|
|
 |
Vladimir B. PopovićApsolutni početniciApokaliptička FarsaBeograd, februar 2002. godineLica:ON, 35 godina, doktor kibernetike, sterilno – rigidan tip, sebe naziva Boba ONA, 35 godina, doktor književnosti, romantična dama, sebe naziva Beba
1.(Jevtina hotelska soba. Deluje sumorno i opustošeno poput nekakvog skloništa. Po podne. Kroz otvoren prozor se čuju potmuli zvuci. On nervozno pravi razmeštaj po sobi. Zadovoljan je postignutim rezultatom.) ON: Što više mislim – sve manje znam. (Duboko uzdiše i izdiše. Ogledala se. Pažljivo se začešljava. Čita sa kompjutera.) ON: E, da vidimo sad šta kaže moj jedini prijatelj. Da li sam nešto propustio, a obično propustim, jer celog života propuštam nabolje. Dakle, tuširanje i manikir – obavljeni. Malje i kosa – začešljani, sredstva za higijenu i deodorant – upotrebljeni. Osveživač za prostoriju… (Pucne prstima, pa iz nesesera vadi bočicu spreja i prska po sobi.) ON: Tako… Erotska pomagala i časopisi,…tu su,… afrodizijake staviti na nahtkasnu,… Muzika je u kompjuteru,… Rum. Znao sam da sam nešto zaboravio… (Maramicom briše čelo duboko uzdišući. Nervozan je te uradi nekoliko opuštajućih gimnastičkih vežbi.) ON: Šta sve čovek mora da uradi protiv sebe i svog dostojanstva zarad seksualnog zadovoljenja, a isti ustvari predstavlja najbanalnije saznanje o biološko-reproduktivnom činu, koji pri tom i ne mora da bude doživljaj. Odoh da donesem rum, pa da potom bude rum-bum-bum, bam -bum,… (Odigra nekoliko koraka rumbe, pa se pogleda u ogledalo. Iz nesesera vadi deodorant i besomučno se prska . Igrajući izlazi iz sobe. Sa šeširićem na glavi u ružičasto odevena dolazi ona. Neko vreme kuca na vrata, koja se sama otvaraju. Sa ceduljom u rukama stidljivo stoji ispred vrata i čas gleda u ceduljicu, a čas u broj iznad vrata. Viri u sobu. Polako i stidljivo, sa neseserom u rukama, ulazi u sobu. Zagleda prostor u kojem se obrela.) ONA: Ju–hu! Ju–hu! JU–HU! (Smerno ostavlja svoj neseser na stočić. Dok popravlja šminku i frizuru, zaneseno recituje kod vrata kupatila.) ONA: O, osudnog li trena, misli mi se roje, (Neko vreme osluškuje. Zbunjena je. Viri kroz ključaonicu.) ONA: Izgleda da nije u toaletu. (On nahrupi na vrata. U rukama drži ružu i flašu ruma. Ona se trgne. Nehajno namešta svoju haljinicu. Neko vreme se u tišini posmatraju.) ON (zvanično i hladno): Dobar dan. ONA (izveštačeno strastveno): Želim da bude takav. ON (upitno): Časopis “Eros” broj 69 oglas pod šifrom: “Apsolutni početnici”? ONA (uzdišući): Da. Ce'st la vie! ON: Ruža je za Vas. Rum je za nas. ONA: Jao… divni ste… Baš sam dirnuta… ON: Tek ćete biti. 2.(Ona zadivljeno posmatra ružu milujući njen pupoljak. On nervozno pali cigaretu. Ona se diskretno nakašljava. On je pogleda, ali ona skriva svoj pogled i kao diskretno ga gleda ispod oka. On zauzima neku muževnu pozu. Ona prenaglašeno njišući kukovima odlazi do prozora. Pokušavajući da bude što izazovnija previja se preko prozora rizikujući da ispadne. On rukom briše oznojeno čelo, pa u nedostatku maramice odlazi do kupatila. Ona seda na stolicu i znatiželjno gleda za njim, ali se pri tom preturi sa nje. Brzo ustaje i zauzima zavodničku pozu podižući haljinu da bi joj se videla bedra. On kod kupatila namešta svoje pantalone u predele prepona kako bi ostavio utisak na nju. Ona se hladi lepezom, a on joj zavodnički prilazi, ali seda naspram nje i ukucava nešto u svoj kompjuter. Oboje nekoliko puta glasno uzdišu, pa istovremeno progovore.) ON: Mogli bismo… ONA: Možda bi… (Izveštačeno se zasmeju, pa ućute. Neprijatna tišina.) ON (prvo duboko uzdahne): Kako ste? ONA (zbunjeno): Ne znam. (Kraće ćutanje odaje utisak neprijatnosti.) ONA: Hteli ste nešto da kažete? ON: Zaboravio sam… ONA: Ja nisam… Ali jednoj dami to ne priliči… ON: Mislite? ONA: Pa… ON (ushićeno): Onda ću ja!… Da nazdravimo ovom poznanstvu!? ONA (razočarano): Četrdeset devet stepena je u hladu. ON: Ne želite da nazdravite!? ONA: Ne… Da, ali… Vruće je… Mislim… Već sam…Mrzim ubeđivanja. Može jedan dupli Rum da se ne biste zamarali. ON (samouvereno): …”Biće to početak jednog divnog prijateljstva”… ONA: Čin – čin. (On na trenutak kuca na svom kompjuteru, a ona se zanosno šeta duž sobe.) ONA: O, pa Vi ste, ako mogu da primetim, baš opremljeni…Volela bih da rukujem njime, ali nažalost ne umem. ON: Naučiću Vas. ONA: Prema kompjuterima imam averziju. Oni stvaraju alijenaciju, a ja to ne podržavam. ON: …” There is something in the fog"… ONA: Čin – čin. (On frajerski pokušava da zapali cigaretu. Ona prstima miluje čašu.) ONA: Ja sam riba. A Vi? ON: Ja sam doktor kibernetike. ONA: Šarmantno. A u Zodijaku? ON (zbunjen u prvom trenutku): A to! 16.09.1965. g. u 19,43 časova. 45,38 s.g.š. i 37,25 j.g.d. ONA (na momenat zbunjena): Šesnaesti septembar… Devica… divno, to je moj ascedent… Podznak. ON: Razumete se u Astrologiju? ONA: Ne. A Vi? ON: Ni ja. ONA (veselo): Baš smo slični. ON: Hm… “Vazduh trepti kao da nebo gori. Sprema se oluja”… ONA: Da li je taj osećaj – ta visprena misao iz Vašeg oštrog uma ili toplog srca? ON: Iz filma. (Neprijatno ćutanje povremeno prekida potmula tutnjava. Ona nehajno skida svoj žaketić, dok on iz svoje akten tašne vadi časopise koje nezainteresovano prelistava.) ONA: Ova vatrena voda rasplamsava strasti. Zar ne? ON: … “ Ar’ you talking to me?"