Белоруси о Србима

Превела са белоруског: Дајана Лазаревић

Јанко Купала

ПОДИГЛА СЕ БЕЛОРУСИЈА

(Фрагмент)

(...) Осврните се око себе, Белоруси! Шири се и расте у рођеној по крви Југославији соколски партизански покрет. Немци излепљују ужасним плакатама заливену крвљу земљу.

– За сваког убијеног Немца биће стрељано и обешено 100 Срба. Смехом дочекују фашистичку претњу српски партизани и кажу:

– Веома је много – сто Срба за једног Немца, превелика је то цена. Али ако сваки Србин раније убије по једног Немца, како ћете онда ви, фашистички џелати, да убијете сто Срба за једног фашисту?

Тако ћемо рећи и ми, Белоруси.

МАКСИМ БАГДАНОВИЧ

ПЕСМЕ. Српска («Ко то тамо иде по Косову пољу?»)

Ко то јаше по Косову пољу?
Јаше тамо делибаша храбри –
На рогатој буби – стршљен славни.
Дан он путује, други, и трећи,
И четвртог до мора стигне,
Што се, код људи, баром назива.
Застаде, погледа стршљен славни,
И овакве речи проговара:
„Жив ти, коњу, жив, кукче рогати!
Отхранио сам те, бубо, метвом,
Појио сам, бубо, тебе росом.
Одслужи ти мени службу верну –
Прескочи ти преко овог мора.“
И одговори стршљену кукац:
"Господару, делибашо храбри!
Не смемо скакати преко мора,
Ни тражити смрти пре времена.
Кад ми из куће пођосмо ранка,
Говорила је стршљенка - мајка,
Да је ружан сан ноћас уснила,
Низ бисера она је низала.
Вероватно – сузе ће потећи.“
Стршљен се смеје, ово говори:
"Ти си, коњу, баба шумадијска!
Од детињства се смрти не бојим,
Ни сад се, баш, уплашити нећу.“
И послушао стршљена кукац.
Кренуо, напрегнуо се снажно,
Скочио – кроз море навалио.
На високу обалу стигао,
И задњим се клизнувши ногама
Кукац с` обале - паде у море,
Под копитима полете глина;
Скочио је и ту се спасао.
Ето, такав беше тај стршљен славни,
И коњ тај – црни кукац рогати!
Али стршљену то је мало још.
„Жив ти, коњу, - каже - верни коњу!
Ми смо скочили лицем кроз море,
Па ћемо скочити кроз њега и натрашке.“
И послушао стршљена кукац:
Пожури он, напрегну се снажно,
И скочи он, али у време зло!
Дрмну с висине, јадан, у море,
У сиње море са господаром.
Тако прерано смрт је нашао
Славни стршљен, делибаша јака.
Нема више оваквих јунака.

1915.

МИХАИЛ ЗАПОЉСКИ

ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ (фрагмент)

...мени је веома драго, што ми се дало да боравим у Србији, да се упознам са српским народом, са њиховим песмама и животом. Ту има шта да се види, има шта да се научи; ту се беспосличар чини вредним, а богаташ престаје да диже нос…

МИКОЛА МЈАТЛИЦКИ

БОЛНА ПЕСМА

Срце се цепа на делове:
Бити тако на свету не мора!
Грчи се под бомбама у несрећи
Братска ојађена земља.

Грчи се под пљескањем Европе
У наступу реткосне слоге.
Изашли миротворци – багери
Да објаве лажни мит Слободе.

(...)
У бучној унији јастребова
(Тако је било – данас и увек!)
Напаћене Белорусије
Послушности се неће чути глас.
(...)

ДАШКЕВИЧ ВЈАЧЕСЛАВ

СРБИЈА

Ставила је Србија венац трнов
И крв праведну пред светом пролива
На Поље Косово звоно сурово
Последње ратнике у бој позива.
Шта чекамо ми, браћо Словени?
Зар није срамота гледати са стране?
Време је да обучемо верижњаче старе
И отмемо мач из руку Сатани.

1999.

Минск – Београд – Минск

ЉУБАВ ТУРБИНА

НАД СРБИЈОМ СМИЛУЈ СЕ ТИ, БОЖЕ

Над Србијом смилуј се Ти, Боже!
Полећу јенки-пси из НАТО - а,
И у гвозденим сандуцима – авионима
Изнад живих мртви лете.

И бомбардују куће, мостове и храмове,
Трујући воду, ветар, земљу,
А кривицу за ову катастрофу
Дрско на своју жртву сваљују.

Пале градове и села,
Свуда крв и пепео, гину деца...
Невеста - Косовка девојка
Погинулог неће вереника срести.

И ћуте словенски народи,
Мисле, заобићи ће их недаће...
Над Србијом смилуј се Ти, Боже!
Просветли, очисти душе наше.

1999.

БРАНИСЛАВ СПРИНЧАН

АМЕРИЧКИ УСКРШЊИ ПОКЛОН

(…)

Долине и брда -
Словенске земље,
Ваше беде душом
Ја примам са болом.

Доделили су Србима
Исту ту невољу
Као мени четрдесет прве
У горућем пољу.

Такав исти пламен...
И нема спасења
У хаосу тамном
Под сенком НАТО-вом.

Април, 1999. године

МИКОЛА МЈАТЛИЦКИ

ПЕСНИЦИМА СРБИЈЕ

Ваша срца су дрхтала од удара
Напалмних бомби,
Граната са уранијумом осиромашеним,
Од суза и крви сународника,
Од рушевина храмова уништених,
Од ветрова, стогласним ужасом прободених,
Од цветања башти поцрнелих
И винограда угљенисаних,
Од уличне прашине,
Подигнуте избегличким петама испуцалим.
Од занемелости мисли
О мрачно виђеној будућности...

И искрсли су редови
Звецкајуће
Трнате бодљикаве жице,
Као угасле очи деце,
Као издисај беса кипућег...

Сада,
Када су углавном утихле страсти рата,
Ране зарастају полако,
Постају границе,
Које су поделиле земље тло
На своје и странце,
На пријатеље и непријатеље,
На добро и на зло...

И ја, у овом свету разочараном
Остајем на истој страни
Са вама,
Песници Србије -
Речима ћемо војевати
Да се праведност и доброта врати.

***

Дајана Лазаревић је рођена 12.03.1993. године у Шапцу. Завршила је основне (2016) и мастер студије (2017) на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Члан је Књижевног Клуба Црњански од фебруара 2016. године.

Члан Друштва Живих Песника (и преводилац на енглески језик при истом) од јуна 2017. године.

Бави се писањем поезије и прозе и превођењем. Објавила је три збирке песама: „Кроз простор и време“, 2011, „Стазе звезданог бескраја“, 2012, „Странац“, 2014, и роман „Магловити пут талената“, 2015, духовну биографију „Отац Арсеније – сећање на духовног оца“, 2016.

У 2017. години објавила је, уз помоћ Амбасаде Белорусије у Београду, збирку поезије „Венац“ белоруског класика Максима Богдановича, коју је превела на српски језик.

У августу 2017. објављен је зборник поезије ДЖП 4, у издању Друштва Живих Песника, где је Дајана Лазаревић превела поезију савремених аутора са Балкана, са српског и сродних језика на енглески језик.

Добила је велики број књижевних награда у земљи и иностранству, њена дела и преводи су објављивана у бројним часописима и зборницима литерарних радова.

На Растку објављено: 2020-01-27
Датум последње измене: 2020-01-28 00:04:39
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује