|
|
 |
 |
 |
 |
|
|
Пројекат Растко Скадар: Становништво словенског поријекла у Албанији Драго ЋупићСрпскохрватско-албански односи у два лексичко-синтагматска случајаИзвор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" - Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. годинеГоворећи о честим чаркањима између Куча и Климената, у свом дјелу Живот и обичаји племена Куча,[1] Стеван Дучић каже: "И сад се међу Кучима и Климентима дешавају честа чаркања, a ријетко да које љето прође а да не буде повике против Климената, a ђекад и против Хота. Такве повике Кучи зову "вике" или "којунаци", а Арбанаси "куштрими". Вика се и сад по потреби чини старијим уобичајенијем покличом: 'A, ко јунак! а ђецо кучка, а помози Боже, на старога крвника! Арбанаси у сличним приликама вичу: "А куш трим! a дјелте кучит! а димо зот!" Уз такво кликовање се испали по један пушчани метак обично с узвишеног мјеста. Поклич се вазда чини од невоље, кад непријатељи ударе или се подаље опазе. Свако без разлике прихвати поклич "Ко јунак" односно "Куш трим" с највећом готовошћу, те иза прве пушке и поклича зачас запуцају пушке с краја на крај племена ..."[2] У казивању Томаша Мартиновића зашто су Мартиновићи закаснили на састанак црногорских главара у Горском вијенцу се, између осталог, каже: Ми играсмо у колу с гостима,/ ређасмо се наоколо вином,/ докле пушка извише Пиштета/ пуче једна и човјек покличе:/ "Ко je витез, ко je добри јунак! / поведе се робље црногорско!" / Покличи се оној наругасмо; / какво робље сасред Црне Горе? / Пјан, рекосмо, па мисли да поје. / Докле двије једна иза друге: / цик! цик!, издушит не даше; / и кликује човјек као пријед. / Оно није без некакве муке! / Уграбисмо пушке, потрчасмо. / Кад онамо, имаш што виђети: / Мујо Алић, турски кавазбаша, / одвео нам Ружу Касанову / и утека с братом најмлађијем."[3] Имамо, дакле, израз, термин, или синтагму која се јавља напоредо, паралелно код Арбанаса и код Црногораца. Уједној расправи проф. Идриз Ајети каже: "У црногорском говору плавских и гусињских Муслимана често се чује израз који се паралелно употребљава и код Арбанаса, наиме као поклич за борбу употребљава се израз куштрим, чак се чује да учини куштрим, сачињен на основу арбанашког те ba kushtrim; те qitл kushtrimin. .У говору кучких Црногораца находимо калк par excellence: којунаци (гдје се позива на горе цитирани текст С. Дучића - Д. Ћ.), што се у длану слаже са арбанашким kushtrim (kush+trim = ко јунак). Како видимо из лексикографских приручника, израз je настао у ареи гегијских говора. Сва je прилика да je наведени израз kuštrim у црногорски говор пограничног појаса узајмљен из арбанашких говора, док je кучни израз којунак (пл. којунаци), како смо напред истакли, чист превод арбанашке речи kustrim, што указује на чињеницу да je тај део представника кучких Црногораца у то време још говорио арбанашки, у најмању руку он му (арбанашки језик Д. Ћ.) није био непознат." [4] Овом размишљању И. Ајетија би се, у нечему, могло повјеровати (не, свакако, оној синтагми, тј. априорној тврдњи да je дио кучких Црногораца још говорио арбанашки, што би значило да су то били Арбанаси па су словенизирани) када синтагма "ко je јунак" или "ко je витез" (што je исто) не би била раширенија у српскохрватским говорима, односно када би се налазила само у говору Куча или плавско-гусињске области (овдје нећемо говорити о претежно кучком поријеклу данашњих Муслимана плавско-гусињске области, то je посебна тема). У својим Пословицама Вук Караџић код израза "Ко je витез!" (дакле, са узвичником а не упитником на крају) каже: "Рече се у Црној гори и Херцеговини, кад се зове у помоћ против непријатеља. Ђекоји још додаду и име онијех људи међу којима се живи, н. п. ко je витез и брат Црногорац! или: ко je витез и брат Цетињанин! и т. д."