… ONA: Čin–čin. ON: U Ulan Batoru nemaju prezimena. ONA: Ne mogu da verujem. ON: Upravo sam pročitao na Internetu. Zvanično zbog porekla. (Cokće.) Čini mi se da Novi svetski poredak vekovima ulazi na mala vrata. Preciznije – ušao je odavno, a zašao predaleko i preduboko, ali smo mi veoma mali, kao atomi i tu ne možemo apsolutno ništa. ONA: Kakav užas!? ON: Interesantan, mada ne popularan i nepoželjan. ONA: Ali ljudi tako postaju mašine za reprodukciju dece. Gde je tu ljubav? ON: Ljubav je oduvek transformisani interes, a interes je osnovna ljudska kategorija. ONA: Znate li šta je madam Gotje rekla na samrtnom času, ležeći na krevetu sa baldahinom, u sobi prepunoj mirisnog cveća… ON: Ne. Ne podnosim barok i klasicizam… Živeli. (Ona se nakašljava kako bi prekinula neprijatnu tišinu.) ONA: Ljubav je najplemenitije čovekovo osećanje. Večno dobro. ON: Od ovog ruma se kovrdža kosa na glavi. ONA: Ljubav je Hrist u nama. Ko je ima, stvara, oseća – imaće budućnost! Spasenje u večnom životu. ON: Gde Vi živite?! ONA: U soliteru kod Parka pobednika. ON (kroz smeh): A stvarna adresa? ONA: Sve u svoje vreme. Čin – čin. ON: Gospođice, čitanje gena, kloniranje, je prošlost i sadašnjost, a sumorna budućnost!… Svemir je čovekov nemir!… Ali čemu?! Čemu sve to kada uvek počinjemo iznova… Od nule… A od čega bismo drugo i počeli. ONA: A gde je tu ljubav? ON: Ljubav!? ONA: Gde nje nema – nema ni seksa. ON: Seks!?… Rulet, draga moja. Nekome zadovoljstvo, nekome obaveza… Uvek i ponekad. ONA: Zašto onda dođosmo u ovaj deprimirajući hotel koji deli prošlost od budućnosti? (Zazvoni mobilni telefon.) ONA: Vi kao da ste “Haj tek” maneken? ON: Izvinite… Halo… Ja sam… (On izlazi iz sobe. Ona sebi sipa piće.) ONA: Tako mi i treba kada preko agencije i oglasa hoću da izgubim nevinost… Ma trebalo je da znam da ću naleteti na nekog nesposobnjakovića… I zaista nikada ne možeš da dobiješ sve do kraja. Baš onako kako želiš… Uvek ti fali ono malo sreće. Uvek jer i sebe i svet zamišljaš onako kako je tebi milo, a ne onakvim kakav jeste… Draga moja, sudbina je tvoja samo onoliko koliko sama možeš da je podneseš, a ja ću da nosim svoj krst, ali sa čašom u drugo ruci, pa šta bude. Živela ti meni i ja tebi. 3.(Ona se hladi lepezom i ispija čašicu po čašicu. On zaneseno ulazi u sobu. Seda za sto i kuca na kompjuteru.) ONA: E, da… vreme prolazi… ON: Da. Uvek. ONA: I svaki tren postaje prošlost za kojim čeznemo. ON: Tačno. ONA: I na kraju se kajemo zbog sopstvene gluposti. ON: Da. Potpuno ste u pravu. ONA: Baš je vrućina. ON: Jeste, ali ljudima nikad udovoljiti. Moja pokojna prabaka-tetka je govorila: “Zimi zima, a uleti ti vruće”. ONA: Bilo bi to interesantno… Pametni su bili naši stari. ON: Pa… Vredelo bi o tome diskutovati, ali nekom drugom prilikom. (Ona ustaje. Odlazi do kreveta i seda isprobavajući njegove federe koji škripe.) ONA: Kakva sumorna stvarnost. ON: Uvek je takva. ONA: Zašto se svaki romantični tren pretvori u svoj potpuni antipod prepun gorčine, ogavnosti i prljavštine. ON: Zašto!?… Draga moja – zato… ONA: Pa ovaj krevet tako bolno škripi? Propao je baš po sredini. ON: Da. Propao je. Šteta. ONA: Zar nećete učiniti ništa da to popravite? ON: Ne posedujem nikakav alat, a ne bih ni znao da ga koristim. ONA ON: Znam. Posebno spram onoga što mi anatomija dokazuje, ali to nema nikakve veze sa popravkom kreveta. ONA: Zar nećete ni pokušati da ga popravite? ON: Verujte mi učiniću to teška srca. (Podvlači se pod kreveta. Ona i dalje poskakuje na krevetu isprobavajući federe.) ON: Prestanite da skakućete po tom krevetu. Molim Vas ustanite da bi se opruga ispravila. ONA: Sram Vas bilo. ON: Zašto? ONA: Pravi džentlmen nikada ne bi napravio nikakvu aluziju na moj izgled. ON: Gospođice, ovde se ne radi o poštovanju dame, već o mojim prstima. Molim Vas, pogledajte. Evo, da li Vam moji prsti liče na ogrubele, ispucale radničke ruke? Slobodno pipnite jagodice… Mekane su kao kod mačeta. ONA: Zaista jesu… ON: Moje ruke bave se suptilnim stvarima. Volim da pod prstima osetim taktilnu vrednost. ONA: Ne bih to rekla. ON: Da li biste osetili? ONA: Bezobrazniče!… Postoji li neki drugi razlog zbog kojeg bih došla u ovu rupu! ON: Da li biste mi pomogli? ONA: Muški poslovi mi nisu strani mada mislim da nije na meni da se time bavim, ali… pristajem. (Oboje se zavlače ispod kreveta.) ON: Molim Vas uhvatite ovde… Tu dole… Tako . I čvrsto držite. ONA: Koliko čvrsto? ON: Dok ne osetite da je napeto…Jao… Ne toliko čvrsto. ONA: Izvinjavam se, ali ovde je prilična paučina ON: Uprite nogama ovaj dušek na gore, a ja ću da priđem odozdo. ONA: Da li svi majstori ovako popravljaju kvarove? ON: Nažalost, nisam majstor. Možda bih bolje prošao da jesam. Možete da proverite. ONA: Uh, leđa… Nešto sam se malo ušinula… Da sada je bolje. ON: Uz malo mašte i slobode naš seksualni čin mogao je da se odigra u bilo kom delu i na bilo kom mestu u ovoj sobi. ONA: Kako to mislite? ON: Normalno. Spontano. Recimo na prozoru, podu, fotelji, u kadi, držeći se za luster. ONA: Ne moguće. ON: Evo, pogledajte u ovim časopisima. ONA: Iju!