Sveti Sava: Sabrani spisi

Karejski tipik 1199.

"Početak je mudrosti strah Gospodnji, razuma su dobra svi što tako tvore".⁽¹⁾ Kao što kaže veliki apostol Pavle:

"Što oko ne vide, ni uho ne ču,
niti na srce čoveku ne dođe,
ugotova Bog onima koji ga ljube".⁽²⁾

I zato, slušajući ovo, svaki koji hoće da se spase treba da se podvizava, da ide uskim i tesnim putem.⁽³⁾ Jer put je kratak, braćo moja ljubljena, kojim hodimo. Dim je život naš, para, zemlja i prah; za malo se javlja i brzo nestaje. Mali je trud života našeg, a veliko i beskonačno dobro kao nagrada.

Stoga i ja, od svih poslednji i grešniji, svagda slab i trom za podvizavanje duhovno, došavši u Svetu Goru nađoh bogoizabrana svetila gde na razne načine hitaju na podvig duhovni. Te i ja, ukrepivši svoju nemoć, potrudih se koliko mi snaga dozvoljavaše, podigoh manastir sveti, dom presvete Vladičice naše Bogorodice, Prisnodeve Marije, svetoga opštežitija, i ćelije mi dovoljne u Karejama, gde da prebivaju iguman i sva bratija kada dolaze.

Potom, opet, podigoh i ovde u Orahovici mesto za tihovanje, svetog i prepodobnog oca našeg Save, za stan dvojici ili trojici, po rečima Gospodnjoj: "Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam ja među njima".⁽⁴⁾ Zato ovu zapovest dajem, svi da znaju: ni prot nema vlasti nad tom ćelijom, ni iguman svetoga našeg manastira, niti ko drugi od bratije da ne uznemirava onoga koji živi u ovoj ćeliji svetog Save. I što se nalazi u toj ćeliji, bilo vino, bilo voće, da ne uzima naš manastir ništa od toga, niti iguman drugima da ne daje, već naprotiv, da se tu daje iz našeg manastira radi spomena, sveća svetom Savi, ulja 60 litara.

A o svemu drugome na volju ostavljam igumanu i svoj bratiji; ako čime budu mogli da pomognu bratu koji živi u ćeliji ovoj, verujem u Boga da vam neće nedostati pregršt brašna ni čanak ulja, ako i moju makar i grešnu molitvu, hoćete da imate u pomoć sebi. Jer onaj koga ja ostavim posle smrti svoje u toj ćeliji, on da prebiva do kraja života svojega nezamenjen ni od koga.

Potom, pak, dajem ovakvo pravilo da se primenjuje, da se skupe iguman svetoga toga manastira i sva bratija, i da biraju muža bogobojažljiva, koji je podoban da živi u ćeliji u mestu tom. Ili ako bude ko - kao iguman, ili neko drugi od onih što su služili u mestu tome svetome, da se šalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nad tom ćelijom, kao što i gore pisasmo. A manastir, ni iguman, da nema nikoje vlasti nad ćelijom tom. Niti, pak, za mito da se ne postavlja neko u ćeliji toj, nedostojan pravila duhovnog.

Ovaj, pak, ustav propisujem u ćeliji toj, da drži koji hoće da živi u njoj. Ponedeljkom, i sredom, i petkom - niti ulja jedi, niti vina pij; a u utorak i u četvrtak - ulje jedi i vino pij. I u svih ovih pet dana jedanput dnevno da jedeš. U subotu, pak, i u nedelju - ribe, i sir, i sve drugo; i dvaput dnevno jede se.

A u post veliki, subotom i nedeljom jedi ulje i vina kušaj; a u druge dane - ni vina, ni ulja.

A za post Rođenja Hristova - kao i u druge dane što propisasmo, neka i tada bude isto.

A u post svetih apostola, da jede isto kao i u druge dane obično što propisasmo.

U pojanju da se drži ovakav ustav: jutrenja i večernja - kao što je običaj, na jutrenji preko cele godine da se poju po 3 katizme psaltira, a navečernji "Ka Gospodu, kada" bez tropara.

Časove pojemo razno. Prvi čas sa jutrenjem bez psaltira. Na trećem času, i na šestom, i na devetom, pevamo po 3 katizme psaltira, sa metanijama, kao što imamo običaj. Na svakom početku, na "Priđite, poklonimo se", po 3 metanije. I opet, kad se završi psalam i kaže "Aliluja", po 3 metanije. Bilo na večernji, bilo na metimonu, bilo za vreme čitanja psaltira, bilo na časovima, bilo na polunoćnicama, na svakoj službi kad se služe kraj, tamo gde se kaže "Bože, budi milosrdan prema nama i blagoslovi nas" - po 12 metanija.

