Никола Смоленски

Извештај о раду неких чланица Националног већа за српски језик и писмо за 2004. и 2005. годину

Излагања на трибини „Актуелни тренутак српског језика и писма у савременим информационим технологијама: Од Бијељине до нацрта Устава Србије“, у Београду, 6. априла 2005.

Oвај извештај представиће један део рада неких чланица Већа од претходног скупа у Бијељини:

Компакт диск „Српски 2004“

Чланице Националног већа за српски језик и писмо направиле су и објавиле компакт диск „Српски 2004“. Циљ овог подухвата, који би требало да има годишње верзије, јесте да се око милион рачунара у Србији и региону локализује и „проговори“ српским језиком, и то ћирилицом. Реч је о највећој акцији описмењавања у српској културној историји која ће имати директан утицај на живот десетак милиона људи. Прво издање компакт-диска на себи садржи српске верзијe програма за разне оперативне системе, збирку ћириличких фонтова које су радили наши и страни дизајнери, колекцију од девет ремек-дела српске културе (Вук, Његош, Змај), упутства и многе друге прилоге. Као ЦД-РОМ добило га је преко 10.000 домова, а вероватно два пута више преко мреже, што значи да је прво издање стигло до неких 120.000 корисника.

Бесплатни компакт-диск ће бити традиционални годишњи пројекат, а по упутству Савета Европе, Национално веће најављује и сличне пројекте за националне мањине у СЦГ: у првој фази за мађарску, албанску, румунску и бугарску заједницу, а касније и за остале.

Пројекат Растко

Поред наставка и ширења својих уобичајених активности, Пројекат Растко је основао свој први паневропски систем, Дистрибуиране коректоре – Европа. Овим је омогућено да Европа добије своје средишње место за производњу бесплатних електронских књига на свим језицима континента. Систем је отворен у сарадњи са америчким „Пројектом Гутенберг“ и „Дистрибуираним коректорима“ а служи за лако заједничко кориговање књига преко Интернета. До сада је искориговано око 400, а објављено преко 100 електронских књига.

У оквиру овог пројекта развијен је и речник за проверу правописа са 600.000 речи, а као контролни параметар је коришћен програм за проверу правописа РАС.

Од четири система за дистрибуирано кориговање на планети (два у САД, два у Европи), наш систем је једини који може да производи електронске књиге на свим писмима и језицима које подржава Уникод, док остала три слична система могу да користе само западноевропске латинице и писма. Тиме је српска култура дала, и дневно даје, изузетно велики допринос светској култури. Систем тренутно има око 1500 чланова, 800 активних коректора са свих континената, тридесетак националних тимова, а интерфејс је преведен на 15 значајнијих европских језика. Између осталог и пакистанска култура користи ДКЕ за производњу својих књига на урду језику арапским писмом.

У истом периоду Пројекат Растко је направио неколико других великих продора од којих је за српску културу најважнији добијање лиценце за Пројекат Гутенберг Европа који тренутно има око 13.000 књига и представља главну библиотеку за бесплатне електронске књиге у јавном власништву. Такође је од интереса поменути да је Пројекат Растко тренутно највећа европска мрежа дигиталних библиотека.

Наше Писмо

Осим сарадње чланова при изради диска „Српски 2004“ и разних других пројеката, група „Наше писмо“ радила је и на сопственим пројектима.

Интернет презентација групе „Наше Писмо“ (www.nasepismo.net) потпуно је преуређена из пређашњег статичног облика.

Испрва је презентација била посвећена изградњи базе знања, првенствено о употреби ћирилице на рачунарима, али и о ћирилици и српском језику уопште, којој је могао да допринесе сваки њен посетилац. Она је до сада прерасла у значајан извор информација везаних за ћирилицу; нажалост, раст јој је успорен у последње време због одређених проблема са софтвером на коме ради.

Затим је начињен и други корак, израда система вести, које такође могу да прилажу посетиоци. Ово је био изванредан успех, и са пуно сигурности можемо рећи да је у овом тренутку „Наше писмо“ највећи, најажурнији и најважнији извор вести везаних за ћирилицу, и посебно њену употребу на рачунарима, на нашем Интернету.

Као најновија услуга Нашег писма основан је Преводилачки центар (на адреси http://www.nasepismo.net:8888) преко кога свако заинтересован за превођење програма може помоћи у превођењу без потребе икаквог посебног знања рада са рачунарима.

Локализација

За крај, преглед стања превођења рачунарских програма на српски језик а које није везано ни за једну посебну организацију.

Мада не располажемо прецизним подацима, можемо рећи да је у овом тренутку далеко највећи број програма који су преведени на српски језик (сви доле наведени), преведен или само ћириличним писмом, или и ћириличним и латиничним. Као једини корак назад можемо навести превод Микрософт Офиса који је основно урађен у латиничном писму, док се ћирилично може тек посебно додати.

