|
|
 |
 |
 |
 |
|
|
Пројекат Растко Скадар: Становништво словенског поријекла у Албанији Јован Р. БојовићЗакључна ријеч на међународном научном скупу "Становништво словенског поријекла у Албанији"Извор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" - Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. годинеКолегинице и колеге Тешко je дати оцјену тродневног рада међународног научног скупа Становништво словенског поријекла у Албанији послије високих оцјена које су о њему дали академици Митар Пешикан и Никита Илић Толстој. Уз вашу дозволу казаћу неколико напомена. Велико je задовољство Историјског института Црне Горе као организатора овог међународног научног скупа Становништво словенског поријекла у Албанији када након тродневног напорног рада можемо сви заједно да констатујемо да je скуп у потпуности успио. Оно што га посебно карактерише јесте што je био на високом научном нивоу. Ову констатацију потврђују чињенице што су на њему учествовали познати научници из појединих научних дисциплина из земље и иностранства чија су имена позната у научним круговима у свијету. Кажимо и то да je скуп био интердисциплинарни почев од археологије, језика, топономастике, етнологије, историје, образовања, културе, права и економије што све заједно говори о људском живљењу на албанском дијелу балканског простора. Овај научни скуп нас je подсјетио да je прошлост Балкана била сложена у сваком погледу, да су се на њему преламали епохални историјски догађаји, да je са богатом културом и да прошлост балканских народа треба интердисциплинарно изучавати, jep прошлост и историју не чине само битке и политике господара и влада већ је историја све оно што су у прошлости народи стварали на једном простору или на простору једне државе када и долази до хомогенизације народа у оквиру државних граница. Због тога се неки изучаваоци новије прошлости на Балкану морају привикавати на њено интердисциплинарно изучавање. Констатујмо и то да je одзив пријављених учесника био изузетно велики што je реткост и на домаћим и на међународним скуповима. О томе нам говоре следећи подаци: у програму рада био je пријављен 101 учесник. Од тог броја на скупу су поднесена 94 реферата. Додајмо и то да je у дискусији узело учешће преко 30 дискутаната. Неки дискутанти су, иако ограничени временски, поднијели у форми дискусије значајна саопштења, што нам и то говори о високом научном нивоу скупа. Једна од карактеристика овог научног скупа јесте и садржајна испреплетаност појединих тема што je било неизбјежно с обзиром на тематику скупа. Потребно je казати да овом темом нијесу исцрпљена сва питања карактеристична за основно питање што je и природно за све научне скупове па и за овај наш. Оно што je веома значајно и битно јесте и то што je овај скуп показао да политичари и политике у свим балканским државама и свијету треба дефинитивно да препусте изучавање прошлости Балкана и балканских народа научницима и да се у политици ослањају на резултате науке не само науке у својим земљама већ на опште признате научне истине у свијету. На крају ових неколико напомена увјерени смо да дијелим ваше мишљење да се учини све како би се народи упознали са научним резултатима њихове прошлости на основу научних сазнања. Ако се то постигне биће много мање и вјерских и националних неслагања у свим земљама и међу државама, У то нас увјерава рад и резултати овог научног скупа на коме су учествовала црквена лица са запаженим рефератима. Овдје je постављен и захтјев да се са овог скупа постави захтјев Предсједништву СФРЈ и Предсједништву Црне Горе да се енергично заузму за заштиту југословенских националних мањина у Албанији. Пошто наш скуп прате средства информисања самим тим оба државна органа биће информисани а организатор ће то урадити и писменим путем. Када констатујемо да наука мора приморати политичаре да користе резултате науке када говоре о прошлости народа у овом случају балканских онда им морамо понудити и најосновнију литературу. Једна од књига из списка те литературе о прошлости словенског живља на простору савремене Албаније треба да буде и Зборник радова са овог научног скупа Становништво словенског поријекла у Албанији. Да би се припремио овај Зборник за штампу потребно je да формирамо Редакцију која ће то урадити. Радно Предсједништво предлаже редакцију за припрему Зборника за штампу у саставу: академик Никола Тасић, академик Сима Ћирковић, академик Петар Влаховић, академик Евгени Димитров, академик Милан Васић, проф. др Милица Грковић, проф. др Радмило Маројевић, др Владо Ивановски, проф. др Радоман Јовановић, др Новица Ракочевић, проф. др Зоран Лакић, др Радоје Пајовић, проф. др Милош Радуловић, др Драган Вукчевић, др Чедомир Лучић, Јован Р. Бојовић. За секретара Редакције предлаже др Чедомира Лучића, а за предсједника Јована Р. Бојовића. Предсједништво научног скупа вас моли да коначне верзије радова ко их није предао доставе Историјском институту до 10. септембра 1990. године. На крају, драге колеге и колегинице, свима који сте се одазвали и учествовали у раду научног скупа велика хвала. Посебно се захваљујемо научницима из иностранства који су учествовали у раду скупа као и онима који нијесу могли да присуствују а послали су своје радове. Хвала средствима информисања која су обавјештавала јавност о раду нашег скупа. Хвала особљу "Гранд" хотела на услузи коју нам je пружило у току нашег боравка у хотелу. Поштоване колеге и колегинице, Било би добро да извршимо промоцију Зборника радова са научног скупа Становништво словенског поријекла у Албанији у неком другом мјесту Југославије. Увјерен сам да дијелим ваше мишљење да би жеља свих нас била да промоцију извршимо у некој сусједној балканској држави jep за научнике и науку нема ни вјерских ни националних ни међудржавних граница. Још једанпут вам се захваљујемо на учешћу на научном скупу. Овим проглашавам завршеним рад међународног научног скупа Становништво словенског пројекла у Албанији. Живјели! Цетиње, 23. јуна 1990. |
