Ala Tatarenko

Srpski pisci na XX Forumu izdavača u Lavovu

Već dvadeset godina zaredom ukrajinski grad Lavov postaje u septembru grad Književnosti. Ovde se održava Forum izdavača – najveći u Ukrajini sajam knjiga koji okuplja brojne izdavače, književnike, prevodioce i, naravno, čitaoce. Osim uobičajenih sajamskih aktivnosti ova manifestacija uključuje takođe druge zanimljive i važne sadržaje poput radionica za buduće književne kritičare, susreta sa prevodiocima, tradicionalne i veoma popularne Noći poezije. Jednu od najznačajnijih komponenti ovog velikog praznika Knjige čini Međunarodni Književni festival čiji su učesnici najpoznatiji pisci iz Ukrajine i sveta. Počev od 2007. na Festival u Lavovu dolaze srpski književnici: da promovišu ukrajinske prevode svojih knjiga, da se druže sa kolegama-piscima iz drugih zemalja, da upoznaju Ukrajinu i ukrajinsku književnost i, svakako, da približe ukrajinskim čitaocima književnost svog naroda.

Na Međunarodnom književnom festivalu nastupali su Goran Petrović, Mihajlo Pantić, Zvonko Karanović, Sava Damjanov, Aleksandar Jerkov, Ljubica Arsić, Vladimir Kecmanović, Srđan Srdić, Igor Marojević, Slobodan Vladušić… Mnogi od tih književnika dolazili su u Lavov nekoliko puta, različitim književnim povodima, među kojima su predstavljanje njihovih knjiga, književne večeri, naučni skupovi, gostovanje na slavistici univerziteta u Lavovu. To je dokaz više postojanju raznovrsnih, zaista živih veza između srpske i ukrajinske književnosti, kao i privlačnosti ovog gostoprimljivog, lepog grada. U septembru 2013. gosti Književnog festivala bili su Srđan Srdić, Slobodan Vladušić i Vladimir Kecmanović. Povod za drugi dolazak u Lavov Srđana Srdića bio je izlazak iz štampe ukrajinskog prevoda njegove druge knjige, zbirke pripovedaka „Espirando“. Kad je došao u Lavov 2011., Srdić je doneo sa sobom novu knjigu, podnaslovljenu „pesme na smrt“. I mada se tada na susretima sa čitaocima uglavnom govorilo o njegovom romanu „Mrtvo polje“, voditeljka književne večeri koja je stigla pre toga da pročita samo deo „Espiranda“, pokušala da predstavi tu knjigu, da zainteresuje buduće čitaoce i eventualne izdavače. Pokušaj je uspeo: renomirana izdavačka kuća „Litopis“ koja objavljuje značajna filozofska dela i vrhunska dela lepe književnosti, pokazala je interesovanje za neobične priče srpskog autora. Ukrajinski „Espirando“ pojavio se uoči ovogodišnjeg Foruma izdavača i među prvim čitaocima tog dela u prevodu bili su profesori i studenti: Srđan Srdić je nastupio pred slavistima Univerziteta „Ivan Franko“. Pisac je predstavio svoje viđenje književnosti, odgovorio na pitanja radoznalih čitalaca. Nakon tog susreta usledio je još jedan živi, zainteresovani književni razgovor, ovog puta u Drogobiču, gradu Bruna Šulca. Nakon prijateljske razmene mišljenja sa direktorkom Polonističkog Centra dr Virom Menjok koja je bila organizator gostovanja u tom gradu, pisac je nastupio u Drogobičkoj gradskoj biblioteci. Književno veče je otvorila Vira Menjok, a stvaralaštvo Srđana Srdića predstavila je Ala Tatarenko koja je bila moderator i prevodilac tog događaja. Atmosfera je bila izuzetno topla, a čitaoci veoma radoznali, zato je književno veče trajalo dva i po sata, na zadovoljstvo drogobičkih ljubitelja književnosti. I pisac je bio nadahnut razgovorom, osetivši da se nalazi među ljudima sa kojima deli ljubav prema čitanju. Ko zna koliko bi još potrajao taj lepi susret da pisac nije morao da požuri u Lavov, na svečano otvaranje Festivala koji je za njega počeo dva dana ranije. Naredni susret održao se u okviru zvaničnog programa Festivala, mada ni to veoma uspešno predstavljanje prevoda „Espiranda“ u kultnoj knjižari „Je“ nije izgledalo zvanično. U publici su bili uglavnom mladi ljudi koji su prepoznali kao bliske muzičke kodove Srdićeve proze, ali i čitaoci sa solidnim čitalačkim iskustvom kojima je bila bliska Srdićeva prefinjena intertekstualnost.

