Саша Недељковић

Посета краљевског пара Приморју

После Уједињења 1918. Срби католици у Дубровнику сматрали су да је њихово национално питање решено уједињењем са Србијом и стварањем Југославије. У листу „Дубровник“ о том времену истиче се: „Католичко Српство, које је цијелу ову борбу изводило, цијенило је након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у јединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заједничке домовине ...“ (1) У свакој прилици су испољавали своје одушевљење Југославијом, а посебној приликом боравка краља и краљице. Краљица Марија посетила је Дубровник 19. априла 1923. У сусрет „Карађорђу“ изашла је пратња од преко тридесет моторних чамаца окићених зеленилом и лампионима. Пратили су брод у Грушку луку. Сва је Грушка лука засијала у мору светла. По обали од Кантафига до Батале, а од Батале до краја Лапада упаљене су ватре, сви прозори кућа били су осветљени. У „Народној Свијести“ истакнуто је: „Маса народа прикрила обалу, што пароброд ближе, то одушевљење живље, а поздрави јачи.“ На пароброду у луци краљици је представљен велики жупан др. Грисогоно, општински управитељ, командант места, лучки поглавар и председница Женске Задруге. Три девојчице у белом дале су киту цвећа краљици Марији, њеној мајци и грчкој принцези Ирени. Током целог пута од Гружа до града народ је цвећем обасипао краљицу. На Пилама је дочека мноштво народа. Ушавши у град кроз врата од Пила краљица је прошла Страдуном кроз шпалир грађанства уз урнебесно клицање, кишу цвећа са прозора и са стране, бенгалску ватру и махање деце са заставицама. Пред двором је дочекала јединица гарде, војна музика, чета Жупљана одевена у народну ношњу, деца из школа и маса народа. Кад је ауто стао, музика је одсвирала нашу и румунску химну, док се орило урнебесно клицање. Високи гости су ушли у Кнежев Двор. У „Народној Свијести“ истакнуто је: „Сав простор од Стоне Цркве до Дивоне те пред Гундулићевом пољаном наједном се напуни грађанства, које је урнебесно акламирало високе госте. Кад се помолише на прозорима двора одушевљење допре до кулминације. На једном настане гробна тишина, а Њезино се Величанство захвали ријечима: „Хвала Вам браћо !“ на шта настане урнебесно клицање. Овације, пјевање, ударање музике, још се је за дуго настављало, док се не заметне и народно коло. Кроз то вријеме Високи се гости често показиваху на прозоре одздрављајући и машући рупцима. У касну ноћ глазба са непрегледном поворком обиђе град, али се народ опет сакупи кличући пред Двором. И опет се показаше Високи гости захваљујући на толиком одушевљењу. ... а преко опћ. управитеља поручи грађанству, да је Њ. Вел. очарано толи срдачним дочеком, пак се најљепше захваљује и шаље свој поздрав и пољубац свима Дубровчанима. Кад је опћ. управитељ пред опћином то јавно саопћио, клицању није било конца ни краја до најкасније уре ноћи. –– Значајно је да за цијелог овако одушевљеног дочека ред није био нимало помућен.“ У пратњи краљице налазио се генерал Стеван Хаџић, лични краљев ађутант Влада Петровић Његуш и адмирал Прица. После Дубровника краљица је отпловила на „Карађорђу“ за Боку Которску. У Котору је дочекана од заступника свих власти, музике и мноштва народа са одушевљењем. Цела Бока је била свечано искићена, а посебно Херцег Нови. Краљица је посетила Херцег Нови а на повратку обједовала у хидропланској станици у Ђеновићу. Обишла је и обалу до Тивта. Свуда је била одушевљено дочекана и поздрављена. Из Боке наставила је за Цетиње. (2) Краљ Александар и краљица Марија посетили су 1925. Приморје. На Приморју посетили су Бар, Улцињ, Спич, Свети Стефан, Будву, Грбаљ, Тиват, Котор, Херцег Нови, Рисан, Пераст, Дубровник и Цавтат. Поводом доласка краља Александра на Приморје 1925. у дубровачком листу „Слога“ изашао је поздрав од Риста Ј. Шуковића у коме се истицало: „Са гордог и поносног Ловћена, тог славног и пјесмом опјеваног дома и уточишта соколова и јунака, силазиш у питомо Приморје, на обале плавог Јадрана, да по први пут обиђеш Твоје вјерне синове и земље, за чије ослобођење пролила се потоцима крв ... јунака и витезова. Међу толиким градовима, варошима и селима, која се међусобно натјечу, да Те што свечаније дочекају јесте ... град Дубровник. У овом малом граду, који се поноси дочеком својим Цар Душана Силног, дочекива Тебе и ... један вод, ... преживљелих у прошлим ратовима, а који су се борили добровољно ... за ослобођење овог бисер Града на Приморју и уједињење ...“. (3) Краљевски пар је 27. септембра 1925. ушао у Дубровник кроз врата од Пила, окружен почасном стражом Жупљана, у њиховим богатим народним ношњама. О посети: „Док су краљ и краљица пролазили преко Страдуна, са свих прозора је као киша падало на њих цвеће, ... Дубровачке госпе са прозора палача махале су марамицама ...“. По Страдуну били су поређани с једне и друге стране соколи и соколице, мали извидници, ђаци стручне школе, поморске академије и Конављани у богатим народним ношњама извезеним златом. (4) Народна женска задруга учествовала је у свечаностима приком посете краља Александра и краљице Марије Дубровнику 27. септембра 1925. заједно са дубровачким корпорацијама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Соколи, Орјуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, ...). Краљ Александар даровао је Народној Женској Задрузи и Соколима по 5.000 динара. (5)