A polunoćnica se poje u crkvi sa "Blaženima", i tri katizme, i kanon Bogorodici. A što ostane od psaltira, to izgovori bilo danju, bilo noću, samo da se ispeva psaltir za dan i noć.

U subotu uveče biva, po našem običaju, agripnija. A ovo pojemo na agripniji: pošto se kaže "Trisveto" i "Pomiluj me, Bože", potom pojemo kanon agripnije. I potom se čita jedna glava tetrajevanđelja. Ako li bude nemoguće, da prepolovi. I potom se počinje služba jutrenje. Otpojavši posle Šestopsalmija "Bog Gospod", a onda otpojavši 3 katizme, i četvrtu katizmu "Blaženi" sa pripevom "Anđela sabor"; potom sedilne, potom čtenije, i posle ovog Stepena, "Sve što diše", jevanđelje, po jevanđelju "Vaskrsenje Hristovo" i potom "Pomiluj me, Bože" i pesme zajedno da poje sam. I potom kanon vaskrsni, kao što imamo običaj, i svetom - ako imaš. I potom se završava, kako je i red.

O svetim i božanstvenim liturgijama: prema mogućnosti da se služe.

A u Gospodnje velike praznike treba da pazimo na pojanje i bdenije noćno, sećajući se reči koja veli: "Bdite i molite se, da ne padnete u napast; jer duh je bodar, a telo nemoćno".⁽⁵⁾ Zbog toga bdite, jer ćete u plodu truda svojega uživati ako to izvršite, i bićete blaženi.

Ovaj, dakle, ustav pojanja i jela napisasmo. Molim i zahtevam da bude nepromenljiv, sem ako u bolest padne; tada, koliko snaga može.

O piću i o jelu: ako se dogodi da ti neko drag dođe na utehu, neka se tada naruši post - osim srede i petka.

O slobodi mesta toga: zaklinjem Gospodom našim Isusom Hristom i presvetom njegovom Materom, kao što pisasmo ovde da ne bude potvoreno. Ako li ko ovo promeni, i bude uznemiravao onoga koji živi u mestu ovom, ili bude što uzeo što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili drugo, što god bude u mestu tom, neka bude proklet i zavezan od Svete i Životvorne Trojice. Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog. I da ne bude oprošten ni u ovome veku ni u budućem. Zbog toga pisah i potpisah ovaj svoj rukopis, 6707 (=1199) godine.

Od svih poslednji, Sava grešni.

Biblijski citati

1. Ps. 110, 10.
2. 1 Kor. 2, 9.
3. Mt. 7, 14.
4. Mt. 18, 20.
5. Mt. 26, 41; Mk. 14, 38.

Komentari

Dim je život naš - Reminiscencija na pogrebnu stihiru, koja u celosti glasi:

Ljudi, zašto se uzalud mećemo?
Put kratak je kojim hodimo,
življenje ovo - kao dim
i zrak i prašina i pepeo:
za malo se javlja, a brzo nestaje!

Bogoizabrana svetila - Monahe koji se porede sa svetiljkama koje je sam Bog izabrao da osvetljavaju puteve spasenja celom svetu, u duhu tradicionalnih monaških shvatanja.

Dom presvete Vladičice - Hilandar, u čijem je podizanju učestvovao i sv. Simeon Nemanja 1198. Svetim opštežićem se naziva radi suprotstavljanja po vrsti Karejskoj isposnici. I dalje, kad god se u tekstu pomene "naš manastir", "taj manastir", misli se na Hilandar.

Ćelije im dovoljne u Karejama - To su monaške ćelije, po svoj prilici konak (stambena zgrada) za hilandarske predstavnike u Kareji, upravnom centru Svete Gore, za razliku od isposničke ćelije (Posnice, Isihastirije), koju je Sveti Sava podigao u posebne svrhe i sa naročitim režimom, propisanim ovim tipikom.

Orahovica - Isto što i Kareja (prema značenju grčke reči).

Mesto za tihovanje - U stvari, prevod grčkog izraza "isihastirion", stsl. "mlčanica", isposnica. Karejska ćelija posvećena je sv. Savi Osvećenom, Jerusalimskom (5. decembra): J. Popović, Žitija svetih za mesec decembar, Beograd 1977, 129-170. Karejska isposnica je i danas na svom mestu i u istoj funkciji. Vid.: S. Nenadović, Arhitektura Hilandara. Crkve i paraklisi, Hilandarski zbornik 3 (1974) 174-178.