[5] Код Вука, међутим, нема узвика "ко je јунак", већ се овај спрег јавља као упитна фраза: "Ко je добар јунак?", иза чега je реченица: "Доста људи добар јунак." Дакле, у овој конструкцији није ријеч о нашем изразу, о дозивању у помоћ. Нас, међутим, интересује синтагма која није упитног типа већ се њом позива у помоћ, у неприликама. Синтагма "ко je витез" позната je у свим староцрногорским говорима (а Вук каже - и у херцеговачким, није испитивао српске говоре западније од Херцеговине), и увијек значи позив у помоћ. Митар Пешикан у својој студији о староцрногорским средњокатунским и љешанским говорима биљежи: "којевитез" (као једну ријеч), затим глагол којевитезат, као несвр., у значењу викати; запомагати.[6] Из мојих биљежака из разних крајева старе Црне Горе имам потврде да je синтагма "ко je витез" постала узвик, термин, са значењем - упомоћ! На свим тим подручјима, како налази и Пешикан, имамо и глагол којевитезат - звати у помоћ, а у Загарачу сам забиљежио и глаголску именицу којевитезање. Колеге из Института за српскохрватски језик у Београду који су поријеклом са простора херцеговачког типа говора у Црној Гори сви су ми рекли да у њиховим говорима постоји и синтагма "ко je витез" и глагол којевитезати. Ни социолошког, ни лингвистичког, ни историјског, нити пак, чини нам се, каквог другог разлога не би могло бити да се са сигурношћу тврди да je у наведеној синтагми, односно узвину (без обзира на то je ли у питању основна ријеч јунак или витез, jep je јасно да су у питању синоними) ријеч о калку према албанском језику, тј. да je у питању превод из албанског, у овом случају - из неког од гегијских говора. Српскохрватски супстантивски глагол којевитезати, постао од сложенице којевитез, имао je у црногорским и херцеговачким говорима самосталан развојни пут, па га није логично изводити из албанске перифрастичне конструкције те ba kushtrim, односно те qitл kushtrimin значењу "да учини куштрим". 2. Можда је нешто другачији случај с термином коњски камен, у значењу плави камен. Ајетијево тумачење овог спрега као калка према албанском gurkali односно gurkalj не би било нелогично, гдје je kal, kaltë, kaltër - плав "истиснуто и значењски се поклопило са апелативом kalë (коњ) и тако je добијено gurkalj",[7] што je у плавско-гусињском говору преведено као коњски камен. Невоља је, међутим, и овдје у томе што се и овај термин, као двочлани израз, јавља у српскохрватским говорима и мимо приалбанског подручја, у терминологији народној, односно у књижевном језику.[8] Ајети каже да се овом изразу значење "преношењем у говор плавских и гусињских Муслимана у длаку подудара са арбанашким изразом." [9] Још већа се незгода јавља када завиримо у Вуков Српски рјечник и овај двосложни термин нађемо као "коњски камен" и синониме за њега: очни камен, плаветни камен, плаветњак.[10] Вук не ставља одређење "Цг" или "у Црној гори", како je увијек чинио када би ријеч забиљежио само у Црној Гори, што значи да je овај назив плавог камена у Вуково вријеме живио на ширим просторима српскохрватског језика, укључујући и његов Тршић, односно херцеговачке говоре. Изнио сам ова два примјера да укажем на то да je ризично говорити о једносмјерним међујезичким утицајима, како je то у овим случајевима учинио проф. Идриз Ајети, који иначе има солидно утемељених расправа овога типа, и уопште расправа које се односе на међуутицаје албанског и српскохрватског језика. Београд, јуна 1990. Напомене1. Стеван Дучић, "Живот и обичаји племена Куча", Српски етнографски зборник, књ. XLVIII, Живот и обичаји народни, књ. 20, Београд 1931. 2. С. Дучић, нав. дјело, 181. 3. П. П. Његош, "Горски вијенац", стихови 454-471. 4. Идриз Ајети, "Студије из историје албанског језика", АНУК Приштина, Одељење језичних и књижевних наука и уметности, Посебна издања, књ. 4, Приштина 1982, 61-62. 5. Вук Ст. Караџић, "Пословице... ", изд. Просвете Београд, 1965, 152. 6. Митар Пешикан, "Староцрногорски средњокатунски и љешански говори", Српски дијалектолошки зборник XV, Београд 1965, 247. 7. И. Ајети, нав. дјело, 62. 8. Уп. речник српскохрватског књижевног и народног језика". САНУ - Институт за српскохрватски језик, Београд 1975, књ. 9, 154, cf коњски (камен), као израз а. 9. И. Ајети, нав. дјело, 62. 10. Вук Ст. Караџић, "Српски рјечник", Београд 1935, cf коњски камен. |
