Момчило Рајин

Краљеви не умиру

Инстинктивно и емотивно Елвис је крчио пут који су многи следили – Резултат је био рокенрол

Највећи амерички уметник двадесетог века Енди Ворхол је почетком шездесетих, тачније 1962. за своје прве сериграфије одабрао две америчке иконе. Инспирација је била очигледна. Почетком августа те године Мерилин је трагично окончала живот и све америчке новине и магазини су били препуни њених слика и то на насловним странама. Ворхол, опседнут свакодневним, оним што свако види, познаје и разуме, пренео је њен имиџ у галерију и заувек сместио у уметност. Као следећи, Елвис Присли је био логичан избор, јер не постоје две звезде које су прецизније од њих одсликавале америчку епоху педесетих и раних шездесетих. Такође, мало је оних које су јасније представљале „амерички сан“. А Ворхол који је боље од свих осталих препознавао и бавио се туђим опсесијама није пропустио да то овековечи.

Елвис се појавио средином педесетих као последњи у низу бунтовника. Пре њега Џемс Дин, Марлон Брандо па и Роберт Мичам су прославили „баш ме брига“ став. Уз тај подругљив став, очигледан сексипил и до тада невиђен микс црне и беле музике Елвис је постао просто неодољив за половину Америке. Барем ону половину која је била млада. Музику која је годинама таворила у малим задимљеним клубовима и локалним радио станицама он је себично присвојио и бучно представио на концертима. Нико раније, а само мали број касније је тако гласно изражавао чисту радост и животну енергију. Одавно је речено да рокенрол није никаква филозофија — то је спој једноставне структуре и емоције. Елвис је наоружан вештином, инстинктом и емоцијама показао пут и масе су без устезања кренуле за њим.

Ера рокенрола, период између 1955. и 1960. испуњен је најрадоснијим звуцима који је не само Америка, већ ова планета икада чула. Елвис је био на челу многобројне колоне оних који су на кратко поверовали да ће се разлика између представа у стриповима или на филмском платну и стварног живота убрзо избрисати. Буђење из таквог сна је по правилу болно.

Када га је у 27. години живота Ворхол сместио у галерију Елвис је већ постао део света коме се пре само седам година тако отворено и заједљиво смејао. Прикован за Холивуд у коме ће улетати из једне лимунаде у другу, издаваће плоче које су час биле слађе, час киселије од целулоидне представе. Тада, уз своје верне обожаваоце, због све замашнијег конта у банци, задобија и поштовање оних који су га се до јуче гнушали. Кратак бљесак на божићном ТВ шоу 1968. и неколико од најбољих плоча које је икад издао били су тек неопходна трансфузија у покушају да се врати на трон. Холивуд ће заменити Лас Вегас. И то ће бити једина промена. Бљештава светла, шуштање и звекет новца у овом пустињском граду чвршћих кулиса од оних холивудских, биће неколико последњих година замена за опустошени породични живот и озбиљно нарушено здравље.

Парадоксално, колико год су славили љубав у филмовима и песмама, и Мерилин и Елвис су завршили емоционално руинирани. Само су они знали колика је цена борбе између представе и стварности. Иронично, обоје су отишли у августу.