… Pa ona se stvarno drži za luster… ON: I onda se diže i spušta. ONA: Ali… u ovoj sobi su neonke, na žalost. Znate, čini mi se da, ipak, nešto ne valja. (Ona odlazi i iz tašne vadi visak, pa potom gleda zračenje po sobi.) ONA: Odmah sam primetila da ovde postoje neka negativna zračenja. Budi te sada tihi da bih se skoncentrisala. ON: Šta to radite? ONA: Viskom ću da premerim negativna i kosmička zračenja. To je jako bitno za kvalitet života, a samim tim i emocija, pa i seksualnog ugođaja. Ako se već u sve ovo prepuštam ne želim ništa da ostavim slučaju….Pst… (Dok ona premerava zračenja po sobi on sipa piće. Ispija čašicu, a potom se zbunjeno češka.) ONA: Šta sam Vam rekla, pogledajte. Pozicija kreveta negativno utiče na razvoj i opšte emocionalno stanje. Pozicija fotelje i stola je solidna, ali ako bismo izmestili toaletni stočić… ON: Vrućina je čudo. Je l Vam dobro? ONA: Molim Vas… možda je ovo hotelsko rešenje praktično za njihovo osoblje i površinu ove sobe, ali nije za raspoloženje i namere njihovih gostiju. Sve je poput razbijenog stiha kao kod francuskih dadaista. Radi našeg doživljaja bilo bi nužno da napravimo odgovarajući razmeštaj kojim bismo doveli u sklad melodiju i harmoniju, a uspostavili ravnotežu pozitivne i negativne energije koja je u tradiciji drevnih Kineza poznatija kao Jin i Jang. ON: Ne treba piti na vrućinu, kao što je ova današnja. ONA: Insistiram ili ništa od našeg dogovora. Novi razmeštaj ili odlazim! ON: Uh, dobro… Dobro, ali kako!? ONA: Prvo, ova fotelja u tuš kabinu… ON: Molim?! ONA: Šteta je što nemamo neku mačku ili psa. Lakše bismo odredili pozitivna i negativna zračenja. Ovako ću morati viskom da tragam, a to će nažalost da potraje… Pomerite sto…Tako… a sada ovaj krevet… Dovucite ga na sredinu, ali popreko, jer jedino ovde nema kosmičkih zraka koji loše utiču na ekspanziju i razvoj emotivnih stanja…Evo, pogledajte visak. Tamo je skroz poludeo, a ovde je potpuno miran. Zato je feder na krevetu popustio jer se nalazio na lošem mestu i bio je pod uticajem negativne energije. ON ONA ON: A nahtkasne? ONA: Mislim da nam danas nisu neophodne. Izgleda da je za Vas fizički posao izvor uzbuđenja. ON: Naprotiv. Izvor je znoja i smrada. ONA: Ovako je već mnogo bolje. Pogledajte visak miruje ili se lagano kreće u pozitivnom smeru to jest u pravcu kazaljke na satu. Sada bismo mogli o da nazdravimo. Čin – čin. ON: Da. ONA: Uspostavljena je energetska ravnoteža i melodičko-ritmička simetrija i harmonija, a ona upravo omogućava razne radnje i situacije iz časopisa koji ste mi maločas pokazali. ON: Verovatno… Mislim drage, ali malo kasnije. (Premoreno se strovali na krevet.) 4.(Dok on drema na krevetu ona se prikrada i leže pored njega.) ON: A da popijemo nešto? ONA: A zar to ne radimo celo po podne. ON: Mislio sam neki afrodizijak ONA: Ne bih koristila stimulativna sredstva pošto su ona spravljena na bazi hormona, A ja koristim preparate na bazi bilja i intenzivno razmišljam o vitalnosti svog organizma, a osim toga pristalica sam prirodnog i zdravog načina ishrane. Isključivo makrobiotika obogaćena vitaminima. Živeli. ON: Rum je naročito poznat kao piće bogato vitaminima, mineralima i oligoelementima. Živeli… Znate li kada Vas gledam ovako preko čaše iz trena u trena ste mi sve lepši i senzualniji, izazovniji i… ONA: Svesna sam da isijavam erotičnost i požudu, ali šta mogu kad sam takva. Drago mi je da postoji pravi muškarac koji to može da primeti. Da oseti moje erotske mirise i fluide emocija kojima zračim. (On seda na krevet pored nje.) ON: Znao sam, čim sam Vas ugledao, da ste Vi ta koju čekam celog svog života. I ne kajem se. ONA: Laskavče… ON: Čujete li kako ubrzano dišem? ONA: Osećam da mi duvate za vratom, ali me to ipak tako uzbuđuje. Nije kao u autobusu. ON: Ja…ja… ja više ne mogu da se kontrolišem…Ja moram… (Navali da je ljubi, ali je u nastupu strasti obori preko kreveta. On ne haje na njeno otimanje.) ON: Ja ne mogu da se suzdržim ONA: A ja ne mogu ovako. Isprljaću haljinu, a i neudobno je na ovim daskama. ON: Zar je to sad važno? ONA: Jeste. Skinite se sa mene na momenat i prestanite da brekćete kao vepar. ON: Zašto? ONA: Da bismo se dogovorili. Što sad duvate tu bez veze!? ON: Ljut sam. ONA: Izvinjavam se, ali moramo da se dogovorimo kako da spontano obavimo to zbog čega smo došli. ON: Čujete li Vi sebe šta govorite? ONA: Ja sam napravila plan kako mi sve to treba da izvedemo. (Čita iz svog dnevnika. Dok se on nervozno šetka.) ONA: Evo, ovako. Verujem da vodite računa o svojoj higijeni, ali prvo treba da se istuširate, ako u ovom hotelu uopšte ima vode. ON: Gospođice Vi nešto insinuirate a to vređa. Pogledajte. Malje su mi uredno začešljane. Dlake iz nosa isečene, a mirišem i na vrlo skupocenu mušku parfimisanu vodu poznatog italijanskog “brenda”. Pomirišite…Slobodno. ONA: Dobro. Da pređemo onda dalje. ON: Čekajte, molim Vas, a šta je sa Vašom higijenom? ONA: Za žene se podrazumeva da vode računa o ličnoj higijeni. ON: Nije pravilo. A i ništa se ne podrazumeva. Ja samo osećam taj odvratni Šanel 5 zbog kojeg vetrim ovu sobu celo po podne. ONA: Miris je stvar ukusa, šarma, senzibiliteta, a pre svega karaktera. Osim toga mislila sam da se prvo ja doteram i zamračim sobu. Vi dolazite i nežno me poljubite. Moj negliže lagano pada na pod, a ja Vam skidam bade mantil i lagano ležemo na krevet. Nastavljajući sa poljupcima zauzimate misionarsku pozu pazeći da ne povredite ni mene, ni sebe. Od predigre nastaje glavna radnja do vrhunca. Vi me