Episkop Nikolaj Velimirović

Duhovna lira

Sadržaj

• Predgovor
• PESME BOGU I RODU
• Skini s mene brige mnoge
• Govori Gospode
• Hajte braćo beloj crkvi
• Kada Srbin slavu slavi
• Pesma Svetoj majci Angelini
• Znaš li ko te ljubi silno?
• Smrt Svetoga Save
• Oj Srbijo
• Bogomoljačka pesma
• Vera pravoslavna
• Deca besmrtnosti
• Koga ću da hvalim?
• Šta je najslađe?
• Četa Hristova
• Hajte, deco, Hristos zove!
• Crkva
• Molitva blagom Hristu
• Isuse mili
• Usliši nas, Bože naš
• Molitva Sinu Božjem
• Svetlosti nam treba
• Sve je tvoje, Bože
• Sve imamo u Hristu
• Gospode Bože moj
• Podaj, Gospode
• Odbrani me, Gospode
• O prečista
• Zar smem da ćutim
• Nebeski svet
• U veri se znanje krije
• Najvažnije znanje
• Alfa i omega
• Otac i sin
• Majka i ćerka
• Brat i sestra
• Sveštenik pastvi
• Budi hrabar i slobodan
• Svete čete
• Ne bojte se
• Ustanite, deco Božja
• Trubači večni
• Svetitelju Savo, moli Boga za nas! .
• Reči Svetog Save
• Državotvorac
• Najviša planina
• Pojas pravoslavlja
• Crkva naša – majka naša
• Narod crkve Bogu diže
• Gora visoka
• Srodnici smo Božji
• Ne tugujte, deco
• Sve će dobro biti
• Himna milijarde Hristu vernih
• Deset Božjih zapovedi
• Vladaj Bože
• Oj, badnjače, badnjače
• Tri cara
• Istok sa visine
• Molitva
• Pesma Svetom Savi
• Molitva Svetog Nauma
• Sveta Srbija
• Neka Srbe opet sloga krasi
• Pesma Srbima
• Pesma Kajmakčalana
• Vjera naša, vjera stara
• Molitva Bogu
• Srpska sloga
• PESME SVETITELjIMA
• Svetom Jovanu
• Sveti Georgije, velikomučenik i pobedonosac
• Sveti Vasilije Ostroški
• Sveti Joakim i Ana
• Krstov dan
• Sveta Petka
• Sveti Luka apostol i evanđelist
• Sveti Kozma i Damjan
• Sveti Jovan Zlatoust
• Prepodobni Alimpije Stolpnik
• Sveti Nikolaj, Arhiepiskop mirlikijski
• Sveti prvomučenik Stefan arhiđakon
• SEDAM TAJNI
• Sedam tajni
• Krštenje
• Tajna krštenja
• Tajna miropomazanja
• Tajna pričešća
• Tajna braka
• Tajna sveštenstva
• Tajna pokajanja
• Tajna Jeleosvećenja
• GUSLARSKE PESME
• Nebesna liturgija
• Zidanje Ljubostinje
• POSMRTNE PESME
• Mitarstva
• PESME ZA RECITOVANjE O SVETOM SAVI
• Svetosavska himna
• Sveti Sava
• Moja vera
• Molitva
• Molitva male Danice
• Sveti Sava
• Na Svetoga Savu
• Sveti Sava
• Sveti Sava
• Pod ikonom Svetog Save
• Na Vračaru
• Otadžbina
• Mati i sin
• Svetome Savi
• Na Svetoga Savu
• Sveti Sava
• Srpska slava
• Na Svetog Savu
• Želja Svetog Save
• Sveti Sava
• Molitva Svetitelja Save

Predgovor

"Pojte Bogu, pojte;
pojte caru našemu, pojte;
Jerje Bog car
od sve zemlje, pojte pesmu,"
(Psalam 47, 6-7)

Knjiga duhovnih pesama je hrana za naše duše, knjiga najlepših pesama Vladike Nikolaja, koje su napajale žedna srca hiljade i hiljade bogomoljaca širom naše crkve je sada pred vama. Zato Pravoslavna narodna hrišćanska zajednica, čiji je Sv. Vladika Nikolaj i osnivač i utemeljivač, nastavlja taj Bogougodni put i priređuje ovo izdanje, da povrati veru kod našeg srpskog naroda. Da pojeći i čitajući ove
najlepše pesme Vladičine, dopunjene pesmama o našem najvećem srpskom prosvetitelju i učitelju Sv. Savi, duhovno se usavršavaju i bogate u veri.