Као највећи пројекти, преведена су графичка окружења КДЕ и Гном; при раду на њима српски преводиоци су једном приликом чак и избили на прво место међу свим језицима. Даље, појавила се и цела Линукс дистрибуција на српском језику ПротОС (www.avangarda.co.yu/protos) у којој је све што је могуће урађено ћирилицом – од инсталације до упутства за употребу. Најзад, преведена је и Жар-лија (Firefox), најкоришћенији самостални прегледач Интернета (www.mozilla.org) као и њен програм за електронску пошту Гром-птица (Thunderbird).

Translation Project (http://translation.sourceforge.net) је пројекат који намерава да на једном месту обједини све преводе слободног софтвера. Тренутно је у оквиру њега на српски језик преведено 52 програма и подпројеката: a2ps, aspell, bluez-pin, darkstat, diffutils, findutils, fslint, gettext-examples, gettext-runtime, gettext-tools, gip, glunarclock, gmult, gpe-aerial, gpe-beam, gpe-calendar, gpe-contacts, gpe-edit, gpe-go, gpe-login, gpe-ownerinfo, gpe-sketchbook, gpe-su, gpe-taskmanager, gpe-timesheet, gpe-today, gpe-todo, gphoto2, grep, gsasl, gst-plugins, gstreamer, gtkspell, hello, indent, iso_3166, iso_3166_1, iso_3166_3, iso_4127, iso_639, libgpewidget, libgsasl, libiconv, nano, scrollkeeper, sed, sh-utils, shared-mime-info, sharutils, tuxpaint, wget, xchat.

Пројекат Digital Transpoetics (www.digital.transpoetics.org) представио је преводе следећих програма за Мекинтош: Сафари (основни прегледач Интернета на мекинтошу), Мејл и МекЖурнал.

Од веб програма, којима се приступа преко Интернета, преведени су већ поменути Дистрибуирани коректори, ВордПрес, блог/ЦМС програм (wordpress.org), програми за статистике посета Аналог (www.analog.cx) и AWStats (www.awstats.org), програм за преглед поште SquirrelMail (www.squirrelmail.org) као и програм за управљање базама података PhpMyAdmin (www.phpmyadmin.net).

Поменућемо најзад и мање, самосталне преводе: Skype, програм за Интернет телефонију (www.skype.com), Sage, РСС_ћ читач за прегледач Интернета Жар-птица (sage.mozdev.org). ГНОМ дојава поште (www.nongnu.org/mailnotify), 40tude dialog, програм за праћење Усенета (www.40tude.com/dialog) и poEdit, програм за превођење програма (www.poedit.org).

Претпоставка да ће ћирилично радно окружење само по себи повући кориснике да користе ћирилицу, показала се као оправдана. Као пример, запажено је да се повећава број Интернет презентација, форума, веб дневника и других садржаја на ћирилици. У питању нису презентације са искључиво националним или верским садржајем, већ разнолике презентације обичних грађана који коришћење ћирилице сматрају за нешто сасвим природно.

Такође, у скорије време, један број Интернет презентација који је постојао само на латиници пребачен је на ћирилицу; мада је он релативно мали, у питању су веома значајне презентације. Као најзначајније издвојићемо Београдски универзитет (www.bg.ac.yu) и неке од презентација и делова презентација његових факултета, Народну библиотеку Србије (www.nbs.bg.ac.yu), Владу Србије (www.srbija.sr.gov.yu) и нека њена министарстава, Радио телевизију Србије (www.rts.co.yu), као и дневне новине „Политика“ (www.politika.co.yu). Од страних, најзначајнији је прелазак на ћирилицу далеко најкоришћенијег претраживача Интернета Гугла (www.google.com). Поменућемо и да је Српска Википедија прешла број од 10.000 чланака, и тренутно је 24. по броју чланака од свих Википедија.

Од штампаних медија поменућемо „Потрошачки параметар“ (www.parametar.co.yu) који је прешао са латинице на ћирилицу, и Нејшнал џиографик јуниор (www.ng-junior.org) који је од „рођења“ на ћирилици.

Закључак

Можемо закључити да је период од новембра 2003. до априла 2005, без велике помпе али стабилно, био период изузетно великих резултата, не само за везу дигиталних технологија са српском културом, него и да је српско друштво почела да хвата озбиљан корак са европским стандардима данашње цивилизације.

У неким случајевима, српска култура даје и сопствени изузетни значајан допринос светској култури и информатичкој цивилизацији, попут већ поменутих Дистрибуираних коректора Европа.

Очигледно је и да ће овај тренд наставити раст и у овој години, чиме се улога Националног већа за српски језик и писмо испуњава тачно онако како је и постављена при оснивању 2003. године.

// Пројекат Растко / Филологија и лингвистика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа | Контакт | Помоћ ]