Др Србислав Букумировић, Зоран Стефановић, Никола Смоленски

Гуглова српска револуција

Одељак из стручног чланка „Ћирилица и савремене информационе технологије: Стање и перспективе даљег развоја после доношења Устава“[1]

Интернет са својим многим лицима чини гро данашње размене и производње информација.[2] Ипак, за скоро 90% просечних корисника рачунара на планети, скоро све делатности се врте само између два пола комерцијалних брендова: Микрософта и Гугла.

Као релативно млада корпорација Гугл http://www.google.com/ са својим све моћнијим сервисима претраге и комуникације, у овом моменту представља шкољку за скоро све наше делатности на Интернету. Значај Гугла у савременом глобалном друштву се не може преценити, а биће занимљиво видети даљи развој и културни утицај ове пословне империје.

Управо због овисности светске Интернет популације о Гуглу неопходно је испитати и службени и фактички став ове корпорације према српском језику и писму. Исход најновијих активности Гугла током 2007. у Југоисточној Европи можда ће изненадити чак и ИТ стручњаке, јер су неке новости у шуми драматичнијих вести промакле без медијског узбуђења и уобичајене помпе.

Наиме, Гугл је извршио неку врсту „српске револуције“, ако смемо да се послужимо Ранкеовим и Гетеовим метафорама, и у потпуној тишини направио огромне промене у потпуној сагласности са новим Уставом Србије, упутствима стручне заједнице и потребама корисника.

Задржимо се за трен на дубини ове промене, прве коју је нека од лидерских светских корпорација овако темељно извела на нашем тлу.

Наиме, српски Гугл је први потпуно локализован страни Интернет-систем који поштује земљу-домаћина и тржиште. Корисничко сучеље је на српском језику у ћириличном писму, баш као што налажу културни стандарди, традиција и закони, у сваком детаљу складу са уредбама Владе и новим трендовима на Интернету.

Од скора Србија има сопствени домен за Гугл: http://www.google.co.yu/.

У горњем десном углу се налази и веза ка iGoogle http://www.google.com/ig, агрегатору вести и страници коју корисници могу по жељи конфигурисати за свој налог. Као и сучеље претраживача, и овде је све пристојно преведено.

(Обратити пажњу да се могу додати чак и временске прогнозе за градове у Србији, такође преведено професионалним маниром).

Сервис електронске поште GMail http://www.gmail.com и разговора GTalk http://www.google.com/talk/ потпуно подржавају српски језик, где је, наравно, могуће без проблема слати и примати ћириличну ел. пошту (за разлику од неких конкурентских сервиса).

Лингвистички и алфабетски алгоритам за претраживање је недавно доживео велика и темељна побољшања, приближавајући се дуго жељеним лингвистичким моћима попут оних код руских претраживача. Сада је претраживање српских садржаја на мрежи неупоредиво лакше и брже него у претходним годинама. Наравно, ако тражите неки термин латиничним писмом, рецимо „Vuk Karadzic“ http://www.google.co.yu/search?hl=sr&q=Vuk+Karadzic, добићете и ћириличне резултате. Очигледно су велики стручни и развојни ресурси уложени у српски алгоритам за претраживање током последњих година, а са корисничког аспекта морамо признати велику промену у употребљивости и комфору.

Гугл такође омогућава личне журнале, блоговање, на сервису Blogger http://www.blogger.com/. Овај блог је такође потпуно локализован на српски, а кад се језик подеси све везе су такође исписане на српској ћирилици.

Многа српска дописна друштва раније су била смештена на Yahoo Groups http://groups.yahoo.com/, или на неким другим сервисима, и није било могуће имати ћириличну архиву порука јер би све било нечитко. На Google Groups http://groups.google.com/ је могуће напокон покренути дописно друштво које није ограничено на ASCII поруке: рад са српским писмом и ћирилицом је потпуно подржан и корисничко сучеље је преведено на српски језик, опет ћирилицом и јако лепо се уклапа са остатком ћириличног садржаја. Шта више, могуће је користити Google Groups за архивирање порука које можда иду и преко неког другог сервера. Најбољи пример за то је архива порука „Нашег писма“ http://groups.google.com/group/nasepismo .

