81. О планинама:  
 Планине што су по земљи царства ми, што су планине цареве, да су цару, а црквене црквама, а властеоске властелима.  

 82. О Власима и Арбанасима:  
 Где престоје Влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане други, за њим идући, аколи силом стане, да плати потку и што је попасао.  

 83. О милосним писмима:  
 Где се изнесу два писма царева за једну ипотес, за земљу, ко сада држи, до овога доба саборнога, његова да је, а милост да се не измени.  

 84. О котлу:  
 Суда да нема за котао, нити икаква оправдања, ко се оправдао да не даје судијама оправдања; на суду да нема руке ни оправдавања, ни удаве, само да се суде по закону.  

 85. О бабунској речи:  
 И ко рекне бабунску реч, ако буде властелин, да плати сто перпера, аколи буде себар да плати дванаест перпера и да се бије штаповима.  

 86. О убиству:  
 Где се нађе убиство, онај који буда изазвао, да је крив, ако се и убије.  

 87. О хотимичном убиству:  
 Ко није дошао хотимице, силом, те је учинио убиство, да плати триста перпера, ако ли је дошао хотимице, да му се обе руке отсекy.  

 88. О властеоској парници:  
 Када се парниче властела, ко у чем изгуби, да даје јемце.  

 89. О позивању кривца:  
 Ко позове кривца пред судије, и позвавши не дође на суд, него седи дома, онај који је позван, ако дође на рок пред судије и отстоји по закону, тај да је слободан од те кривице за коју је био позван, јер онај позивач седи дома.  

 90. О залогу:  
 Залози, где се нађу, да се откупљују.  

 91. О приставу:  
 Када се парниче два, ако рекне један од њих, имам пристава овде на двору цареву, или на судијину, да га даде, када га потражи и не нађе онде на двору, тај час да дође на суд и рекне, не нађох пристава, ако је за обед, да му је рок за вечеру, ако је за вечеру, да га  даде сутра до обеда, ако га буде послао цар или судија на работу, да није онај крив који га даје, да се постави рок, док онај пристав дође, да га даде пред судије.  

 92. О препознавању лица:  
 Ако ко препозна лице под човеком, а буде у гори, у пустоши, да га поведе у најближе село и преда селу, и позове да га даду пред судије, аколи га не да село пред судије, што суд одреди, да плати то село. 

 Лице је  corpus delicti, res ipsa, res manifesta, сама украдена ствар; овде се мисли очевидно, пре свега на коња;  лице може значити и оруђе, којим је извршено злочинство.  

 93. О провођењу дружинскога човека: 
 Ко проведе дружинскога човека у туђу земљу, да даде седам.  

 94.О убиству:  
 Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера.  

 95. О псовци:  
 Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.  

 96. О убиству:  
 Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу.  

 97. О бради властеоској:  
 Ко се нађе да је почупао браду властелину, или добру човеку, да се тому обе руке отсеку.  

 98. О чупању себара:  
 И ако се почупају два себра, да је мехоскубина шест перпера.  

 99. О запаљивању:  
 Ко се нађе да је ужегао кућу, или гумно, или сламу, или сено, да то село да запаљивача, аколи га не да, да плати оно село што би запаљивач платио.  

 100. О запаљивачима гумна:  
 Аколи ко ужеже изван села гумно, или сено, да плати околина, или да даде запаљивача.  

 101. О најезди:  
 Силе да није никоме ни за једну ствар у земљи царској; аколи кога снађе најезда, или сила разметљива, они коњи најездни сви да се узму, половина цару, а половина оному на кога су најахали, и људи најахалци да приме казну како пише у законику светих отаца, у световним члановима, да се муче као и намерни убица.  

 102. О подјемчивању:  
 Подјемчивања да нема никоме, низашта, никаква, ко ли се подјемчи за што, да плати седмоструко.  

 103. О суду ропском:  
 И који су робови, да се суде пред својим господарима, како им је воља за своје кривице, а за цареве да иду пред судије, за крв, за вражду, за лопове, за разбојнике, за пријем људи.  

 104. О позивању:  
 И да пристав не додијава жени, када није муж код куће, нити да се позива жена без мужа, но да жена даде мужу глас, да иде на суд; у томе муж да није крив, док му се не даде глас.  

 105. О писмима царевим:  
 Писма царева, која се доносе пред судије за што било, а побија их законик царства ми, што сам написао које било писмо, она писма, која побије суд, та писма да узмy судије и да их донесу пред царство ми.  

 106. О дворанима:  
 Дворани властеоски, ако учини које зло ко од њих, ко буде пронијаревић, да га оправда очина, дружина поротом, аколи је себар, да захвати у котао.  
  
 107. За одбој:  
 Ко се нађе да је одбио судијина сокалника, или пристава, да се оплени и да му се узме све што има.  

 108. О издави:  
 И о издави овако да буде: издава од земље приставу три перпера, од села три перпера, од млина три перпера од жупе - од сваког села - три перпера, од града коњ и свита, од винограда три перпера, од коња перпер, од кобиле шест динара, од говечета четири динара, од брава два динара.  

 109. О отровима:  
 Мађионичар и отровник, који се нађе на делу, да се казни по закону светих отаца.  

 110. О судијама:  
 Судије куда год иду по земљи царевој и својој области, да није властан узети оброка силом, ни што било друго, осим поклона, што му ко поклони од своје воље.  

  
 111. О судијиној срамоти:  
 Ко се нађе да је осрамотио судију, ако буде властелин, да му се све узме, аколи село, да се распе и оплени.  

 112. О сужњима:  
 Који човек утече из сужањства, чим дође на двор царев, био царев човек, или црквени, или властеоски, тим да је слободан; ако је понео што човеку коме је утекао, то да је оному од кога је утекао.  

 113. О сужњу:  
 Који се сужањ држи у двору царства ми, те утече на двор патријарашки, да је слободан, и такођер на двор царев да је слободан.  

 114. О јемству:  
 Људи који се враћају из туђе земље у земљу царства ми, ко буде побегао од јемства; они јемци, који су тога човека, ништа не плаћају.  

 115. О бегству:  
 И  ко је чијега човека примио из туђе земље, а он је побегао од свога господара, од суда, ако даде милостно писмо царево, да се не оспори, ако ли не даде  милости, да му се врати.  

 116. О налазачу:  
 Ко што нађе у царевој земљи, да не узме, те да не рекне, вратићу, ако ко позна, ако ли прихвати, или узме, да плати као тат или разбојник, а  што нађе у туђој земљи, на војсци, да носи пред цара и војводу.  

 117. О прелажењу:  
 Што је кому прешло у цареву земљу, или из града, или из жупе, што је до преузимања господина цара, док није било царево, него је било другога господара, од тога времена, био човек или друго право, да се не тражи, ако је прешло после преузимања господина цара, то да се не тражи; то јест, када је био сукоб, а није била земља и градови цареви.  

 118. О тргу:  
 Трговци, који иду по царевој земљи, да није властан никоји властелин, ни који било човек силом им сметати, или шчепати робу, а новац му силом наметнути; коли се нађе да је силом растоварио или растурио да плати пет сто перпера.  

 119. О трговцима:  
 Трговци и мале и велике потребне робе скрлата да иду без сметње по земљи царевој, да продају и купују, како кому трг доноси.  
  
 120. О цариницима:  
 Цариник царев да није властан сметати или задржати трговца, да му коју робу прода у бесцење; слободно да пролази сваки по свим трговима и по вољи да се креће са својом робом.