nežno poljubite i pomaknete se u stranu. Ja trenutak ostajem u Vašem zagrljaju, a potom skupljam mušemu koja je bila podamnom zbog… razumete….Zagrćem svoj negliže i odlazim na tuširanje. Za to vreme Vi pripremate piće. Vraćam se i u zanosu ga ispijamo. Vi se tuširate. Pošto se vratite nekoliko trenutaka odmaramo a ja uživam u vašem nežnom i sigurnom zagrljaju u romantičnom zanosu koji emituje osećaj zadovoljstva i pozitivne energije koja nas obavija… Pristajete? ON: Pod jednim uslovom. ONA: Nepristojno je dami postavljati uslove. ON: Onda ništa. Hoćete li još jedan rum? ONA: Valjda ste shvatili da to više ne morate da me pitate. ON: Ja danas više ništa ne shvatam. ONA: Koji je to uslov? ON: Pošto nisam pisao nikakva pravila, ja predlažem da se poslužimo nekim od materijala koji sam pripremio iz porno časopisa, a nešto sam skinuo i sa Interneta. Evo, pogledajte. ONA: Za Boga miloga…pa Vi… Nemam reči… ON: Pošto sve obavimo kako ste Vi zamislili predlažem da potom obavimo i ovako kako sam ja zamislio. Naravno napravili bismo izbor koji je u skladu sa postojećom situacijom, a mislim i da neke poze mogu biti riskantne. Bar za prvi put. ONA: Drzniče! Da sam nešto ovako htela ranije bih to uradila i imala bar zadovoljavajuću materijalnu satisfakciju. Zašta Vi mene smatrate!? ON: Važno je učestvovati, mislim… probati. ONA: Možda za Vas, ali nisam sigurna da imate ovakve predispozicije. Pre bih rekla da imate samo ovakvu maštu. ON: Pobajte, pa sudite, draga moja. Dakle? ONA: Ne dolazi u obzir. (Neko vreme ćute. Ona popravlja šminku kradomice gledajući u časopis. On se opušta uz gimnastičke vežbe.) ON: Onda ćemo uraditi ono što moramo onako kako to i očekujemo. ONA: Čekajte, a možda bi trebalo da događaje prepustimo slučaju i mašti. Emocijama, okolnostima i strastima, pa, shodno tome, dođemo i na to što ste predložili. ON: Da, … Ali čemu sve ovo!? 5.(Potmulu buku povremeno prekida snažan fijuk vetra. Dok se on bavi svojim kompjuterom, ona nezainteresovano gleda kroz prozor.) ONA: Ovo sivilo i vetar što fijuče podsećaju me na Orkanske visove. ON: Nisam bio tamo. (Snažan tresak prekida njihov razgovor na trenutak.) ONA: Promaja? ON: Kod nas ne. Možda u susednoj sobi… ONA: A da proverimo? ON: Ako Vam ta besmislica pričinjava zadovoljstvo. ONA: Nisam znatiželjna samo sam mislila… da…Šta će Vam ta čaša? ON: U ekranizovanim špijunskim romanima u nedostatku adekvatnih prislušnih uređaja koristi se čaša…Očekivao sam da to znate… ONA: Isključivo čitam. ON: Tačno…Nešto se čuje. Pomalo divlje i neartikulisano. ONA: Ne čujem ništa. ON: Prepričaću Vam sve u detalje, jer imamo samo jednu slobodnu čašu…”Volim te”. Ona kaže: …Volim te…Želim te… ONA: Kako je romantična. ON: Ona kaže. Citiram “Zavali mi ga do dušnika”. Citat završen. A on kaže: “Ti znaš da sam ja specijalista za zavaljene materice”, citat završen. ONA: Možda je hirurg!? ON: Citat drugi: “Jebaću te dok ti tetka ne dođe transkontinentalnim letom” ONA: To će baš dugo da traje. Ako bude magle možda i duže. ON: Ne verujem. Magle nema na 48 stepeni. ONA: Ja sam tetku čekala osamnaest sati, ali ona nikada nije ni sletela… Da sam bar bila u obližnjem hotelu, ali…Sudbina, dragi moj. Nekom majka, a nekom maćeha. ON: “Cepaj mi pičku do zore”… kaže ona. Verovatno se raspitala za red vožnje. ONA: Sirota tetka… ON: Čini mi se da ovi mladi pametnije čekaju tetku. ONA: Šta još kažu? ON: Ona kaže: “Prskaj me”, a on će na to: “Pušiko, prvo ću ti ispolirati zube”. ONA: Zaboga, mogao bi da joj tepa sa malo više vokala, a manje suglasnika. ON: Sada ona kaže: “Jebi me, jebi me. Ja sam mršava svinja”. A on dodaje: Mešaj, droljo – sad je važno”. Ona sada zavija: “Auuuuu”. Rekao bih bolno, ali sladostrasno. ONA: Rekla bih da im je žargon pomalo surov, čak nedoličan. ON: “Sviđa ti se mojih dvadeset dva u ladnoj vodi? A?.” kaže on. To on nju pita, informiše i istovremeno konstatuje postojeću situaciju ili stanje. A ona će na to: “Glava ti je ko mačeća”. On je ispravlja pa kaže: “Bogami je ko sijalica od četres sveća”, a ona kaže: “Pastuvu moj”, a on će na to:”Njištaćeš ko ždrebica”. I sada zajedno, i to vrlo ritmično, uzvikuju: “Điha – điha”. Nekoliko puta. ONA: On je sigurno električar s brkovima, a ona je verovatno veterinarski tehničar. ON: Zašto bi on imao brkove, kada ih uopšte niko nije spomenuo!? ONA: Znate šta, gospodine… Ja Vama ništa ne verujem. U toj sobi nema nikog i Vi sve to izmišljate. ON: U redu. Onda Vi slušajte . ONA: Dobro… Ja ništa ne čujem. ON: Nemoguće. ONA: Sasvim je moguće. Sluh mi je izvrstan, a i cerumen sam skoro čistila. ON: A škripanje kreveta? ONA: Ni to. ON: Ali ja čujem! ONA: Vi očigledno umišljate. ON: To nije tačno. Ako sam malo popio to ne znači da sam poludeo. ONA: Nisam rekla da ste alkoholičar. ON: Znači ja sam ludak. ONA: Mislim da Vaša podsvest raspaljuje sopstvenu maštu, a to može biti posledica raznoraznih uzroka na primer polne nemoći ili… ON: Ili? ONA: Ili bolesne perverznosti. ON: Iako će mi biti teško; ophodiću se prema Vama kao prema dami. ONA: A kako biste drugačije!? ON: Pa… Moglo bi se o tome diskutovati, ali suzdržaću se ovog puta i ponoviti: Ono što sam čuo to sam i preneo. Taj način izražavanja nije moj stil. Možda se perverzne misli motaju po mojoj glavi, ali ja ovako nešto nikada ne bih rekao, a ako bih i rekao bilo bi to mnogo lepše i u adekvatnijoj situaciji od postojeće .Sigurno ne sa čašom oslonjen na zid. A što se polne moći tiče – ovde smo da bi to utvrdili. Možete da se uverite. Evo… ONA: Iju! Stvarno se nešto čuje… ON: Šta kaže? ONA: “Oh, mili, ti si nešto najlepše što mi se dogodilo. Tako se uzbuđeno i ispunjeno osećam u tvom naručju”. Citirala sam. ON: Rekla je na međunožju. ONA: Možda je od miline pogrešila. ON: A možda i Vi čujete samo ono što želite. (Zazvoni njegov mobilni telefon. Kompjuter zapišti. On istrči iz sobe.) 6.