[Projekat Rastko]

NAPORI DA SE SPREČI IZBIJANJE
DRUGOG BALKANSKOG RATA 1913. GODINE

1. Londonski ugovor, 30. maj 1913. godine

Londonskim ugovorom koji je potpisan 30. maja 1913. godine rešeno je pitanje razgraničenja između balkanskih država i Turske, ali suprotstavljene pretenzije između njih samih ostale su nerešene. Poslednji sastanak Londonske mirovne konferencije održan je 9. juna budući da se odustalo od nastojanja da se postigne sporazum o tačkama koje su ostale nerešene nakon potpisivanja Londonskog sporazuma a usvojen je protokol kojim se balkanskim državama prepušta da dopune ugovor zaključenjem neposrednih konvencija.

2. Spor između Grčke i Bugarske

Međutim, izgledi za to su bili veoma mali. Pre svega, postojao je spor između Grčke i Bugarske koji se odnosio na delove Makedonije na koje su obe države polagale pravo. Grci su zaposeli Solun, koji je Bugarska snažno želela da preuzme, a Bugarska se našla u posedu Trakije, za koju nije bila mnogo zainteresovana.

3. Spor između Srbije i Bugarske

Sličan spor postojao je između Bugarske i Srbije, pri čemu je ova potonja zaposela deo Makedonije čiji je centar bio Bitolj - grad i deo Makedonije na koji je Bugarska polagala pravo. Bugarska je insistirala na tome da Srbija sprovede dogovorene mere koje su se odnosile na buduću granicu između dveju država u skladu sa ugovorom od 13. marta 1912. godine. Međitim, Srbija je smatrala da su stvaranjem nezavisne Albanije odredbe ugovora postale nevažeće.

4. Savez između Srbije i Grčke 1913. godine

Po povratku iz Londona, premijeri Venizelos i Pašić, koji su predstavljali Grčku odnosno Srbiju, sklopili su savez za odbranu odnosno napad s periodom trajanja od 10 godina, koji je bio uperen protiv Bugarske, a zaključeni su i vojni aranžmani.

5. Car predlaže da deluje u svojstvu arbitra

Srbija je 28. maja zatražila od Bugarske da se odrekne svojih prava po ugovoru od 13. marta 1912. godine. Car Cele Rusije, u nastojanju da deluje u svojstvu mirotvorca, uputio je 8. juna istovetan telegram kraljevima Bugarske i Srbije, ponudivši da bude arbitar u ovom "bratoubilačkom ratu", u skladu sa uslovima njihovog ugovora o savezu.

Činilo se da ni jedna ni druga strana u sporu nisu želele arbitriranje ruskog cara, ali su se obe saglasile da prihvate rusku arbitražu, pri čemu su Srbija i Grčka predložile da svaka od tri involvirane zemlje smanji svoju vojsku na jednu četvrtinu kako bi se olakšalo mirno rešenje spora.

6. Bugarska otpočela Drugi balkanski rat

Međutim, u Bugarskoj je u međuvremenu formiran novi ministarski kabinet u kojem je ratoborni dr Danev zamenio miroljubivog g. Gešova u svojstvu predsednika vlade. Bugarska je 15. juna predložila istovremenu demobilizaciju pod uslovom da sporna područja zaposednu mešoviti garnizoni. U okolnostima koje su još uvek donekle nejasne, Bugarska je 29. juna napadom na srpske i grčke položaje otpočela Drugi balkanski rat.

Izvor: Anderson, Frank Maloy and Amos Shartle Hershey, Handbook for the Diplomatic History of Europe, Asia and Africa 1870-1914 (Priručnik za diplomatsku istoriju Evrope, Azije i Afrike 1870-1914). Priređeno za Nacionalni savet za istoriju. Government Printing Office, Vašington, 1918.

© 1997-2005 - Projekat Rastko; Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus; Naučno društvo za slovenske umetnosti i kulture; nosioci autorskih prava. Nijedan deo ovog sajta ne sme se umnožavati ili prenositi bez prethodne saglasnosti. Za zahteve kliknite ovde.