|
|
 |
Milorad Pavić o Zoranu Đinđiću15. mart 2003.Rak srpskog društva – izolacionizam, zatvaranje u sopstveni atar, ponovo je na delu. Metastaze tog raka uvek su ubistva: Karađorđa početkom XIX veka, kraljevskog para Obrenović početkom XX veka, dr Zorana Đinđića početkom XXI veka. Ubice su uvek imale isti cilj: da spreče otvaranje Srbije ka Evropi i svetu. Zoranu Đinđiću Bog je dao sve sem duga života. Bio je hrabar, mudar i lep čovek. Imao je nepogrešivu viziju budućnosti. Bio je pravi čovek na pravome mestu u najtežem času. Imao je neugasivu energiju. Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi. I po struci i po vokaciji i po daru filosof na čelu države. Pragmatičan državnik u najboljem značenju reči, naučio nas je Zoran Đinđić da guslanje o akciji nije isto što i akcija. Živeo je i radio brže od ostalih. Ostvario je veze sa svetom kao da je 50 godina a ne dve godine bio na čelu jedne vlade. Kako da kažem da je bio moj prijatelj, kad je bio prijatelj svih nas, jer nema porodice u Srbiji za koju nije nešto lično učinio Zoran Đinđić. Živeo je za svakoga od nas i za našu decu. A Srbija se odužila oduzimajući njegovoj deci oca. Zoran Đinđić je platio sopstvenom krvlju što nije hteo da prolije tuđu. To mogu samo najveći i najjači. Hvala mu, gde čuo i gde ne čuo. // Projekat Rastko / Istorija // |