|
Споразум о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика
Потписници споразума о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика
Полазећи од потребе за обједињавањем стручњака за српски језик и институција које се научно баве српским језиком на целокупном његовом говорном простору, као и од потребе за језичким планирањем које би водило адекватној језичкој политици и пракси, нарочито нужној у новим државним приликама и новонастајућим међународним околностима, а на предлог председника трију академија и Матице српске, Српска академија наука и уметности (САНУ), Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) и Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС), Матица српска, Институт за српски језик у Београду, филолошки факултети у Београду и Приштини и филозофски факултети у Новом Саду, Никшићу, Нишу, Српском Сарајеву и Бањој Луци, као и Универзитет у Крагујевцу и Српска књижевна задруга у Београду – закључили су
Члан 1.
Циљеви Споразума о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика (у даљем тексту: Одбор) јесу:
– обједињавање људи од науке и струке као и њихових институција на целокупном говорном простору српског језика како би програми истраживања стандарднојезичке и комуникацијске проблематике били што плодотворнији;
– систематско нормирање српског језика, с екавским и ијекавским изговором, свеобухватно и у појединостима, и израда одговарајућих докумената и приручника, као и доношење аката који би обезбеђивали проходност меродавних иновација у нормативистици и језичкој пракси;
– доприношење међународној сарадњи домаћих институција и стручних појединаца са странима и уклапању српског језика и србистике у међународне пројекте и стандарде, терминолошке, комуникацијске и информатичке, а, када је неопходно, и оглашавање у међународним форумима, агенцијама и институцијама;
– унапређивање сарадње с државним органима како би србистика, и материјално, и кадровски, и програмски, могла јачати и оспособљавати се за адекватно реаговање на нове изазове, процесе и програме који се, и зависно од технолошких (р)еволуција и независно од њих, намећу или се могу наметати на домаћој и међународној сцени.
Члан 2.
Имајући у виду кадровске могућности и разлоге практичности, оснивачи Одбора именовали су по два члана из САНУ, Матице српске и Института за српски језик у Београду, као и са Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду, односно по једног члана Одбора из ЦАНУ и АНУРС, као и са Филозофског факултета у Никшићу, Филозофског факултета у Нишу, Филолошког факултета у Приштини, Филозофског факултета у Српском Сарајеву, Филозофског факултета у Бањој Луци, Универзитета у Крагујевцу и Српске књижевне задруге у Београду.
У случају оснивања нових универзитетских центара, односно катедара и института за србистику, на њихов захтев број чланова Одбора може се повећати.
Члана Одбора може разрешити само институција која га је именовала. Члан Одбора може поднети оставку на чланство у Одбору и образложити је усмено или писмено. Одбор може предложити оснивачу да замени свог члана, односно своје чланове Одбора.
Члан 3.
Одбор је заједничко радно тело оснивача. Одбор нема статус правног лица.
Одбор се састаје по потреби а најмање једном годишње. Одбор ради у пленуму и у комисијама, у чијем саставу могу бити и стручњаци који нису чланови Одбора.
Стручно-административне послове за Одбор обавља Институт за српски језик у Београду.
Одбор се састаје у Београду, а по потреби може се састајати и другде.
Одбор обавештава јавност о своме раду.
Одбор има свој Пословник.
Члан 4.
О свом раду и његовим резултатима Одбор обавештава надлежне државне органе (министарства СРЈ, Републике Србије, Републике Црне Горе и Републике Српске). Представници тих органа, или једнога од њих који одреди надлежна влада, могу присуствовати седницама Одбора и учествовати у његовом раду, јер језичка стандардизација није само лингвистички него је и најшири друштвени, социокултурни и цивилизацијски процес.
Члан 5.
Путовање на седнице Одбора и боравак чланова изван пребивалишта финансирају оснивачи, покривајући дневнице и подвозно-боравишне трошкове чланова које су они именовали. Трошкове стручно-административних послова сноси Институт за српски језик.
Овај споразум ступа на снагу чим га потпишу овлашћени представници САНУ, ЦАНУ, АНУРС, као и половине осталих оснивача.
У Београду, 12. децембар 1997. године.
(присутни приликом оснивања Одбора, 12. 12. 1997, у САНУ, Београд)
За Српску академију наука и уметности
академик Александар Деспић, председник, с. р.
За Црногорску академију наука и умјетности
академик Драгутин П. Вукотић, предсједник, с. р.
За Академију наука и умјетности Републике Српске
академик Петар Мандић, предсједник, с. р.
За Матицу српску
проф. др Божидар Ковачек, потпредседник, с. р.
За Институт за српски језик у Београду
проф. др Слободан Реметић, директор, с. р.
За Филолошки факултет у Београду
проф. др Слободан Грубачић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Новом Саду
проф. др Томислав Бекић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Никшићу
проф. др Бранислав Остојић, представник, с. р.
За Филолошки факултет у Приштини
проф. др Маринко Божовић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Нишу
проф. др Веселин Илић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Српском Сарајеву
проф. др Гојко Бабић, декан, с. р.
За Филозофски факултет у Бањој Луци
проф. др Милан Драгичевић, продекан, с. р.
За Универзитет у Крагујевцу
проф. др Слободан Танасијевић, проректор, с. р.
За Српску књижевну задругу у Београду
проф. др Новица Петковић, председник Управног одбора, с. р.
Потписницима се придружио и проф. др Војислав Максимовић, ректор Универзитета у Српском Сарајеву, који је, међу представницима академија и универзитета, те Владе СРЈ и Владе РСп, поздравио учеснике првог, оснивачког, скупа Одбора.
// Пројекат Растко /
Филологија //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]
|
