Predgovor
Predgovor je napisao V. Ćorović pripremajući delo za štampu.
Istorija srpskog naroda dr Vladimira Ćorovića obuhvatiće celokupan
prikaz prošlosti srpskog naroda od najstarijih vremena pa sve do danas. U knjizi
se izlaže najpre politička sudbina Srba kroz sve mene, toliko mnogobrojne
i tako raznovrsne, i dodir i veze Srba sa ostalim državama i narodima na Balkanu.
Sudbina triju velikih sila, u tri perioda srpske prošlosti, vezana je za Srbe
i srpski narod: Vizantije, Turske i Austrije; Mleci, Mađarska, Bugarska, Albanija
imaju čitave vekove svoje istorije u dodiru sa nama. U knjizi su svi ti momenti
prikazani genetički, da se od početka dobije tačna slika o karakteru tih
odnosa i o njihovom uzajamnom uticaju. Shvaćena tako, knjiga je, prirodno,
obuhvatila i kulturnu istoriju, hoteći da prikaže i kulturne veze i uticaje
pojedinih naroda. Čitave glave govore o našoj književnosti i umetnosti.
Tendencija je knjige, da se istakne u dovoljnoj meri ulazak srpskog naroda
u evropsku zajednicu, da se obeleže teškoće s kojima se borio i napori koje
je uložio, i da se, ukazujući uvek na iniciative i uticaje koji su dolazili
sa strane, nađe ono što je bitno i trajno srpsko, i što je bilo pozitivno
i konstruktivno. Istorija treba da pokaže, koje su to unutrašnje vrednosti
i kakve vrste bile, što su uspele da nas održe kroz tolike vekove i kroz neverovatno
teške krize. U knjizi nema nacionalnog samohvalisanja, ali ima nacionalne vere.
Narod, koji je preturio tolike nevolje, u najtežim prilikama, nema razloga
da se sada, ma u kom času, predaje malodušnosti. Knjiga je rađena sa svom
naučničkom opreznošću, i uvek je imala pred očima samo istinu. Ta istina
je ponekad neprijatna za pojedince ili pojedine skupine, ali ona se morala reći:
bez istine nema prave istorije, a sem toga za one, kojima istorija treba da
bude "učiteljica života", ona gubi svoj pravi značaj čim hoće da izvesne
činjenice bilo prikrije, bilo izvrne. U našoj prošlosti ima toliko svetlog,
lepog i velikog, da nas slabo i rđavo nema šta da uzbuđuje i ono čak dolazi
kao dopuna velikom, da ga jače istakne.
U našoj književnosti ova će Istorija biti novina. Knjige K. Jirečeka
prikazuju samo staru srpsku državu, a Istorija g. St. Stanojevića izlaže
samo političku sudbinu srpskog naroda. Ova nova Istorija g. Ćorovića
biće kulturno-politička. U njoj je istorija svih srpskih oblasti i država,
rađena sinhronistički i sa težnjom, da se što bolje vide i obrade njihove
etničke osnove i razvoj zajednica. U dovoljnoj su meri istaknute i naše veze
sa Hrvatima i Slovencima od najstarijih vremena, kad smo nesumnjivo utvrđeni
kao jedna velika plemenska zajednica, pa sve do našeg toliko dugo očekivanog
Ujedinjenja. Pokušalo se naglasiti, koliko su koje naše oblasti uticale na
duh i stvaranje narodne celine i kakav im je značaj u zajedničkoj državi.
To će pokazati dovoljno jasno, da nema dela u našem državnom organizmu, koji
nema zasluga za nj i koji ne predstavlja jednu neizlučivu pozitivnu komponentu.
Ova knjiga, sem ovog svog nacionalnog interesa, pokazuje još i to, kako se
u nas u poslednje vreme lepo razvija istoriska nauka. Videće se, koliko je
novih ispitivanja i rezultata došlo posle 1911. god., kad je objavljena prva
Jirečekova knjiga, i koliko se u izvesnim pitanjima otišlo dalje. Postavila
su se nova pitanja i probudili stari problemi. Ovaj veliki Svetski Rat, sa svojim
promenama svih vrsta, uneo je u istoriska shvatanja izvesnu očiglednost, kakva
se ranije teško dala zamisliti. Pred našim očima rušile su se stare viševekovne
države i obarali se prestoli; izbijale revolucije; pomerale se geografske karte
iz osnove; pred svet se postavljala nebrojena, složena i dotle neslućena pitanja
izukrštanih interesa svih kontinenata. To omogućava dublje ulaženje u shvatanja
državnih problema i relacija i sud s nešto više pregleda. Srpska istorija
u vezi je sa opštom, i ne može se ni shvatiti ni raditi bez nje. Srpsko pitanje
u mnogom pogledu i nama samim postaje jasnije, kad je u reljefu velike svetske
politike. Isto tako, postupci naših protivnika i veliki istoriski sukobi mogu
biti pravilno cenjeni samo kad ih posmatramo u tom velikom okviru i sa celom
pozadinom.
|