Ni prot nema vlasti - Bitna pretpostavka za status karejske ćelije, po ovom tipiku, jeste njena potpuna samostalnost, kako u odnosu na svetogorskog prota, tako i u odnosu na hilandarskog igumana. U statusnim odredbama ovog dokumenta treba zapaziti jednostranost obaveza što ih Hilandar kao manastir ima prema ovoj Savinoj autonomnoj ćeliji. Istina, u gl. 42. Hilandarskog tipika, koja je posvećena Karejskoj ćeliji, ukida se i ta obaveza manastira Hilandara. Manastir je samo i dalje birao karejske ćeliote po utvrđenom postupku. O "keliji sv. Save u Kareji" odlično raspravlja M. Živojinović, Svetogorske kelije i pirgovi u srednjem veku, Beograd 1972, 91-102.

Post veliki - Uskršnji post, koji traje šest nedelja (40 dana, otuda "četrdesetnica") i još jednu nedelju, tzv. Nedelju strasnu (Nedelju stradanja Hristovog), uoči samog Uskrsa, što čini ukupno 48 dana. Pošto je Uskrs pokretni praznik, čiji se datum određuje po naročitom postupku, ali pada uvek u prolećne mesece između 22. marta i 22. aprila, početak velikog posta može da padne između 2. februara i 5. marta, naravno, po starom kalendaru. O tome: L. Mirković, Heortologija, Beograd 1961, 201-222 i 256-268.

Post Rođenja Hristovog - Božićni post koji traje 40 dana ("Mala četrdesetnica"!), od 15. novembra do 24. decembra. L. Mirković, Heortologija 273-276.

Post svetih apostola - Pokretni post ustanovljen u čast apostola Petra i Pavla (29. jun) i svih apostola (30. jun). Počinje od ponedeljka posle Nedelje svih svetih iza Pedesetnica (Duhova), što znači da može početi najranije 19. maja, a najkasnije 19. juna, odnosno da može trajati najviše 41 dan, a najmanje 10 dana. L. Mirković, Heortologija 268-270. Značajno je da Karejski tipik ne pominje Bogorodičin odn. Uspenski post; ovaj post je posle mnogo kolebanja naročito u svetogorskoj praksi konačno utvrđen tek na carigradskom saboru 1166. godine, ali ga nemaju ni Studitski tipik ni Tipik (Dijatiposis) Atanasija Atonskog; nema ga ni Evergetidski tipik pa stoga ni Savin Hilandarski tipik. Otuda istovetno ćutanje o Uspenskom postu i u Karejskom tipiku. L. Marković, Heortologija 270-273.

Svetom - ako imaš - Kanon svetom ćeliot Savin imaće ako bude imao službeni minej sa svim kanonima, za određeni dan meseca. Očigledno, dopuštala se mogućnost da takvog mineja u ćeliji ne bude.

Prema mogućnosti - Pravilo za služenje liturgije ovde je elastično, zato što ne moraju svagda biti ispunjeni uslovi bez kojih se liturgija ne može služiti, bilo da su objektivni ili subjektivni. Objektivni su uslovi, sem crkve kao zdanja, sveti sasudi i odežde, pet prosfora, vino i voda, bogoslužbene knjige (službenik i jevanđelje), najmanje jedna sveća; subjektivni, osim rukopoloženja, priprema uzdržavanjem, postom i molitvom kako bi se sveštenoslužitelj mogao dostojno i pričestiti. O tome: L. Mirković, Pravoslavna liturgika II, 1, Beograd 1966², 44-48.

Gospodnji veliki praznici - Danas su to: Rođenje Hristovo (Božić, 25. decembra), Obrezanje Hristovo (1. januar), Krštenje Hristovo odn. Bogojavljenje (6. januar), Sretenje Gospodnje (2. februar), Uskrs ili Pasha, "praznik nad praznicima", često se i ne ubraja u velike Gospodnje praznike, jer je praznik van svake kategorije, Vaznesenje (Spasovdan, 40. dan posle Uskrsa), Pedesetnica (Duhovi, 50. dan posle Uskrsa), Vazdviženije časnog krsta (14. septembra), Preobraženje Gospodnje (6. avgust), Ulazak u Jerusalim (Cveti). L. Mirković, Heortologija, 8-17.

Ako u bolest padne - Misli se na bolest isposnika koji bude živeo u ćeliji.