У Цавтат је дошло мноштво света из Конавала да дочека краљевски пар. Цело место било је искићено, а испред цркве св. Николе подигнут је славолук. Званична посета била је отказана. Преко 500 излетника укрцало се на пароброд „Затон“ да у Дубровнику виде краљевски пар. Кад је брод био код острва Супетра, сусрео се са моторним чамцем на коме је био краљевски пар. Излетници су препознали краља и краљицу и стадоше поздрављати клицањем и махањем. Брод је окренуо према Цавтату. Опазивши чамац ратне морнарице, слушајући звиждук „Затона“ и његов повратак, неки се сетише у Цавтату шта би то могло бити, те се раширила вест „Краљ долази“. Краљ и краљица су се искрцали пред славолуком крај цркве Матице, где се већ било окупило доста народа, а краљевски пар праћен од чете домаћих коњаника упути се ка Маузолеју Рачића. Стала су звонити звона, пуцати мужари, народ се са свих страна окупио, излетници су се са „Затона“ искрцали и разврстали по обали, да дочекају краљевски пар. На повратку из Маузолеја краљевски пар се зауставио код „Цавтајске Удруге Пчелица“, где им је учитељица Јелка Миш показала богату збирку народних везова. Кад су дошли на обалу народ их је бурно поздравио, а краљ сав раздраган уђе међу народ и са многима од њих се руковао. Код Фрањевачке цркве укрцао се у дворски ауто да крене према Дубровнику. Код славолука поздравио је краљевски пар дон Ђуро Кречак, жупник Ћилипа. Бурно поздрављен од свог народа дворски ауто праћен од 20 коњаника одјурио је пут Дубровника. Кад је дворски ауто прошао празан пут Цавтата многи су се у Жупи досјетили, да ће се краљевски пар повратити из Цавтата преко Жупе. У листу“Народна Свијест“ истакли су: „Тај глас окупи на главну цесту и старо и младо и кад су се Н.Н.В.В. враћала народ их је свечано поздрављао поклицима, махањем рубаца обасипљући ауто цвијећем. Н.В. Краљ се је зауставио у Плату, Млинима и Чибачи и разговарао са народом.“(6)

Напомене

1. „Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55–годишњици његове смрти“, 3 јули 1937, бр. 23, „ Дубровник“, Дубровник, стр. 1;

2. „Дубровник својој краљици“, „Народна Свијест“, бр. 19, Дубровник, 24 априла 1923, стр. 1, 2;
3. Ристо Ј. Шуковић, свештеник–добровољац, „Ваше Величанство, Ратни Друже!“, „Слога“, Дубровник, 25. септембра 1925, бр. 15, стр. 2;
4. Станислав Краков, „Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје“, „Алманах Јадранске Страже за 1926“, Београд 1926, стр. 82, 111; Јован П. Поповић, „Краљ Александар у Црној Гори 1925 године“, Београд 2003, стр. 197, 200, 204, 219, 223;
5. „Распоред корпорација при дочеку“, „Narodna svijest“, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; ,,Дарови Њ. В. Краља“, „Narodna Svijest“, Дубровник, 1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2; „Њих. Вел. Краљ и Краљица у Дубровнику“,
6. „Narodna Svijest“, Дубровник, 1. октобра 1925, бр. 40, стр. 2;