(Ona na nekom tranzistoru pokušava da pronađe muziku. On snažno otvara vrata, a potom ih snažno tresne. Veselo poskakuje po sobi kao da vežba troskok.) ON: Projekat mi je uspeo! ONA: Ali ovaj sa mnom-nije! … Taj Vaš zagrljaj sam po sebi ništa ne znači. ON: Možda će biti bolje sa ove strane… Mogu li?… ONA: Bez pitanja, molim. ON: Mislim … da Vas zagolicam? ONA (kroz usiljeni smeh): Jao, prestanite, molim Vas. ON: Sve u životu mora imati neku uvertiru. ONA: Očekivala sam da ćete me uzeti snenu i učiniti ženom!… Da će Vaša muškost doživeti erupciju u susretu sa mnom!… A šta ste Vi uradili!? Načinili lakrdiju! ON: Nažalost, želimo ono što nam treba, a nismo u stanju da budemo ono što od nas očekuju. ONA: Ako je tako – igrajmo igru! ON: Pa to radimo od samog početka… I to nevešto. ONA: Budite “Bludni sin”, “Ljubavnik Lejdi Četerli”,… “Kazanova”! ONA: Može li Monako? Noćni klub… Vi ste šarmantni zavodnik, kockar, i bludnik, a ja sam zanosna, strastvena, animir dama tog poznatog, noćnog lokala… hajde, izađite iz sobe, pa onda uđite. ON: Sasvim logično. (On hitro izlazi. Potom teatralno ulazi. Ona se namešta u neku kvazi izazovnu pozu.) ONA: Može! S oproštenjem, uđite! ON (pucketa prstima): Garson! Dry martini. Dami šta želi. ON (kao konobar): Ukoliko joj Vaše društvo bude odgovaralo. ON: My name is Bond. James Bond. (Cmače joj ruku) ONA: O,… Amanda ON: Dozvolite da Vam primaknem stolicu… Vaš parfem obara s nogu. ONA: Nisam Vas videla u ovom lokalu. Upamtila bih taj čelično – plavi pogled. ON: Pušite? ONA: U diskreciji… Što me gledate tako belo?! Tamo je neki radio. Pustite neku muziku da se čuje. ON: U redu, ali krči… Može li ovo? ONA: Sve može, samo ne razbijajte iluziju! ON: … “Sviraj to ponovo, Sem”… Nazdravimo ovom nezaboravnom trenutku. ONA: I ne samo ovom. ON: Neka ova noć potraje. (Nazdravljaju, a potom zbunjeno ćute neko vreme.) ON: A šta dalje? ONA: Smislite i Vi nešto! ON: Mogao bi striptiz ili bar go – go ples. ONA: A… Je l’?… A šta je to? ON: Hajde, zamislite da je ovo metalna šipka, pa se onda uvijate, igrate u ritmu muzike i skidate se polako… Improvizujte! ONA: Je l’? A šta biste Vi za mene uradili, takozvani mister Bond? ON: Potukao bih se. ONA: Izašli biste na dvoboj zbog mene? ON: Uvek! ONA: A… U to ne verujem. ON: …”Nikad ne reci – nikad”… ONA: U redu. Da probamo. (Zavodnički mu namiguje i šalje diskretan poljubac. Napadno njišući kukovima odlazi i penje se na krevet. Nevešto izvodi ples.) ON: O, baby, … O, baby,… Kako ti to dobro radiš,… al za malo…Mislim… važna je dobra volja. (Ples traje dok se ne saplete o sopstvenu čarapu i padne na pod, pošto on od smeha nije uspeo na vreme da pritrči i pridrži je. Ona pokušava da se pridigne i dođe sebi.) ONA: Bezobrazniče! Nepristojno je smejati se trudu jedne dame. ON: Biće bolje drugi put, … mada ne verujem. ONA: Umesto da me pridržite, da mi pomognete,…Vi…Vi se cerekate kao…kao konj! ON: Oprostite, ali to je jače od mene. I vi biste se smejali da ste mogli da se vidite. ONA: Vi ste…Vi ste… (Kompjuter snažno zapišti.) ON: Izvinite…Vreme je. ONA: Za šta? ON: Za multi vitamine. U čašu stavlja šumeću tabletu koju potom popije. ONA: I Vi se meni rugate! Kvarite svaku romantiku… I to samo zato što niste nikakav muškarac! Vi ste mlakonja i junfer! ON (dramatično ozbiljno) : … "Asta la vista, baby"… (Udara joj jak šamar. Ona zaplače i potom neprestano i dosadno jeca. On iznenadno snažno krikne i klekne pred nju. Cmačući joj ruku.) ON (trivijalno potreseno): Predivna damo, ponizno stojim… klečim pred Vama s nadom da ćete oprostiti grešku koja je nastala kao posledica šuma na komunikacijskom kodu... kompjuterski virus uneo je pometnju u naše programe... Ja nikada nisam udario ženu, jer je nisam ni imao... Atomska fisija pregrejanih nervnih impulsa izazvala je katastrofu nuklearne prirode u vezi sa našim erotskim odnosima... Posledice koje doživeste uzrokovane su objektivnim okolnostima... Nastala je tama poput praznog hard diska... Sve je ovo posledica straha i nemoći pred Vašom lepotom i činom koji od mene očekujete... ONA: Prestanite da mi cmačete ruku, skroz ste me obalavili. ON: Reči koje izgovorih produkt su mojih misli i stida zbog učinjenog. Zato u ovom trenutku, svesno računajući na Vašu plemenitost i dobrotu, tražim oproštaj. Enter… Duboko ponizan, Vaš… ONA (Šmrcajući i smejuljeći se istovremeno): Vaš postupak je frapantan, a izvinjenje u imperativu. Kod mene postoji iznenađenje i rezignacija. ON: Vi možete da prevaziđete primitivna stanja duha. Vi ste… ONA: Znam ja ko sam! Ja sam odgajana u patrijarhalnoj i bogobojažljivoj porodici prepunoj ljubavi i ljudske topline, koja je podsećala na bogatu oazu usred pustinje Gvadalahare… ON: Zar Sahara nije veća? ONA: Nisam bila tamo… Kod nas se znalo ko je muško, a ko žensko. Šta ko radi. Kada se ruča, a kada pije sok od zove, koji je baba po ocu spremala svakog maja. znalo se i kada se ide u crkvu, a kada se vezu gobleni. Nikada nije bilo visokih tonova, osim kada je strina pevala falsete o Božiću i Uskrsu… Šta Vam je? ON (odvažno): Utrnule su mi noge, ali izdržaću! ONA: Nisam odgajana da bi me neko tukao. Utoliko sam više iznenađena, a ono je reda veličine… kao što se komšinica iz prizemlja iznenadila Apolu 13… Ne znam šta da Vam odgovorim… ON: Ja nikada ne molim… Ali poništiću sopstvenu genetsku šifru i postulate i reći: Molim Vas, oprostite mi. Ako će Vam tako biti lakše, vratite mi šamar. ONA: Takvu niskost sebi ne mogu da dozvolim… Ne znam… (Nekoliko trenutaka neprijatne tišine prekida snažan udarac (šamar). On pada na pod. Snažan tresak tela.) ONA: Ravnoteža u prirodi i svemiru je od ovog trenutka zadovoljena. ON (plačući): Ni mene niko nikada nije tukao… Lažem… Tukli su me kao vola u kupusu… I roditelji, i drugari… Svi su me izbegavali, a devojčice su mi se smejale… I šta sam drugo mogao, sem da učim… Potom sam saznao za kompjutere i zavoleo ih… Zato mi je kompjuter i jedini prijatelj… Želeo sam i pesme da pišem, ali… Nismo došli ovamo zbog naših biografija. ONA: Oprostite mi… Da sam znala… ne bih Vas jako ošamarila… ON: U redu je. ONA: Ako treba, opet ću izvesti striptiz! ON: Ne!… Nema potrebe… ONA: A da probamo te Vaše afrodizijake? ON: A da se od svega malo odmorimo? Molim Vas. 7.(Romantična, opuštajuća, muzika. Oni pijuckaju piće i igraju karte. Besno ih okreću.) ONA: Gospodine, igra svlačenja je vrlo interesantna i inspirativna, ali u ovim kartama uopšte nema štihova. ON: Sve su bile na broju. Čak je štihova bilo i više nego što treba. ONA: Izvinite, ali ja zbog ove vrućine moram da se raskomotim. ON: Ne dajte se deranžirati zbog mene. ONA: Imate li još neki ovako pametan predlog!? Ili da popijemo ovo piće, pa da se raziđemo? (Ona ispija piće dok se on nervozno šeta.) ON: Eureka! Imam predlog, mada pomalo trivijalan i prilično konzervativan, ali u filmovima uvek upali. ONA: Porno? ON: U njima to nije presudno…mada!?… Mogli bismo da igramo. ONA: Da plešemo!… Divno… Ali ovaj radio krči. ON: Imam muziku u kompjuteru. ONA: Možda ću zaista izgubiti averziju prema tim spravama. ON: Pustiću Vam svoju omiljenu pesmu. (Iz kompjutera se čuje neka tehno-muzika. On udara dlanom o dlan. Pucketa prstima. Nogama udara o pod. Uzvikuje. Neartikulisano skače i trese se.) ON: Let’s dance! ONA (viče, otimajući se): To nije ples! A ni muzika! ON (glasno): Naprotiv! Opušta! Bez konvencija! Samo sloboda i mašta! ONA: Prema ovome kinesko mučenje nije ništa. ON: Samo sledite ritam i uživajte kao ja! Dovodi do ekstaze! Do ludila! ONA: Samo do ludila. (Razdere se.) Smanjite, molim Vas!… tako… Ovo nije za mene. ON: A toliko ste obećavali. ONA: Kada ste predložili ples, obradovala sam se kao dete čokoladi sa lešnicima… Očigledno, to je bio poslednji način da ostvarimo erotski kontakt… Ali uz to treskanje i tu ciku-više podsećamo na mlade majmune spremne na parenje. Gde je tu romantika? Buđenje čula, dodira, miris tela, šaputanje, ukus,… ON: Uz ovu muziku možemo i zagrljeni da igramo, ali nije preporučljivo. A koji je Vaš predlog? ONA: Tango! Nema erotičnijeg i senzualnijeg plesa. ON: Da se stiskamo uz neku slinavu muziku na skoro pedeset stepeni? ONA: Tango tako uzbuđuje. Stvara miris strasti i bluda. ON: Nisam došao ovamo da bih se njušio sa Vama… Uostalom, odakle nam? ONA: Evo neke sentiš numere na radiju. Nije tango, ali može da posluži. Dame biraju! Gospodine, da li ste za ples? (Ona ga strasno hvata i pokušava da pleše sa njim, ali bez većeg uspeha.) ONA: Šta Vam je sad? ON: Ne umem da igram… Nije imao ko da me nauči. ONA: Ništa strašno. Naučiću Vas… Približite mi se. Grudi uz grudi… Tako… Dajte mi ruku i ispružite do kraja… ON: Zašto? ONA: Tela su tada bliža. Osećaju se damari, mirisi,… Idemo… Tri koraka u jednu stranu… Tako… Okret! Ne na tu stranu… Ovamo… Savijte me preko struka… Ne Vašeg! Mog… ON: Izvinite… Jeste li povređeni?! ONA: Ne dozvolimo da strasti splasnu. Poenta je u zbližavanju… Nastavimo… Osećate li da ovaj ples stvara strasti koje naviru kao nabujala reka? ON: Pa… ONA: Volim kada muškarcima ne vire dlake iz nosa. ON: Neće Vam smetati ako ruku spustim niže… Trne mi. ONA: Imate nežne ruke… I jak stisak. ON: Kosa Vam miriše na proleće. Nežnu rosu i blud. ONA: U Vašem zagrljaju se osećam tako zaštićeno. ON: Osećam Vašu… Toplotu i vlagu. ONA: Ja osećam nešto drugo. (On je ljubi, ali to zvuči kao otvaranje pampura iz buteljke vina.) ONA: Volim taktilnu vrednost. ON: Šta sada? ONA: Zamračite sobu. (On spušta roletne. Sapliće se i pada na pod.) ONA: Šta bi? ON: Imam kokošije slepilo. Ako bi mogao makar tračak svetlosti… ONA: Ali diskretno, molim Vas. ON: Umalo da zaboravim… ONA: Šta? ON: Prezervativ. ONA: Mogu li da vidim, molim Vas… Nikada nisam… ON (nevoljno): Može… Ali da ja ne vidim Vas dok Vi gledate njega. ONA (kroz smeh): Jao, izgleda kao pečurkica posle kiše! ON (risne): Šta radite to? ONA: Tako je mekan…Kao ratluk…Jednom sam u izlogu trafike videla… e l’ ali izgledao je nekako…drukčije…rekla bih…veći. Čak i u ovim Vašim časopisima kao da je… ON: Ne znam šta mu je