Evo sigurnog kompasa na uzburkanom moru našeg vrtoglavog ovozemaljskog života.
Evo svetih, divnih i zlatnih primera za ugled, za podražavanje, za divljenje koje nam pružaju naši Svetitelji i pesme koje su u narodnu dušu Boga uselile, da se njima napajamo, da se njima ponosimo, da sa njima idemo u jednu svetliju i lepšu budućnost. Evo Duhovne lire, drugog Jevanđelja u naše kuće, u naše porodice, da se osveže, da se osnaže i snabdeju duhovnom hranom i snagom i uspešno koračaju Hristovim
putem koji vodi u večno blaženstvo, bolji i lepši život.

Zato sada, dragi naši bogomoljci i dragi vernici , prigrlite ovo štivo neka se ne odvaja od Vas da ime Božije, ime majke Božije i svetitelja naše crkve slavite i veličate u sve dane vašeg ovozemaljskog života.

Urednici

Pesme Bogu i rodu

Skini s mene brige mnoge

Skini s mene brige mnoge
Ne mogu ih nositi
Nikog nemam da pomogne
Nemam koga moliti

Brinem danju, brinem noću
Briga brigu doziva
Mnogi vide moje suze
Malo ko se odziva

Ja ne tužim Tvoje ljude
Ti si svima Sudija
Svako nosi svoje breme
Svak uzdiše ko i ja

Ti pomozi svima brižnim
O Isuse Bože moj
Pa najposle k meni dođi
Gle i ja sam sluga Tvoj

Skini s mene teške brige
Znam da hoćeš i možeš
Klanjam Ti se, molim Ti se
Da i meni pomogneš!

Govori Gospode

Govori Gospode, sluga Tvoj Te sluša
Tebe, samo Tebe, željna mu je duša
Nemoćan je sluga da vidi i čuje
Dok u njemu Tvoje ne zastruje struje
Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu,
Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu!

Govori Gospode, pre svršetka puta
Da mi s pravog puta duša ne zaluta
Govori mi tiho, al nek bude jasno
Govori Preblagi, dok ne bude kasno
Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu
Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu!

Znam: govorio si, al opet govori,
Dok od Tvojih reči srce se razgori,
Dok se vid otvori, i sluh se osnaži
O govori Oče, slugu Tvog ublaži
Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu,
Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu!

Znam: govorio si kroz Proroke davne
I kroz Sina svoga i kroz svece slavne,
Al, smiluj se crvu, govori ponovo,
Na jeziku Tvome, staro biva novo.
Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu,
Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu!

Neka reči Tvoje u meni zabruje
Da Tvoj sluga čuje i braći kazuje
Govori Gospode, sluga Tvoj Te sluša
Tvoga slatkog glasa željna mu je duša
Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu,
Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu!

Hajte braćo beloj crkvi

Hajte braćo beloj crkvi, da se Bogu pomolimo
Darodavcu svih dobara, da se smerno poklonimo

Ostavite brige male, odmorite ruke vredne
Setite se duše svoje, duše gladne, duše žedne

Ostavite sitne zlobe, blagi Bog je Otac sviju
On sve traži, On sve zove, carstvo večno da dobiju

Danas jeste, sutra niste, ta spasti vas neće blago
Spasen biće koji tvori, što je večnom Bogu drago

Kad u crkvi Boga slave, dobri ljudi i anđeli,
Bog milosni na tom zboru i vas braćo videt želi

Hajte braćo beloj crkvi, da se Bogu pomolimo
Darodavcu svih dobara da smerno poklonimo!

Kada Srbin slavu slavi

Kada Srbin slavu slavi
On uz kolač sveću stavi
Pa preliva kolač vinom
I sve sveti svetim činom

Kolač mu je slika Oca
Svakog dobra davaoca
Sveća mu je slika Sina
Slika Duha – sila vina

Pred Trojicom Srbin stane
Pa skrušeno on uzdahne
Care večni blagoslovi
Svi su Tvoji dari, ovi

Narod složi i umnoži
Nek svi ljudi budu Božji
Nek svi slave Ime Tvoje
Tvoga Suda nek se boje

Ko hleb nek su srcem blagi
Ko sveća dušom pravi
Ko vino nek su jaki
Blagi, pravi, jaki, zdravi

Znaš li ko te ljubi silno?

Znaš li ko te ljubi silno
Ko te čuva dan i noć,
Ko ti daje izobilno
Da odoliš vragu moć?

Znaš li ko ti život dao,
Oca, majku, brata tvog,
I ko te je obasjao
Svetlim zrakom Duha svog?

Znaš li ko je umro za nas,
Na Golgoti, znaš li to,
I radosti obećate,
Ko ti sprema znaš li to?

