Ostoja Prodanović

Slaven Radovanović, "Povest o spisu Rajmonda Lila", roman, Narodna knjiga, Beograd, 2003. god.

Objavljeno u: "Reč nedelje", godina II, broj 15, Valjevo, 27. februar 2003.

Posle više od 12 godina odsustvovanja sa naše književne scene, Slaven Radovanović se oglasio romanom "Povest o spisu Rajmonda Lila". U duhu svog prethodnog romana "Obrnuta crkva" (1990) i "Povest..." nastavlja tematsku nit u čijem središtu je uverenje da ljudskom istorijom gospodare tajne demonske sile, udruženja i pojedinci koristeći se paklenim veštinama upravljanja, zavera, falsifikata i mimikrije.

Ovoga puta Radovanovićev roman fabulira navodnu nameru Kominterne, odnosno komunizma da prikriveno i otvoreno uništi Srbe i Srbiju gurajući ih neprestano iz rata u rat, u sukobe sa čitavom tzv. međunarodnom zajednicom i u unutrašnji, građanski rat. U tom smislu i ovaj roman pripada krugu aktuelnih srpskih romana koji se bave užasnim državnim i nacionalnim kolapsom Srba i Srbije, ali na jedan bitno drugačiji način.

Otkrivši i literarno ekspliciravši "velike zavere", odnosno prevare od vremena Atile, templara u Jerusalimskom carstvu u doba Krstaških ratova, Džingis-kana u fingiranom ratu protiv Skvira, do Kominterne u Rusiji i naročito u Srbiji tokom čitavog XX veka, - Slaven Radovanović razvija jedan zatvoren sistem ideja zla po kome svetom vladaju tajne ili obznanjene organizacije pomoću mimikriranih koncepcija koje su u svojoj biti sasvim drugačije od svojih proklamovanih i manifestnih pojavnosti. Pri tom, u ovom fabuliranju značajnu ulogu igraju natprirodne, mistične i okultne sile koje Radovanović ne postavlja u simboličnom, već u doslovnom značenju, što čitavu strukturu usmerava u zone fantastičnog, mističnog i imaginarnog.

Veoma gusta mreža likova i situacija odaje utisak velike sižejne i imaginativne gustine romana, pri čemu se izdvajaju likovi samog Rajmonda Lila, koji je, navodno, prvi uočio "naučno" postavljenu teoriju zavere, falsifikata, laži i principa demonskog u politici, odnosno vlasti, kao i E. F. Florova, komunističkog preobraćenika, inače mimikriranog boljševičkog agenta zaduženog za uništenje Srbije putem komunizma uoči II svetskog rata. Jedan tok događaja tiče se i paklenog navođenja Srbije u ratove 90-tih godina XX veka pri raspadu SFR Jugoslavije, sa prepoznatljivim akterima na političkoj pozornici i filozofijom post festum prosvetljenja.

Težnja za utiskom autentičnosti je bitno obeležje poetike ove knjige, kao i gusta citatnost koja prati njen postupak. Svoje pregnantne i violentne teze Narator "dokazuje" koristeći se obilatom dokumentarnom ili pseudodokumentarnom građom, obimnom bibliografijom, navodima, komentarima, fusnotama i napomenama. Tako se uspostavlja jedna čudna i nejasna granica između stvarnog i imaginarnog, literarnog i istorijskog sveta, nad kojim lebdi jedna beletristička projekcija, tim ubedljivija, čim se ona stvarnosno čini nepouzdanijom.

Veliki ciklični krugovi i ciklične priče o grandioznim istorijskim falsifikatima kod Radovanovića imaju ulogu fiksiranja i utvrđivanja teme. Po tom principu postaje jasno da je proces sveopšteg falsifikovanja zapravo vrhunsko načelo iz kog se izvodi univerzalnost fenomena i njegova primenjivost u manjoj ili većoj meri ia svaku vlast po sebi, čak i u postkomunističkom svetu, koji je ovde markiran kao najmračniji od svih mogućih. Roman "Povest..." pripada krugu romana-ideja. I mada se likovi Rajmonda Lila, Staljina, Gvozdenozubog (Mustafe Golubića?) i E. F. Florova upinju u procesu vlastite individualizacije, u svojoj biti to su više principi - dakle, ideje - nego ličnosti u konvencionalnom smislu reči. Ekonomija pripovedanja je snažna i brza, komplikovana, enigmatična, tenzična i produktivna, a samo pripovedanje usredsređeno, slikovito, dramatično, sugestibilno, zanimljivo i uzbudljivo. Radovanovićev diskurs ima veliku primarnu snagu po sebi, pa njegova tekstura poseduje pomni magnetizam čak i u situacijama "idejnih preterivanja" i frustracija, kojima je ovaj autor tako sklon. Istovremeno, u ovoj knjizi oseća se nagoveštaj promena u poetici ovog pisca koji pravi blagi zaokret od fetiša ideja ka fetišu individualizacije. Kako će se to završiti pokazaće njegove naredne knjige.

// Projekat Rastko / Književnost / Umetnička književnost //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]