odjednom?! Obično nije ovakav. ONA: Možda se, jadničak, postideo. Ne brinite, sredićemo to… Evo, protrljaćemo malo… ON (stenjući): Više me brine kako ćemo. ONA: Klasika je uvek u modi. ON: Onda da se namestim. (Pokrivaju se čaršavom preko glave.) ONA: Malo me žuljate. ON: I Vi mene. (Zasmeje se.) ONA: Šta je sada smešno!? ON: Podseća me na morskog ježa. ONA: Onda mu priđite sa donje strane… (Štuca) ON: Ako želite… ONA (štucajući): Ne želim vode… To je od uzbuđenja. ON: Udahnite duboko i u sebi brojte do deset. (Ona iznenada vrisne iz sveg glasa.) ON: Ali ništa nisam… ONA: Bubašvaba… ON: Ne! Greška…to je… Recimo zmija. ONA (uspaničeno): Osećam da mili… ON: Tako treba… Pazite… Sad je važno… Budite spremni… ONA: Prava bubašvaba! Evo je! Mili! (Vrišti) ON (besno): U materinu i bubašvaba i… Gde je sad?! Ubiću je! Raskomadaću je! Ma sve ću da polomim! (Cipelom nasumice udara o različite predmete. Po sobi. Ona povremeno vrišti.) ONA: Zašto ste je ubili? ON: Da li je trebalo da joj recitujem? ONA: Kakav ste Vi to čovek?! ON: Nikakav! Insektoubica! (Posle kraćeg ćutanja ona izviruje ispod čaršava. On zagrnut drugim čaršavom sa cipelom u ruci neko vreme stoji. Čas ide u jednu, a čas u drugu stranu. Na kraju seda na krevet.) ONA: Nemojte da se ljutite. Lezite pored mene da se mazimo. ON: Izvinite, nisam hteo da Vas izguram. ONA: U redu je. (Neko vreme leže ćuteći.) ONA: Znam da jednoj dami ne priliči ovo što ću reći, ali pribijte se uz mene i ja ću uz Vas , pa ćemo malo da se milkimo i pipkamo i štipkamo i možda se i dogodi ono što treba. Je l hoćete? ON: Pa dobro. ONA: Pričajte mi nešto nežno. ON: Gili, gili. ONA: Dublje malo. ON (Prvo dubokim, a potom glasom koji piskutavo zaškripi): Gili, gili, gili,… ONA: Šta Vam je sad? ON: Meni nije ništa, ali njemu… ONA: Sve sam upropastila… ON: Ne, ovo je moj potpuni Eror… Ili je metodološki pogrešan pristup ili je neki virus zahvatio moj program. Neće Vam smetati ako zapalim cigaretu? ONA: Ne. ON: Da pustim neku muziku… Biće nam lakše. ONA: Kako hoćete, samo se okrenite dok se obučem. 8.(Ona popravlja šminku dok se on obuva.) ON: Da li bi Vam prijala kafa? Doneću iz snek bara. ONA: Radije bih nes-kafe, ako ima. (On izlazi.) ONA (duboko uzdišući): Sve o čemu bih maštala, čemu bih se radovala, obavezno padne u vodu… Da li je moja glupost veća nego što mislim?… Da li je to uvek ista greška? I koja?… Ma… Ako se nešto nije dogodilo, znači da nije ni trebalo da se dogodi. ON (otvarajući vrata pri ulasku u sobu): Nešto ste kazali? ONA: Ništa pametno. zanela sam se, pa sam razmišljala naglas. ON: Izvolite damo. ONA: Više mi ništa ne prija… Kada bih mogla, prvo bih pobegla od sebe. ON: Da sam to mogao, ovaj problem bih davno rešio. Na vreme, kao i sav normalan muški svet. Ne bih se zaglibio u kompjuterske programe. ONA: Lakše mi je bilo da ružnu stvarnost zamenim knjigama i romantičnom prošlošću… A što više bežim, realno vreme protiče sve brže i sve je teže… a “Fine de siecle” je pred nama. ON: Meni je život “Back to the future”. ONA: Sve je samo mašta. ON: I beg. ONA: A kako da ne bežim od ovakve stvarnosti? Pogledajte samo gde smo hteli da… ON: Da pređemo u biološki svet odraslih… ONA: Prijatno mi je sa Vama, ali boravak ovde nema više smisla. Bilo je ovo zanimljivo iskustvo. ON: Možda ćemo se jednog dana ovome smejati. ONA: Da li će ga biti? Hvala Vam na svemu… Na kraju, molila bih za malo diskrecije – da odem prva. ON: Naravno, ali čemu sve to? ONA: Dok je ljudi, biće i priča, a ja, ipak, držim do sebe. Bar malo. ON: Ako želite – kao da se nismo ni poznavali. ONA: Nema razloga za to. Rado ću kafu ili rum popiti sa Vama ako nam sudbina ukrsti pute. Do viđenja. (Vrata koja otvara tupo škripe) ON: Gospođice! Gospođice!… Mogli bismo bar na kraju da se upoznamo. Ja sam Boba. ONA (kroz smeh): Ja sam Beba. 9.(On zaneseno kuca na kompjuteru.) ON: Doživljaj ili bore… Sećanje ili pesme… Veličina zanosa nikada mi nije stvarala iluziju o sopstvenom biću. Ne okrećem se uzalud oko sebe, nisam ono što misliš da jesam iako mi lice poput istine izgleda. (Njegovo recitovanje prekida kucanje na vratima.) ON: Spremam se! Izlazim uskoro! ONA (Stidljivo, dok otvara škriputava vrata): Mogu li da uđem? ON: Zašto ne biste? ONA: Ne bih želela da me pogrešno shvatite, ali vratila sam se iz jednog možda trivijalnog, ali za mene veoma važnog, ljudskog razloga. Htela bih da podelimo troškove. ON: Ne dolazi u obzir. ONA: Molim Vas. U suprotnom ću se osećati veoma loše i jeftino, i… ON: Zaista me vređa, ali poštujem Vaš gest. ONA: Šta piše u toj Vašoj spravi? Kolika je polovina? Verujem da i to imate precizno izračunato. ON: Nemam. ONA (Iznenađeno): Pesma! ON: Ne dozvoljavam! ONA: Molim Vas. Je li Vaša? samo da pročitam do kraja. ON: Ne može. Zalazite u najdublju intimu. ONA: Divna Vam je pesma. Kada ste ovo napisali? (On ćuti.) ONA: Recite mi. ON: Kada ste otišli. ONA: Pa to je fantastično!