Moraš znati ko to čini,
Ko to tako ljubi nas,
To je Gospod sa visine,
To je Hristos svima Spas!

Zato i ti, oh, seti se,
Pa mu srce svoje daj,
Kad mu skriviš, zaplači se,
I zamoli oproštaj!

U toj suzi pokajanja
Zablistaće Hristov sjaj,
Imaj u Njeg pouzdanja,
Otvoriće tebi raj!

Smrt Svetoga Save

U Trnovu gradu, usred zimske ciče
Službu služi Svetac iz ibarske Žiče.
Ogrnuo zlatnu, odeždu na pleća,
Na glavi mu mitra, treperi ko sveća.

Vojordanje poje, a voda se ledi,
Bugarski patrijarh, pokraj njega sedi.
Staračke mu usne, od hladnoće modre,
Ali sa njih sleću, ove reči bodre:

Počujte me braćo, poslednji i prvi
Po jeziku veri, mi smo jedne krvi.
Mi smo jedne krvi, sestra nam je sloga,
Jer smo deca Hrista, jednog istog Boga.

Tako je zborio, sveti Sava tada,
A posle šest dana, sasvim iznenada,
Puče glas po gradu, umro sveti Sava.

Zaplakaše Srbi s mora i Dunava
Zabrujaše zvona pre zorina java,
Javljajuć gubitak Srpskog Velikana!

Oj Srbijo

Oj Srbijo majko mila
Da bi vazda srećna bila
Deca Tvoja Tebe vole
Za Tebe se Bogu mole

Zemljo slave i slobode
Sve me misli Tebi vode
Sve me želje Tebi kreću
Sve za Tvoju činim sreću

Zemljo palih praotaca
Vitezova i Svetaca
Za krst časnih mučenika
Za slobodu zatočnika

Grob do groba sveto groblje
Tu počiva srpsko roblje
I sve oltar do oltara
Zadužbine srpskih cara

I Kosovo tužno stoji
Petvekovno ropstvo broji
Spomen slave i junaštva
I nesloge i izdajstva

Na Kosovu Gračanica
Kraj Morave Ravanica
U Kruševcu Lazarica
Na planini Studenica

I sve megdan do megdana
Pre i posle Vidovdana
Sva si krvlju zalivena
Sva si slavom okićena

No ne boj se mila Mati
Bog će Tebi dobro dati
Pa ćeš biti najsretnija
I od sviju najslavnija!

Bogomoljačka pesma

Bogomoljci zašto ne pojite
Sluge Božije koga se bojite?
Ne pevate da se veselite
Već dolazak Hristov da javite.

Javljajte ga širom na sve strane
Ustanite protivu satane
Gospod mili naređuje s neba
Da se samo greha bojat treba.

Jer vremena još malo imamo
A reč Božju treba da javljamo
I u pesmi i u propovedi
Doće Gospod da nas sve pregledi

Zato svako neka čvrsto stoji
Nek se bure nikakve ne boji
Nek reč Božju na sve strane širi
A buru će Gospod da umiri

Zato pojte nikog se ne bojte
U ljubavi svi Gospodnjoj stojte!

Vera Pravoslavna

Vera naša, vera davna,
Vera davna, vera čista
Testament je Živog Hrista -
Vera naša pravoslavna.

Puna tajni mada javna,
Apostoli razvejaše,
'Vanđelisti opisaše -
To je vera pravoslavna.

Ljubav k Bogu, dužnost glavna,
Njom se sveci prosvetliše,
Mučenici veseliše -
To je vera pravoslavna.

Naša vera, vera slavna,
Njom se pretci proslaviše,
Višnjem Bogu ugodiše -
To je vera pravoslavna.

Vera naša, vera davna,
Njom slavimo Hrista Boga,
Cara carstva besmrtnoga -
To je vera pravoslavna.

Deca besmrtnosti

Mi smo deca besmrtnosti,
Za besmrće stvoreni,
Krst nas spase od trulosti,
Mi smo Krstom vođeni -
Mi smo Krstom rođeni,
Hristom preporođeni.

Usred mraka i očaja
Mi svetlost imamo,
Usred bola i vapaja
Mi pesmu pevamo -
Mi pesmu pevamo,
Hrista proslavljamo.

Sred zabluda i neznanja,
Grabeži, lenosti,
Mi smo srećni od nadanja
I od poslušnosti -
I od poslušnosti
Hristovoj svetlosti.

Na visokoj svetoj gori
Bog nas žudno čeka,
Na kristalni praizvori
Od meda i mleka -
Od meda i mleka,
Slava Mu do veka!

