Сања Радиновић

Дарко Мацура, српски свирач

Рецензија за аудио-касету "Призивања" (српски дувачки инструменти) Дарка Мацуре, Биљег, Београд 1994.

фото: Милинко Стефановић

Дарко Мацура је један је од најбољих српских свирача народних инструмената и врсни познавалац народног инструменталног градитељства. Пореклом је Крајишник из околине Обровца (рођен 1952), где је провео највећи део детињства и први пут се срео са српским народним инструменталним звуком. Његови почетнички покушаји везани су за сезонске дечије свирале од материјала слабе трајности (жир, пиштаљке од коре дрвета) и једноставније дувачке инструменте одраслих (ћурлика, свирале).

У последњих 15 година Дарко Мацура се потпуно посветио усавршавању свог умећа на више разних типова народних инструмената (жир, шупељка, кавал, цевара, фрула, окарина, рог, двојнице, шурле, дипле, гајде, диаулос, сопила, тамбура, гусле). "Призивања" су његова прва аудио касета, која је уследила после бројних значајних наступа у земљи и иностранству, међу којима посебну пажњу завређује целовечерњи самостални концерт на "Првом фестивалу усмене музичке традиције народа истока (од Магреба до Јапана)", одржаном јула 1993 год. у Атини, где је наступио са највећим именима светске етно сцене. Поред тога, својим извођачким умећем допринео је стварању музике за филм "Вирџина" редитеља Срђана Карановића, и за телевизијску драму "Рај" Милоша Црњанског, у режији Петра Зеца.

фото: Милинко Стефановић

Основна преокупација Д. Мацуре не своди се на верно копирање и оживљавање народних мелодија, већ подразумева стварање сопствених. Стрпљењем и упорношћу истинског заљубљеника, он је однеговао дубоко индивидуалан музички стил, са препознатљивим коренима у традиционалном звуку разних српских крајева. Овакав креативни приступ Д. Мацура има и према својим инструментима, када појединим свиралама додаје нове отворе, када од рога, инструмента из породице труба, ствара лабијалну свиралу – својеврсну комбинацију фруле и окарине (нумера Б/1). Поменуте градитељске захвате Д. Мацури је омогућило добро познавање традиционалних законитости српске народне музике, али и упућеност у западноевропску музичку теорију и технику свирања кларинета, који је дипломирао у средњој музичкој школи.

Једну од вредности звучног материјала са ове касете представља редослед нумера, конципиран тако да засебно прикаже две највеће породице народних дувачких инструмената, и то од најсложенијих (трогласне гајде) до најједноставнијих (жир). Прву групу чине инструменти кларинетског типа (гајде, дипле, сурле, диаулос) и сопиле као једини представник фамилије обоа, а другу лабијалне свирале (двојнице, фрула, окарина, рог, шупељка и жир). Пажљивом слушаоцу неће промаћи ни истовремена(!) свирка на две сопиле (А/8), при којој мелодијске деонице звуче потпуно независно, тј. као да их изводе два свирача, што је реткост у традиционалној народној пракси и несумњиво својеврстан врхунац извођачког мајсторства Д. Мацуре.

фото: Милинко Стефановић

Овом приликом посебна захвалност припад народним свирачима Тодору Комазецу и Благоју Ристовском, као и осталим свирачима који су несебично помагали. Њихови драгоцени савети и подршка уграђени су у свирачки стил Д. Мацуре и успешну реализацију "Призивања".

У ово заглувљено доба српске музичке културе остаје једино нада да још увек има будних који ће чути поруку Дарка Мацуре: да нас одиста духовно усавршава само оно што има снагу да нас призове непропадљивим вредностима првобитног.

Дарко Мацура

Призивања
(српски дувачки инструменти)

БИЉЕГ
Балканско и словенско издаваштво
Београд
1994

фото: Милинко Стефановић

А страна:

1. Проблејало младо јагње (песма) и Катанка – ерске гајде (Т)

2. Да вам препоручим једну цуру младу (песма) и Фицко – банатске гајде (Т)

3. Свадбарска свирка и чачак – јужноморавске гајде (М/Т)

4. Овчарски – сјеничко-пештерске гајде (М)

5. Ој, свијетла мајска зоро – два пара црногорских дипала (Т, песма)

6. Велебитом – жегарске дипле с мехом (М)

7. Вучарска свирка – жегарске дипле с мехом (Т)

8. Балун – истовремена свирка на две сопиле (Т)

9. Балун – шурле (Т)

________________________

* аудио монтажа

Б страна:

1. Призивања и Коло себра – диаулос (М)

2. Рабаџијски и Рибашевка – србијанске двојнице (Т)

3. По чобански и коло из Крупе – крајишке двојнице / свирале (М)

4. Свирка за спас – велика фрула / дудук (М)

5. Уз молитву – велика фрула / дудук, са грленим тоновима (М)

6. Тамо далеко – велика фрула / дудук (Т, песма)

7. Тамо далеко – штимована фрула (Т, песма)

8. Ој, Мораво, моје село равно – фрула (Т, песма)

9. Дунавом за моруном – велика окарина (М)

10. Скомрашка игра – окарина (М/Т)

11. Љељо, Љељо – дечија окарина (Т)

12. Пастирско надигравање – крајишка фрула / свирала / ћурлика (М)

13. По Балкану – рог (М/Т)

14. Свирка предака – шупељка (М/Т)

15. Морлачки зов – жир (М)

фото: Милинко Стефановић

БИЉЕГ – Балканско и словенско издаваштво, Београд, 1994 (АК-002)

Продукција: Дарко Мацура

Сниматељ: Горан Живковић

Снимано у студију Академија, Београд, април 1994

Фотографије: Милинко Стефановић

Дизајн: Бобан Кнежевић

Рецензент: Сања Радиновић

Директор: Милинко Стефановић

Уредник: Зоран Стефановић

// Пројекат Растко / Музика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]