЕ АКЦИЈЕ

Конгрес је замишљен као перманентни низ разноврсних акција у култури у чијем би извођењу учествовале све прогресивне снаге друштва. Мисли се на културно буђење свих средина, на повећање културног нивоа најширих слојева становништва, на стварне услове за заснивање широког демократског концепта културне политике као сталног активизма и превазилажења постојећих незадовољавајућих стања у култури.

На покретању и организовању петогодишњих културних акција радиле би све организоване друштвене снаге и појединци заинтересовани и спремни да дају свој допринос општем културном преображају Републике Србије.

Конгрес треба да значи умножавање снага и средстава за културу, мобилизаторски позив свим прогресивним снагама да увећају своје напоре за општи напредак културе, да убрза процесе социјализације културе и буђење нових културних потреба радничке класе, да омогући ефикаснији међусобни утицај привреде и културе, као и утицај радничке класе на укупни културни живот, да побољша материјалну основу културе, омогући интензивније стимулисање стваралаштва и стваралаца, стварање повољнијих услова за културнији живот села, већу доступност културних вредности младој генерацији, радничкој класи и свим грађанима, измењену улогу школе при чему би школа постајала све већи културни фактор и жариште културног живота, повећану улогу штампе, радија и телевизије у ширењу културе, слободни развитак култура народа и народности, стварање нових културних центара у Републици, искорењивање неписмености, стварање великих функционалних система деловања у култури и културном животу, појачану међурепубличку и међународну културну активност, стварање услова за културни преображај неразвијених подручја (електрификација, изградња путева и домова културе, кинофикација, ширење радио и ТВ мреже и растурања штампе, отварање читаоница и библиотека) итд.

Ово су само неки од циљева и задатака обимног Конгресног програма акција. Конгрес није имао задатак да пропише и одреди садржине и начин ангажовања друштвених снага већ да самоуправним договором позове све да свако себи одреди задатке према условима и захтевима средине и да их спроведе у живот.

Замишља се да културне акције трају до 1975. када би се на поновном скупу извршио увид у остварено и одредили нови задаци и послови у култури.

Једном речју амбиција Конгреса је да се што пре Србија ослободи културне заосталости и да се сврста у ред културно развијених друштава.

Да би се потврдила широка концепција Конгреса и његов општедруштвени карактер, Конгрес су сазвали: Републичка конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије, Српска академија наука и уметности, Универзитет у Београду, Нишу, Новом Саду и Приштини, Културно–просветна заједница Србије, Републичка заједница културе, Културно–просветно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије, Републичко извршно веће, Централни комитет Савеза комуниста Србије, Веће Савеза синдиката Србије, Републичка конференција Савеза омладине Србије, Привредна комора Србије, Радио–телевизија Београд и Новинско–издавачко предузеће „Политика”.

ПРИПРЕМЕ КОНГРЕСА

Припреме су се одвијале у свим срединама: културним и просветним институцијама, удружењима, општинама, радним и друштвено–политичким организацијама и на селу. Акцент је стављен на стварање сопствених програма и ангажовања у културним акцијама. Одржани су консултативни састанци у општинама, радним организацијама и уметничким удружењима, како би се остварио што комплетнији увид у стање културе и сачинили планови акција. Завод за проучавање културног развитка СР Србије сачинио је обимну студију „Развитак културе у СР Србији 1971–1980”. Ова књига је служила делегатима Конгреса као основни материјал. Припремни одбор Конгреса је саставио листу тема и носилаца саопштења на Конгресу. Остављена је могућност слободног пријављивања саопштења од стране стваралаца и културних радника. Секретаријат је све ауторе ових научних и акционих прилога позвао на Конгрес у својству делегата. Сви актери саопштења обавили су обимна консултовања са уметницима, јавним радницима, представницима привреде и просвете.

ИЗБОР ДЕЛЕГАТА

Пошло се од захтева да ни једна средина, ни једна значајнија установа и организација културе не остане без представника на Конгресу. Делегати су, према утврђеној квоти од стране Припремног одбора, бирани у општинама — у општинским конференцијама Социјалистичког савеза, у привредним организацијама, културно–просветним заједницама, месним заједницама, заједницама културе, на универзитетима и у Армији. По одлуци Припремног одбора Секретаријат је позвао на Конгрес известан број истакнутих културних, јавних радника и стваралаца. Избор делегата је коришћен и за договарање о покретању културних акција у свим срединама. Циљ је био да се добије што репрезентативнији скуп који би компетентно расправљао о свим питањима развитка културе. На овај начин Конгресу су присуствовали представници свих средина што је било пресудно за рад Конгреса и што је допринело да Конгрес добије ауторитет и подршку у јавности.

Структура присутних делегата на Конгресу културне акције изгледа овако: уметници 105, радници у области културе 167, научни радници и професори универзитета 52, професори, наставници и учитељи основних, средњих и виших школа 119, здравствени радници 2, ученици, студенти, млади радници и млади ствараоци 67, радници, инжењери, економисти, директори и други представници радних организација 93, земљорадници, просветни радници, пољопривредни стручњаци и други представници села 30, новинари и публицисти 51, делегати културних организација и удружења, заједница културе и других организација 78, друштвено–политички радници 80, представници ЈНА на пословима културе 22, представници туристичких организација 15, итд.

Конгресу је присуствовало 1.200 делегата и гостију, биле су присутне делегације свих република, а пратило га је 157 новинара.

РАД КОНГРЕСА

Конгрес је радио у пленуму и у 5 комисија. Комисије су расправљале о следећим темама: Друштвени чиниоци и материјална основа самоуправне културне политике; Хуманистичке основе и циљеви развитка културе у социјалистичком друштву; Млада генерација, образовање и култура; Путеви и носиоци социјализације културе и Организованост културног живота и културних делатности у СР Србији. Комисијама и пленуму поднета су 43 саопштења, а 176 делегата је узело учешћа у дискусији. Свака комисија је донела закључке које је верификовао пленум, а поред тога, пленум је усвојио Поруке Конгреса културне акције у СР Србији.

Ова књига садржи аутентична излагања, дискусије и документе Конгреса.

Основне идеје садржане су у Порукама Конгреса културне акције и закључцима комисија.

ЗА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР             

Ђоко Стојичић