Пројекат Растко - Библиотека српске културе на интернету

Лош утицај

Никола Смоленски
Фантастика

Никола Смоленски

Лош утицај

Лијеијвијелијер је гледао Вијелијејиевијену како се купа у поточићу насталом после скорашње олује. Мада је знао да то не би требало да ради, призор зрака светлости које шаље пролећно сунце кроз младо зелено лишће како осветљавају њено савршено тело покривено огромним капљама воде које су клизиле низ њу и које је распршавала крилима, био је једноставно прелеп да би му се одупро. Лијеијвијелијер је био заљубљен у Вијелијејиевијену али нешто се десило што га је мучило, и није више био сигуран у своју љубав.

 

Древни, исти ванземаљци који су генетским инжењерингом направили људе су такође направили и виле*. Виле су почеле свој живот као играчка, шала – али завршиле су као уметничко дело, један од радова Древних на који су били најпоноснији.

Вековима, мада су се криле из очигледних разлога, виле су биле учитељи људима – много млађој и незрелијој, мада грубој и жестокој раси. Ватра, точак, астрономија... вакцина, пеницилин били су поклони једне расе другој. Али, сада је ученик прерастао учитеља – и виле су уобичајиле да узму људску технологију и прилагоде је својим циљевима и начину живљења, чак је понекад побољшавајући притом. На срећу, биле су довољно паметне да не прихвате ужасавајући људски начин живљења, мада је за неке било гласина да гледају телевизију или чак сурфују Интернетом!

 

Пре нешто времена, док је Вијелијејиевијена помагала јеленку он јој је случајно одгризао руку. И мада је она могла да усредсреди своју биоенергију у израстање нове руке, одлучила је да носи вештачку руку уместо тога. То је била врхунска електромеханичка рука чији је дизајн био узет од људи и унапређен. Црна као ноћ, са реалистичним, мада видљиво механичким покретима, била је јача од праве руке, мада мање прецизна. Вијелијејиевијена је тврдила да се са њом осећа моћније и више секси – али Лијеијвијелијерова осећања су сада била помућена. Још увек је волео њен изглед и карактер, али та неприродна рука га је мучила.

Технологија је добра за побољшавање живота, али замењивати нешто што неко већ има са истим таквим или горим само зато што је то дело технологије нема смисла. Људи су то радили – замењивали друштвена окупљања телевизијом, концерте ЦД-овима, ноге аутобусима и тако редом, али то једноставно није било природно. И Лијеијвијелијер је осећао да би то требало да буде објашњено његовој љубави.

„Нешто мора да се уради са том девојком. Причаћу са неким из њене породице да је убеди да се отараси те црне монструозности. Ми, виле, никада нисмо били робови технологије као људи, и никада нећемо бити!“, одлучио је Лијеијвијелијер док је летео до свог хеликоптера.

 

*) – виле у овој причи су виле високе петнаестак центиметара са крилцима (faeries) а не виле људске величине (elves)