41. О умрлој властели:  
 Који властелин узима децу, или опет и не узима децу, те умре, и по његовој смрти баштина пуста остане, где се нађе од његовога рода до трећега братучеда, тај да има његову баштину.  

 42. О баштини слободној:  
 И баштине све да су слободне од свих работа и данака царства ми, осим да дају соће и војску да војују по закону.  

 43. О насиљу над баштином: 
 И да није властан господин цар, или краљ, или госпођа царица икоме узети баштину силом, или купити, или заменити, осим ако ко сам пристане.  

  
 44. О властеоским робовима:  
 И робове, што имају властела, да су им у баштину, и њихова деца у баштину вечну, но роб у прћију да се не даје никада.  

 45. О баштини слободној: 
 И властела и други људи, који имају баштинске цркве у својим баштинама, да није властан господин цар, ни патријарх, ни други епископ подложити  те цркве под Велику цркву, осим да је властан баштиник да постави свога калуђера и да га доведе епископу да га благослови епископ, у  чијој буде нурији, и да управља епископ у тој цркви духовним послом.  

 46. О робовима: 
 И досад робове, што имају властела, да су им у баштину, само што ће властелин опростити, или жена му, или његов син, то да је слободно, а ништа друго.  

 47. О цркви:  
 И властелин који се нађе подложивши своју цркву по другу цркву, над том црквом већ да нема власти.  

 48. О умрлим властелима:  
 Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику и бисерни појас да има његов син, и да му цар не узме, аколи не узима сина, него има кћер, да је стим власна кћи, или продати или дати слободно.  

 49. О крајишнику властелину:  
 Властела крајишници, која војска отуда дође и плени земљу цареву, те прође опет кроз њихову земљу, та властела све да плате кроз којих је област прошла.  

 50. О псовци:  
 Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима.  

 51. О предавању сина у двор:  
 И ко преда сина или брата у двор, и запита га цар, веровати ли ћу га, и рекне веруј колико и мени, ако које зло учини, да плати онај који га је предао; ако тај који има дворити, како дворе у палати царевој, што сагреши, да плати сам.  

 52. О невери:  
 За неверу, за сваку кривицу, брат за брата, и отац за сина, рођак за рођака; који су одељени у својим кућама од оног који није скривио, ти да не плате ништа, осим онога који је скривио, његова и кућа да плати.  

 53. О насиљу:  
 Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властеллинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.  

 54. О блуду властелинке:  
 Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.  

 55. О псовању властеоском:  
 И ако властелин , или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера; аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди.  

 56. О позиву властеоском:  
 Властелин на вечер да се не позива, осим да се позива пре обеда, да му се раније саопшти, и ако буде позван пре обеда с приставом, и не дође до обеда, да је крив, и властелину казна због престоја шест волова.  

 57. О злоби:  
 Који властелин на приселици из злобе које зло учини: земљи пленом, или куће попали, или које било зло учини, да му се та област узме и друга не да.  

 58.О смрти властеле:  
 Који властелин умре, а има једно село у жупи, или међу жупама, што се зла учини томе селу паљевином, или чим било, томе селу сву ту злобу да плати околина.  

 59. О пронији:  
 Пронију да није властан нико ни продати, ни купити, ко нема баштине; од пронијарске земље да није властан нико подложити под цркву; аколи подложи да не важи.  

 60. О цару:  
 Цара свако да спроводи, куда било да иде, град до жупе, и жупа до жупе, и опет жупа до града.  

 61. О повратку (с) војске:  
 Када дође властелин с војске кући, или који било војник, ако га ко позове на суд, да остане код куће три недеље, потом да иде на суд.  

 62. О позиву властеоском:  
 Властели велики да се позивају с писмом судијиним, а остали с печатом.  

 63.О кефалијама:  
 Кефалије, што су у градовима, да узимају доходак по закону, и да им се продаје жита, и вина, и меса за динар што другому за два, но грађанин то да му продаје, а други нико.  

 64. О сиротама:  
 Сирота кудељница да је слободна како и поп.  

 65. О попу:  
 Поп, који нема свога стаса, да му се даду три њиве по закону. Поп, који год, од свога господара никамо да не одлази, аколи га господар не усхрани по закону, да дође свом архијереју, и архијереј да рекне ономе властелину, да храни попа по закону, а ако онај господар не послуша, да је поп слободан, куда му је воља; ако буде поп баштиник, да га није властан одагнати, само да је слободан.  
  
 66. О судском одговарању:  
 Братанци, који су заједно у једној кући, када их ко позове код куће, који дође од њих, тај да одговара; аколи га нађе на двору цареву или судијину, да дође и рекне, даћу брата старијега на суд, да га даде, и не сме се присилити да одговара.  
  

 67. О робовима и меропсима:  
 Робови и меропси, који седе заједно у једном селу, свака плаћа која долази, да плаћају сви заједно; по људима, како плаћу плаћају и работу работају; тако и земљу да држе.  

 68. О закону:  
 Меропсима закон по свој земљи: У недељи да работају два дана пронијару, и да му даје у години перперу цареву, и заманицом да му коси сена дан један, и виноград дан један, а ко нема винограда, а они да му работају друге работе дан један, и што уработа меропах, то све да држи, а друго ништа, против закона, да му се не узме.  

 69. О сабору себрова:  
 Збора себрова да не буде, а ако се ко нађе као саборник, да му се уши отсеку, а да се осмуде покретачи.  

 70. Који су у једној кући:  
 И ко се нађе у једној кући, или братанци, или отац (са) синовима, или ко други, одељен хлебом и имањем, и ако буду на једном огњишту, а оним одељени да работају као и други људи.  

 71. О братској злоби:  
 И ко зло учини, брат или син, или сродник, који су у једној кући, све да плати господар куће, или да даде ко је зло учинио.  

 72.  О невољном:  
 И ко невољан дође на двор царев, да се свакоме учини правда, осим роба властеоскога.  

 73. О сироти:  
 Сирота која није кадра парничити се или одговарати, да даде заступника, који ће за њу одговарати.  

 74. О паши:  
 Село са селом да пасе, куда једно село, туда и друго, осим законитих забела; и ливаду да не пасе нико.  

 75. О жупи и о попаши:  
 Жупа жупи да не пасе марвом ништа, а ако се нађе једно село у оној жупи у кога било властелина, или царства ми, или црквено село, или властеличића, ономе селу нико да не забрани пасти, да пасе куда и жупа.  

 76. За попашу:  
 А ко попасе жито, или виноград, или ливаду, грешком, ту попашу да плати што рекну душевници, који процењују, аколи намерно попасе, да плати попашу и шест волова.  

 77. За потку:  
 Потка међу селима педесет перпера, а Власима и Арбанасима сто перпера, и те потке цару половина а господару половина чије буде село.  

 78. О земљи црквеној:  
 О земљи и о људима црквеним, што имају о њима суд црквени, ако ко изнесе милосно писмо или рекне милосника имам у том писму, и до тога мислосника ништа да се не држи, само да се суди по закону царства ми, но увек да запитају царство ми.  

 79. О међи и о земљи:  
 А за међе земље, што се парниче села међу собом, да тражи (по закону) од Светога краља, када је умро;  ако ко да милост цареву и рекне, дао ми је господин цар, како је држао мој друг пре мене, ако је милост царева, да буде тако, и да држи, осим црквенога.  

 80. О међи сеоској:  
 За међе сеоске, да обоје, који траже, даду сведоке, он половину, а он половину, по закону; куда рекну сведоци, његово да је.