Mi smo deca besmrtnosti,
Za besmrće stvoreni,
Krst nas spase od trulosti
Mi smo Krstom vođeni -
Mi smo Krstom vođeni,
Hristom preporođeni.

Koga ću da hvalim?

Koga ću da hvalim
Sem živoga Boga?
Koga ću da slavim
Sem gospoda moga?

U Njega je svetost,
U Njega je sladost,
U Njega je krepost,
U Njega je mladost,

U Njega je java,
U Njega je budnost,
U Njega je slava -
Slatka milozvučnost!

Serafimi blizu
Oko Njega stoje,
Angeli u nizu
Oko Njega poje.

Zemlja pesmu čuje
I eho odaje,
No eho tuguje -
Pesmi zaostaje.

I sve novi pojci
Na nebesa stižu,
U svetloj povorci
Sa starim se nižu.

To su sveti ljudi
Što pomreše juče
I svih strasti ludi
Slomiše obruče.

Cela vojska peva,
Peva: aliluja!
To što zemlja sneva
Od tog nebo buja.
Slava Ocu blagom,
Ocu premilome,
Slava Sinu dragom
I Duhu Svetome!

Šta je najslađe?

Slatko je pevati planini i cveću
I zvezdama sjajnim, i toplom proleću,
Al' šta slađe može u svem svetu biti
No Bogu pevati, i Boga slaviti?

Slatko je slušati vodene žubore,
I pesmu slavuja iz zelene gore,
I mudrost mudraca kad se s usta lije, -
Al' od reči Božje ništa slađe nije.

Slatka li je ljubav brata i drugara,
Još je slađa ljubav roditelja stara -
Al' slađe od svega u muci životnoj
Jeste ljubav Božja prema deci Svojoj.

Sladak li je odmor posle teška rada,
Uteha je slađa posle gorkih jada, -
Al' slađe od svega u životu celu
Jeste znanje da se Bog javi u telu.

Slatko je ćutanje posle razgovora
I san sladak posle truda i zamora -
Al' slađe od svega na ivici veka
Jeste vera da nas bolji život čeka.

Zemaljske su slasti slatke na početku
A gorke i bone na svome svršetku, -
Trajnu slast ispija u životnoj bedi
Ko Gospoda vidi gde nad svetom lebdi.

Četa Hristova

Mi smo četa Živog Hrista,
Velika je naša lista,
Oko Hrista sveci stoje,
Svi pravedni tu se broje.

Mi za Hrista svi stojimo,
Nikoga se ne bojimo!
Velika je naša lista,
Od angela sva se blista.

Mi smo borci protiv greha,
Hristos nam je sva uteha,
U Hristove ko se broji
Taj se samo Boga boji.

Mi za Hrista svi stojimo,
Nikoga se ne bojimo!
Velika je naša lista,
Od angela sva se blista.

Mi smo četa Najmoćnijeg,
Mi smo sluge Najsvetijeg,
Kad kraj kucne ovoj noći
U dvor ćemo Njegov poći.

Mi za Hrista svi stojimo,
Nikoga se ne bojimo!
Velika je naša lista,
Od angela sva se blista.

Zato, braćo, pohitajmo:
Duše svoje spasavajmo,
Sve nas zove Hristos nebu -
To je jedno na potrebu.

Mi za Hrista svi stojimo,
Nikoga se ne bojimo!
Velika je naša lista,
Od angela sva se blista.

Mi za Hrista svi stojimo,
Nikoga se ne bojimo!
Velika je naša lista,
Od angela sva se blista.

Hajte, deco, Hristos zove!

Hajte, deco, Hristos zove,
Pevajte Mu slavoslov!
On vas zove na darove
I na Božji blagoslov.

Ostavite plač i viku
Kad vas traži Spasitelj,
Služite Mu svi na diku!
On je vaš izbavitelj.

On angele vaše znade
Što vas prate dan i noć
Da vas zli duh ne ukrade -
On ih šalje u pomoć.

Njegovi su dari ovi:
Mir, dobrota i krotost,
A još kad vas blagoslovi:
Vera, krepost i mudrost.

On je za vas muke podn'o:
Na Krst dignut i propet.
- Slava! pojte, sad je zgodno,
- Slava! opet i opet.

Hajte, deco, Hristos zove,
Pevajte Mu slavoslov!
On vas zove na darove
I na Božji blagoslov.

Crkva

Crkva sveta osnovana
Na ljubavi, nadi, veri -
Stub što zemlju s nebom veže
I večnošću vreme meri,

A Hristos je Crkvi glava,
Njemu nek je večna slava!

