Премијера прве веће филмске копродукције наше мрежеОбразовно-научни програм Радио-телевизија Србије
|
О УМЕТНИКУ: Коста Хакман, велико име српског и југословенског сликарства рођен је 1899. у Босанској Крупи. Као припадник ослободилачког покрета "Млада Босна" ухапшен је 1914. После Првог светског рата студирао је сликарство код Влаха Буковца и на академијама у Кракову и Прагу. Једно време живео је и у Паризу где је 1937. добио Златну медаљу на Светској изложби. Хакман је био један од најважнијих уметника Краљевине Југославије и предавач на Београдском универзитету. Током Другог светског рата провео је четири године у конц-логору у Дортмунду. После 1945. наставља професуру на београдској Академији ликовних уметности, остављајући велики утицај на развој послератне модерне уметности. Умро је у Опатији 1961. |
Филм „Животи Косте Хакмана“ припреман је током 2004. а реализован у 2005, у копродукцији Образовно-научног програма РТС и културне мреже „Пројекта Растко“. Циљ подухвата је био да се на примеру једног појединачног опуса анализира и наша културна и друштвена историју XX века. Неки од слојева филма су:
Богат ликовни и документарни материјал дао је могућност да се представе и микросветови, уметнички и судбински, али и да се прикаже епска фреска неколико епоха које XX век чине једним од најпотреснијих периода српске и светске историје. У филму постоји и одређена врста ексклузивности, јер су угледне личности наше културе по први пут изнели јавности многе важне податке.
У филму се појављују: сликари Љуба Поповић, Момо Капор, Милић од Мачве (архивски снимак) и Марклен Мосјенко; историчар Душан Т. Батаковић; историчари уметности: Љиљана Стојановић-Пилетић, Симона Чупић и Станислав Живковић; чланови породице Радмила Хакман (архивски снимак) и Милица Хакман.
Коришћени материјали:
• Архива РТС-а
• Архива Пројекта Растко
• Архива породице Хакман
• Серија „У спомен великом рату“
• Емисија „Коста Хакман“ – 1994. године
• Емисија „Нешто више“ – 1999. године
РТС ТВБ
eduttv@rts.co.yu
Политика, среда, 21. децембар 2005
Трогодишњи пројекат Културне мреже „Пројекат Растко", посвећен сликару Коста Хакману (1899-1961) окончан је ових дана документарним филмом „Животи Косте Хакмана". У међувремену је реализована електронска монографија која је на сајту имала више од 100 хиљада посетилаца. Филм посвећен животу и делу Косте Хакмана снимљен је у оквиру Ошпте образовне редакције РТС-а и биће емитован између 3.и 14. јануара 2006. године на националној телевизији. Сценариста филма Зоран Стефановић и редитељ Миљан Глишић снимили су филм који говорећи о личности Косте Хакмана и његовом стваралачком путу, заправо сведочи о културним и друштвеним збивањима 20. века у овом делу Европе. Коста Хакман био је уметник који је учествовао у свим значајним догађајима прошлог века: био је члан „Младе Босне", суђено му је у Бањалучком процесу. После Првог светског рата студирао је сликарство код Влаха Буковца и на академијама у Кракову и Прагу. У Паризу је 1937. годше добио Златну медаљу на Светској изложби. Током Другог светског рата провео је четири године у концетрационом логору у Дортмунду. Умро је у Опатаји.
Као сликар припадао је неоимпресионизму на граници са експресионизмом, говорио је да не прихвата линију и облик већ само поштује контрасте изазване колористичком импресијом. Имао је плодну професорску каријеру уз Табаковића и Челебоновића.
О Кости Хакману у филму говоре његови ученици, данас познати сликари, али и историчари чија сведочења осветљавају епоху у којој је живео. Сликар Љуба Поповић сећа се његовог упечатљивог гласа, Момо Капор говори о Хакману као кошчатом човеку, повијених рамена у црном блејзеру са штапом од абоноса. Милић од Мачве сећао се за живота само једног Хакмановог упутства: „Момче, снег није бео". Историчар Душан Батаковић сведочи о нестајању грађанског сталежа и његовим припадницима који су представљали чуваре духовне слободе. По речима аутора, филм садржи мноштво ексклузивних информација везаних за целу епоху, укључујући и терор социјалистичког реализма у уметности. Филм је снимљен и уз подршку Хакманових потомака. Траје 55 минута. Упоредо са завршетком филма, десила су се два догађаја везана за овог сликара. Његове слике украдене из Савезне скупштине су враћене, а једна београдска улица добила је његово име. До средине 2006. године „Пројекат Растко" омогућиће иностраним библиотекама да добију штампану монографију посвећену овом значајном уметнику.
М. Ђорђевић