За галерије слика ту је Picasa http://picasa.google.com/ која је такође преведена на српски и подржава рад са ћириличним писмом, где се и описи слика могу унети ћирилицом.

Импонује да је управо Гугл, као највећи планетарни играч, шкољка нашег Интернета, па и рачунара, постао поуздани савезник и стуб српске и других културâ. Рецепт овог успеха је у прецизном и дискретном рађењу свог посла и добром познавању локалних прилика. Тиме су милиони корисника српског језика и цело српско тржиште добили лепезу квалитетних производа који су потпуно прилагођени и уклапају се у законске и културолошке норме.

Овоме је потребно додати још неке Гуглове сервисе који су од крајњег значаја за српску културу, где посебно истичемо Google Scholar и Google Books који су већ сад од велике важности за нашу научну и културну заједницу. 

У нашој културној историји имали смо сличан квантни скок и у 1990-им, увођењем Уникода у Микрософтове програме, а тада смо истицали да су заслуге Била Гејтса за српски језик и писмо дословно непроцењиве. Ипак, у новом миленијуму, Микрософтов случај се помало разликује од Гугла, јер је директни улазак Микрософта на србијанско и друга српска тржишта након 2000. био културно нешто мање елегантан у једном периоду.[3] Велико је очекивање да и локални Микрософт поново постане активни играч на овом плану, у пуном складу са својим значајем и капацитетима, дајући тако пример другим корпорацијама.[4]

Срећом, већ сад су ова питања само ствар текуће пословне политике разних компанија, и тиме, дакле, предмет консензуса између јавног и приватног сектора. Не постоје препреке да се сав садржај не уради у пристојном и тачном српском језику и ћириличним писмом, било у софтверу, било на водећим Интернет презентацијама од којих се то очекује. У том смислу су аутори овог рада оптимисти.

Пример Гугла, као светске компаније која је у последње време учинила највише на масовном и поузданом коришћењу српског језика и писма на рачунарима, аргумент је за оптимизам. Ова „српска револуција“ је добар модел темељног рађења свог посла у глобалним временима.

[1] Изложеног на 4. симпозијуму о ћирилици, Матица српска, Нови Сад, 24. новембар 2007.

[2] Као дискретни али моћни пример нових феномена истичемо софтвер Скајп „Skype“ http://www.skype.com/ који је једна од најкориснијих комуникационих алатки на мрежи, свакодневно у употреби од стране скоро 10.000.000 људи из демографски и друштвено најактивнијих слојева. Скајп је локализован и на српски, ћирилицом, остварујући своју културну мисију дискретно али ништа мање моћно (http://nasepismo.blogspot.com/2007/11/skype.html)

[3] Културни и ИТ стручњаци, баш као и најшира јавност, били су сведоци почетних порођајних мука при локализацији Микрософтових програма, па и политичких неспоразума  у прво време (почетно наметање латинице, ревизија локалне културне политике и традиције...). Ипак, кроз јавну расправу се тада стигло до консензуса између јавног мњења и компаније.

[4] Иако је урађена локализација главног Микрософтовог софтвера ћириличким писмом, ипак су потом и писмо и језик понешто скрајнути као што можемо видети на http://www.microsoft.com/scg/. И у својим мрежним сервисима Микрософт тек треба да потпуно изађе у сусрет пуном српском локализацијом, баш као и Yahoo http://www.yahoo.com/. Додуше, морамо признати да ново корисничко сучеље за Yahoo Mail http://mail.yahoo.com/ и Hotmail http://www.hotmail.com/ у потпуности подржавају рад са ћириличним писмом, мада локализација и превод нису за сада урађени.