Crkva sveta – telo Hrista
Sa bezbrojnim članovima,
Krasno telo ukrašeno
Sa bezbrojnim darovima,

A Hristos je Crkvi glava,
Njemu nek je večna slava!

Crkva sveta ispunjena
Silom Duha Presvetoga -
Kroz nju Bog svet oživljava,
I svet kroz nju slavi Boga,

A Hristos je Crkvi glava,
Njemu nek je večna slava!

Crkva sveta, tajanstvena:
Kroz nju Gospod svet obnavlja,
Kroz nju Gospod ljubav Svoju
Objavljuje i ponavlja,

A Hristos je Crkvi glava,
Njemu nek je večna slava!

Crkva sveta i stradalna:
Stradanje se kroz nju slavi,
Ko za Hrista voljno strada
Tog će Crkva da proslavi,

A Hristos je Crkvi glava,
Njemu nek je večna slava!

Crkva sveta i pobedna
Prebrodiće mutne reke,
Pobediće sve dušmane,
Razoriće sve prepreke,

Jer je Hristos Crkvi glava,
Njemu nek je večna slava!

Crkva sveta nevesta je
Hrista cara i ženika:
Sav svet krasi sa krasotom
Hristovoga sjajnog lika,

A Hristos je Crkvi glava,
Njemu nek je večna slava!

Molitva Blagom Hristu

Pomozi nam, blagi Hriste,
Da nam duše budu čiste
I ljubavlju zagrejane
A istinom obasjane.

Znamo da će obasjani,
Znamo da će zagrejani,
Znamo da će očišćeni
U raj biti uvedeni.

Pomozi nam, blagi Hriste,
- Izmiču se naši dani, -
Da bi i mi mogli biti
U Tvoj narod ubrojani.

Isuse mili

Isuse mili, izvore sreće,
Od sviju blaga blago najveće,
Od svih imena ime najslađe,
Od svih imena ime najslađe,
Isuse mili, izvore sreće!

Isuse slatki, slađi od zore,
Od tvog imena srca nam gore,
Nebesni oganj svetli u nedri'
Od tvog imena razum se vedri;
Isuse slatki, slađi od zore!

Isuse blagi, tebe želimo,
Tebe želimo, tebe ljubimo;
Pred tvoje noge da nam je pasti.
Od tvog pogleda kušati slasti,
Isuse blagi, tebe želimo!

Usliši nas, Bože naš

Usliši nas, Bože naš,
Kad Ti vapijemo;
Pomiluj nas, Oče naš,
Kada uzdišemo!

Ti si svetlost istine,
Osvetli nas istinom;
Pošlji milost s visine,
Ispuni nas milinom!

Da bi smelo hodili
Putem Hrista, Sina Tvog,
S anđelima slavili
Tebe večnog Oca svog.

Molitva Sinu Božjem

U telu si k nama doš'o,
Za nas na krst strašni poš'o
Grob te nije održao,
Iz groba si vaskrsao; -
Spasitelju Hriste, čuj nas,
Sine Božji, pomiluj nas!

Vartimeju vid si dao
Te je slepac progledao,
Zakheju si oprostio
I Petra si ispravio;
Spasitelju Hriste, čuj nas,
Sine Božji, pomiluj nas!

Gubave si očistio
I gladne si nahranio,
Hananejku Ti si čuo
A Lazara vaskrsnuo;
Spasitelju Hriste, čuj nas,
Sine Božji, pomiluj nas!

Svetlosti nam treba

Svetlosti nam treba, o Gospode neba,
Svetlosti nam treba k'o nasušnog hleba.
Od naših se dana svetlost zaklonila,
Nad njima je tama krila raskrilila.
Zbunjeni od tame putnici se glože,
No šta tama može protiv tebe, Bože?

Ispred karavana nešto divno blista!
Daleko, daleko, kao lice Hrista.
On je; i glas Njegov: "Zašto ste sumorni?
Ja vas čekam, deco, hodite umorni!"
Požurimo, braćo, gle vidi se meta -
On što vazda zbori: Ja sam svetlost sveta!

Sve je tvoje, Bože

Tvoje je nebo i zemlja Tvoja,
Sunce i mesec, zvezde bez broja,
Tvari što stoje, plove i lete,
Anđeli sveti, i duše svete;
Stvorenja sva su Tvoja, svojina,
Nebo i zemlja – Božja gradina.
I mi smo Tvoji, kandila mala,
Ruka nas Tvoja, Bože, sazdala.