… Nikada ne bih rekla… Ne mogu da verujem… Pa to zaista ne liči na Vas! U stvari, ja Vas i ne poznajem. ON: To je moja mala tajna. ONA: Jako bih volela da pročitam još koju Vašu pesmu ako imate. ON: Ceo taj disk je samo poezija. ONA: Neverovatno… Po ko zna koji put sam iznenađena činjenicom da ništa nije onako kako izgleda… Imala bih dve molbe za Vas, ali Vi to nećete hteti, možda ni moći… Nema veze… Zaboravite. ON: Recite. ONA: Ne želim. ON: Insistiram! Ako sam mogao da Vam otkrijem deo intime… ONA: Znate… Književnost… I teorija i praksa su moja profesija i… život… i… Volela bih da pročitam i ostale pesme. ON: Samo pod uslovom da mi kažete najiskrenije mišljenje. ONA: Obećavam! ON: A druga? ONA: Za ovu… Nadoknadila bih Vam trud… Mislim platila bih… Znate, imam dosta radova. Svašta pisano na mašini i rukom… Palo mi je na um, ako biste nekim slučajem imali volje i vremena da sve to prebacimo na te diskete… i da po jedan primerak odštampam. Radi preglednosti… ON: Zadovoljstvo mi pričinjava svaki rad na kompjuteru. Rado ću to učiniti, ali pod uslovom da na novac zaboravite. ONA: Jao… divni ste… Moram da Vas poljubim… (Ona ga cmače, ali to postaje sve tiše. Lagano skidaju odeću i ležu na krevet.) ON: Da navučem zavese? ONA: Pokrićemo se čaršavom. ON: Da se skinemo? ONA: Nije presudno. Bitna je suština. ON: Zemljotres!… 10.(Raščupani i poderani u polurazrušenoj sobi on i ona napeto sede u iščekivanju. Potmuli zvuci se čuju spolja kao brundanje pred erupciju vulkana.) ONA: Morali bi da idemo iz ovog skloništa ON: Kuda? ONA: Bilo kuda. Tamo gde je bezbedno. ON: Ako uopšte ima takvog mesta. A šta posle? ONA: Ne znam ON: Sve ovo više nema smisla. ONA: Nikad se ne zna. Možda i postoji još neko. ON: Ako i postoji neko to ne rešava ni jedan naš problem. Nada je najgluplji osećaj koji čoveka vodi uglavnom u propast i smrt. Zašto onda ne bismo umrli odmah. ONA: Nisi originalan. Kraj znači i novi početak. Zar ne?! Eto, nama je sudbina da počnemo od početka. Da stvorimo nove živote, a ako postoji još neko, to bi bilo dovoljno za novu civilizaciju. ON: Šta se zanosiš! Kome to treba? ONA: Sipaj mi rum. ON: Zlo mi je od izmišljanja i zamišljanja! Sve ovo nikuda ne vodi. Ni ovaj čaj, ni ove bezvezne berzanske liste, ni ovi aspirini, ni dečiji lap top … Ništa više ne vredi i nema smisla. ONA: Hoćeš ove voćne vitamine. Biće ti bolje. Hranljivi su, a deluju i kao antidepresivi. ON: Hoću da umrem i da me nema, a ne da lutam po svetu kao poslednji … ONA: Pa i jesi poslednji…Osim ako se ne pojavi još neko. ON: Da li bi me onda ostavila? Ili možda samo prevarila? ONA: Ti si kreten! ON: A ti imaš izuzetan talenat da mi živce kao strune napregneš i gudiš po njima sve dok i poslednja ne pukne. ONA: Mili, nemoj da se ljutiš. Ostalo mi je još samo da se nadam i da verujem. Da maštam i da se igram. Tako mi je lakše. Mili, ja nemam nikog osim tebe, a ni ti nemaš nikog osim mene. Kada bi bar mogao da… divno bi bilo da imamo bebicu… Imao bi nekakav smisao života i … ON: A onda dete, pa čovek. Kako? Na voćnim vitaminima sa ukusom jabuke, kojih uzgred skoro da i nema. ONA: U zidnom kreču ima kalcijuma. ON: Ukoliko nije radioaktivan. ONA: U vodi su ribe. ON: Ukoliko nisu uginule. ONA: Pa dobro od trava se spravlja fantastična salata. Učila sam to na kursu preživljavanja. ON: Pod uslovom da nije kontaminirana. ONA: Odvratan si. ON: Znam. Ali neko mora da misli o svemu. Zamisli da imamo samo sina i ćerku ili u još goroj varijanti dva sina. Kakav će biti dalji biološki opstanak? Znaš li kuda to vodi? ONA: Ima još nekog osim nas. Zašto bi sve bilo tako crno i deprimirajuće? ON: A ako se situacije otmu kontroli i skliznu u nepredviđeno. ONA: Neće biti tako! Još uvek ima nade. ON: Za budale. ONA: Sasvim je logično da se i posvađamo, ali zašto bismo gubili vreme na tako nešto. I onako ne znamo ni koliko ćemo živeti, ni šta će sa nama biti, ni gde ćemo noćiti, ni šta jesti. Nemamo ni šta da čitamo, a kada gledamo ne vidimo ništa osim magle i dima. Zar nam nije bolje da se igramo. Da u mašti, makar za tren, budemo neko drugi u nekom boljem vremenu, u nekom lepšem prostoru. Za to ti treba samo malo volje, a to nije teško. ON: Ja znam da od ovog nema gore… ONA: Baš zato, učinimo sami da nam bude bolje. A i Bog će nam onda pomoći. ON (Kroz grohotan smeh) Koji Bog!? ONA: Naš Bog! Moj i tvoj. Zar je bitno koji?! ON: Znam da će zvučati trivijalno… baš kao ti ponekad…ali jedino verujem u svoj osećaj… verujem da te volim, ali i za to više nemam dovoljno snage. ONA: Imam ja. Ti meni ljubav – ja tebi nadu i snagu. ON: I još ponešto, ako bude moglo. (Nasmeje se i poljubi je.) ONA: Uzmi bar jedan vitaminčić. Molim te. Onda ćemo se igrati nečeg novog. Ustvari možda, i nije novo, ali je drugačije. ON: Opet ti je neka glupost pala na pamet. ON: Mrzim ukus jabuke. (Popije tableticu.) ONA: Tako… Pošto nije bezbedno biti u ovom skloništu ili … ON: Šta si sad smislila!? ONA: Pa mislila sam da se igramo istraživača.. Ti si profesor, a ja sam tvoja mlada asistentkinja. I u toj avanturi se svašta dogodi od ljubavi do čuda i raznih pronalazaka. ON: Možemo da budemo samo arheolozi. ONA: Ne. Ja ću biti mladi biolog. Tragamo za prošlim vremenima, događajima postojanjem života. ON: Ili smisla!? ONA: Ja sam nova koleginica, profesore. ON: Upozoravam Vas da će ovo istraživanje biti izuzetno teško. Sa velikim izgledom da ne uspe. ONA: Ipak se nadam. ON: Čeka nas naporan put. Neizvesna budućnost. I dve najteže osobine – održanje vere i nade. Mi smo apsolutni početnici u traganju za onim što se dogodilo, za životom, a pre svega za smislom. KRAJ// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama
// |