Ukrajinski prevod „Espiranda“ (čiji su autori lavovski srbisti Natalja Čorpita, Zorjana Guk, Olena Koncevič, Marija Vasilišin, Ala Tatarenko) dobio je podršku na konkursu Ministarstva kulture i medija Republike Srbije, kao i prevod romana „Feliks“ još jednog ovogodišnjeg gosta Festivala Vladimira Kecmanovića. Ako je 2010. Kecmanović prvi put predstavio svoje stvaralaštvo ukrajinskoj publici, sad je pisac ponovo došao kao autor dela koje će se uskoro pojaviti na policama ukrajinskih knjižara u prevodu Natalije Horoz. Njegov nastup na sceni pozorišta „Voskresinnja“ protekao je u znaku intelektualne ironije koja je pronašla odjek kod slušalaca. Odgovarajući na pitanja voditeljke (na primer, da li je sklon avanturama kao protagonista njegovog romana), Kecmanović je vešto pronalazio ravnotežu između života i književnosti, naglašavajući literarnu komponentu. Pisac je najavio sledeći dolazak nakon izlaska prevoda – tad će se nastaviti započeti razgovor.

Za razliku od Srdića i Kecmanovića, Slobodan Vladušić je prvi put bio gost Međunarodnog Književnog festivala u Lavovu. Ali, dobro je poznat lavovskim slavistima koji su imali zadovoljstvo da slušaju njegove referate na ovdašnjim naučnim skupovima i upečatljiva predavanja koja je držao za studente i kolege-srbiste. Ljubitelji književnosti imali su priliku da prisustvuju 2011. predstavljanju njegovog romana „Forward“ u lavovskoj knjižari „Je“. Razgovor se tada odužio, ali slušaoci nisu žurili. Čak ni spremačice koje su došle pred zatvaranje knjižare nisu nikog požurivale već se pridružile publici. Ovog puta Vladušić je došao na pretpromociju svog novog romana „Mi, izbrisani“ koji je izašao iz štampe krajem septembra. Na književnoj večeri koja se održala u prijatnom ambijentu umetničkog kafea „Levakovski“ roman je bio prisutan kao virtualno delo, što je sasvim u skladu sa njegovim žanrom sajber romana i podnaslovom „video-igra“. Dopune (DLC) romanu počele su da se pojavljuju na sajtu pisca 1. novembra, kao što je bilo najavljeno. A ukrajinski prevod početka romana pojavio se već sredinom septembra na sajtu Književnog festivala. Nadajmo se da će se prevod romana „Mi, izbrisani“ pojaviti ne samo u virtuelnim prostorima, nego i u materijalnom obliku knjige. Verujemo da će pronaći svoje čitaoce kako među mlađom publikom koja je prepoznala modernost ovog neobičnog dela, tako i među starijim generacijama koje ne smatraju svet kompjutera delom svog života. Da će pronaći srodne čitalačke duše poput drugih knjiga srpskih pisaca-učesnika Međunarodnog Književnog festivala u Lavovu, u čijem doživljavanju spojile su se živa stvarnost Foruma izdavača i neponovljiva književna stvarnost.