Ruka nas Tvoja, Bože, sazdala,
Ognja Tvog iskra u nas je pala,
U nas je pala i zasijala,
Zažegla naša kandila mala.
O Tvorče večni, duh nam raširi,
Duhom ga Tvojim Svetim raspiri.
Kad si nam Otac, i kad smo Tvoji,
Imena Tvoga da smo dostojni.

Sve imamo u Hristu

Sve u Hristu nalazimo,
Sve što duša želet može;
Zato Njemu svi kličemo:
Pomozi nam, Hriste Bože!

U Hristu je sva istina,
Sva istina i sva snaga,
Život, radost i krasota
Bezbrojna druga blaga.

Sve što traže neznabošci
I što nikad naći neće
Mi smo našli u Isusu -
Sva bogatstva i sve sreće.

Zato sada duša naša
Ništ ne želi osim Njega.
Kad imamo Tebe, Hriste,
Tad imamo sve i svega.

Gospode Bože moj

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
Blagoslovi grad i selo
Da nam bude sve veselo.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
I težaka i vojaka
Da ih mine muka svaka.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
I orača i kopača,
I kosača i kovača.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
I u domu domaćina
I u polju čobanina.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
I putnika namernika
I za pravdu stradalnika.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
Bolesnike u bolnici,
I sužnjeve u tamnici.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
Blagoslovi sveštenike
I narodne trudbenike.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
Sve državne graditelje,
Roditelje, učitelje.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
Đake, čatce, bogoslovce
I pravedne bogomoljce.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
Rodna polja i livade
I grozdane vinograde.

Gospode Bože moj,
Blagoslovi narod tvoj,
I pevače i guslače
I nas, tvoje proslavljače.

Podaj, Gospode

Podaj, Bože, tvome rodu,
Tvome rodu i narodu
Hrabro srce da se bori
Za krst časni i slobodu.
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

Vernim tvojim podaj, Bože,
Nad nevernim odolenje;
Nek se javi tvoja sila
I kroz naše pokolenje.
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

Daj slugama tvog oltara
Da zatrube pokajanje
I za svako dobro delo
Svenarodno ojačanje.
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

Podaj melem blage sloge
Svim dušama bogomoljnim
A neslogom nek se soli
Svaki ručak bogobornim.
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

Ti što vedriš i oblačiš,
Čas osuši, čas nakvasi,
Kad je čemu vreme, daruj,
Od gladi nas, Bože, spasi.
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

Ti što ognju gospodariš
I što imaš mač najduži,
Rat otkloni, mir pokloni,
I tvoju nam pomoć pruži.
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

Ti što pesmom zvezde zaž'že
I u naš se pep'o saže
Da smrt svojom smrću satreš,
Daj nam večni život, Blaže.
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

Svrstaj tvoje svete čete
Od anđela i od ljudi,
O Isuse Spasitelju,
Bio si nam spas, i budi!
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

O Trojice presvetaja,
Oče, Sine, Duše Sveti,
Osnaži nas, zakrili nas,
I postidi rod prokleti.
Podaj, Gospode,
Podaj, Gospode!

Odbrani me, Gospode

Odbrani me crnih misli
Što me jedu dan i noć,
U teskobi Tebi vičem:
Priteci mi u pomoć!

Crne misli i pomisli
Iz mraka su paklenog;
Ti si svetlost, Tebi vičem:
Osvetli me malenog!

Crne misli, lude misli,
Lude slike i sećanja,
Dolaze mi bez poziva,
Bez poziva i mog znanja.

U dušu mi uvlače se,
U duši mi nemir prave,
Puna mi je duša mraka
I nekakve bolne strave.

Sam ne mogu da se branim,
Ja bih hteo al' ne mogu,
Zato k tebi hitam, vičem,
Spasitelju i mom Bogu.

Od mene je pak'o jači
Senkama me svojim guši,
Al' od pakla Ti si jači -
O pomozi mojoj duši!

O Prečista

Snegovi su na planini
Čisti, čisti, čisti, beli;
Od snegova na planini
Šta je belje i čistije?
Ti si belja i čistija,
I čistija i svetlija,
Ti, Majčice belog Hrista,
Smiluj nam se, o Prečista!

Prekrasno je šarno cveće
Po šarenim livadama;
Od šarenog cveća toga
Šta je lepše i krasnije?
Ti si lepša i krasnija,
Kićenija i milija,
Ti, Majčice belog Hrista,
Smiluj nam se, o Prečista!

Mirisno je cvetno seno,
Pokošeno, osunčeno,
Od tog sena pokošena,
Šta je draže, mirisnije?
Ti si draža, mirisnija,
Ti si blaža, čarobnija,
Ti, Majčice belog Hrista,
Smiluj nam se, o Prečista!

Zar smem da ćutim

Sva priroda bruji
I tvar svaka viče -
Tebi, Tvorcu svome,
Slavopoje kliče.

Nebesa i zemlja
Ćutati ne mogu
No pesme i hvale
Svom uznose Bogu.

Zar ja sam da ćutim
Ja, Božija slika,
Dok se ori krugom
Vasionska vika?

Dušo moja bedna,
Preni se i zapoj
S vasionom celom
Gospodu slavopoj!

Nebeski svet

Nebeski je svet beskrajan
U svetlosti Beskrajnoga,
Svet čudesan, i svet sjajan,
Svet duhovni večnog Boga.

Tu su vojske od anđela,
Tu narodi pravednika,
Tu je slava neuvela
Oko glave mučenika.

Svakog dana nebu stiže
jato duša, četa nova,
Sa zemlje se k nebu diže
Kao jato golubova.

Ka' varnice od badnjaka
Lete duše iz pepela,
Svaka duša bistra, laka,
Svaka svetla i vesela.

Na prestolu Hristos sedi,
Na prestolu posred Raja,
Nove duše ljupko gledi
Iz večnoga Svoga sjaja.

Blažen ko se žurno sprema
Za večitu domovinu,
Ko ni u kom nade nema
Do u večnom Božjem Sinu.

U veri se znanje krije

Istinu je Hristos kaz'o
I spasenja put pokaz'o,
Otvorio dveri neba;
Šta nam jošte, braćo, treba?

Istina je večno ista,
Večno svetla, večno čista;
Istina se javlja svima,
Al' ona se verom prima.

Pravim putem taj putuje,
Svome vođi ko veruje;
Put spasenja to je Vođa,
To je Hristos – Putovođa.

Hristos ima večno znanje,
Lično znanje i saznanje,
On poznaje sve početke,
Sve početke i svršetke.

Mirno brodi i putuje,
Vedro gleda, ne tuguje,
Ko veruje mašinistu.
Veruj i ti, brale, Hristu.

Veruj Hristu, On put znade,
Svu istinu On imade,
U veri se znanje krije,
Najvažnije, najmilije.

Najvažnije znanje

Od početka sakriveno
Kroz Hrista je otkriveno.
Nekad tajno sad je javno, -
To je naše znanje glavno.

Što proroci provideše,
Apostoli što videše,
To je naše znanje glavno,
To učenje pravoslavno.

Sazdani smo mudrim Tvorcem,
Poslati smo blagim Ocem,
Bog nas šalje, Bog nas čeka;
Božija su oba veka.

Vek zemaljski put je kratak,
Vek nebeski odmor sladak;
Svak će žnjeti što posije:
To je znanje najvažnije.

Alfa i omega

Pitaš li se, dete moje,
Odkad svetu starost broje
I na čemu osovine
Vasione ove stoje:
Ko o svetu brigu brine,
Da ne padne, ne pogine?
Pitat možeš samo Njega
koji reče, mili sine:
- Ja sam Alfa i Omega.

Pitaš li se o početku,
O početku i poretku,
Što u svetu svuda vlada?
Ko sazdade čudnu, retku
Harmoniju ovog grada
Zvezdanoga? Roj parada
Ko pokrete? Pitaj Njega
Koji reče, dušo mlada:
- Ja sam Alfa i Omega.

No pre tvojih svih pitanja,
Pre tvog java i lutanja
Odgovore On je dao
Iz riznice svoga znanja,
Krvlju svojom zapisao
I sve tebi zaveštao,
Jer te ljubi iznad svega
On koji te večno znao -
Hristos – Alfa i Omega.

Otac i sin

- Kaži meni, slatki tata,
Ima l' skuplje što od zlata,
I što tvrđe od čelika,
Ima l' slađe što od meda,
Ima l' dublje što od mora
I od cveća išta lepše,
Ima l' bolje što od slave,
I od groma što zvučnije,
I od noći što mirnije,
Ima l' jače što od smrti,
I od tvoga toplog krila
Ima l' igde većeg milja?

- Ima, sine, od tog svega
I većega i slađega.
Istina je skuplja mnogo
I od srebra i od zlata,
Pravda tvrđa od čelika,
Od meda je milost slađa,
Od mora je srce dublje,
A od cveća duša lepša,
Od slave je čednost bolja,
Od groma je još zvučniji
Vapaj pravde pogažene,
I od svake tihe noći
Mirnija je savest čista;
Od smrti je ljubav jača,
A od moga toplog krila

Mnogo više ima milja
U očinskom krilu Onog
Što nas s neba blagosilja.

Majka i ćerka

- Kaži meni, slatka nano,
Je l' od Boga tako dano,
Da nam ovaj život pruža
Više trnja nego ruža?

Je li tako Božja volja
Da nas prati svud nevolja?
Da živimo sve u strahu
I u sumnji i uzdahu?
Kad će ovo vreme proći?
Da l' će ipak bolje doći?
Duša mi je ustrašena
Kao tica ulovljena.
Pa kad si me ti rodila,
Ohrabri me, majko mila.

- Ne boj mi se, kćeri moja,
Nek se stiša duša tvoja.
Više trnja – skuplja ruža,
Taj mi nauk život pruža,
A nevolje što su veće

To je lepše lice sreće.
Golgotska je gorka stena
Dver na hramu vaskrsenja.
Lek od straha i uzdaha
Jest, i biće, vera jaka.
Lek od sumnje, kćeri mila,
Od uvek je nada bila.
U veru se ti obuci

I štap nade drž' u ruci,
Pa zapevaj, ti i nana:
"Nismo same, Bog je s nama!"

Brat i sestra

- Kaži meni, mili brale,
Što se mnogi ljudi hvale
Svojom slavom, svojom snagom,
Svojim znanjem, svojim blagom?
A kad umru sve propada,
I to tako od vajkada.
Što se onda hvale ludo -
Veliko je za me čudo.

- Kazaću ti, sejo mila,
Ta što si se začudila?
Ko se hvali svojom slavom
I premudrom svojom glavom,
Svojim znanjem, svojom snagom
I sabranim teškim blagom -
On je duhom vrlo mali,
Jer se samo krađom hvali:
Od Boga je sve pokrao
Il' on znao il' ne znao.
Slava, snaga, blago, znanje,
Božije je to imanje,
Večna slava u Bogu je,
Večnim blagom Bog blaguje,
Večnom snagom Bog caruje,
Večnim znanjem Bog umuje:
Zar se može hvalit' grana
Da bez stabla stoji sama?
Zato sada, sejo moja,
Nek je živa duša tvoja,
Gospodu se poklonimo
I ovako zavapimo:
Slava tebi, večni Bože,
Bez tebe se ništ' ne može,
Niti iko išta znači
Tvojim sjajem ko ne zrači!

Sveštenik pastvi

Kaži nama, svešteniče,
Svešteniče, duhovniče,
Kad je Hristos u svet bio
Šta je ljude On učio?
Šta je ljude savetov'o?
Šta je svetu dao novo?

Kazaću vam, deco mila,
Da bi navek živa bila.
Kad je Hristos u svet bio
Istinu je objavio
Da je ljubav vrh vrhova.
Zapovest je ovo nova.
Ljubite se, reče tako,
Da bi u svet znao svako,
Da ste moji učenici,
Da ste moji sledbenici.
U službu se ljubav stavlja,
Kroz službu se ljubav javlja,
Ko god ljubav pravu ima,
Gordošću se ne nadima.
Ko god ljubi, taj i služi,
Na život se taj ne tuži.
Za pravo se on ne bori
Nit' o pravu i govori,
Njemu pravo samo hita
Ka' za carem carska svita.
Pored prava još i slava
Glavu sluge uvenčava,
I vlast i čast i gospodstvo
I u večnost s Bogom srodstvo.
Tako služba sve dobija
Kad se kroz nju ljubav sija,
Ljubav sveta, ljubav čista
Po primeru svetog Hrista.

Budi hrabar i slobodan

Budi hrabar i slobodan,
Reče Gospod Navinu,
Ja ću za te vojevati,
Samo drži istinu.

To i sada Gospod zbori
Svakom pravom Srbinu:
Ja sam s tobom, budi hrabar
I održi istinu.

Istina je što ljudima
Jevanđelje kazuje,
Ko istinu krepko drži
Nad zlom svakim caruje.

Istina je sa slobodom
Neraskidno vezana,
Obojima jedna pesma
Od Srba je spevana.

Za krst časni i slobodu -
To je srpska lozinka;
Bez to dvoje – život što je?
Srbin nema počinka.

Budi hrabar i slobodan,
Bog ti zbori, Srbine,
Ja ću za te vojevati,
Samo drž' se istine.

Svete čete

Skupite se, svete čete,
Svete čete Hristove,
Sa svih strana nek dolete
Čete nove i nove.

Glave dole priklonite
Pred svevišnjim Gospodom,
Srca k Njemu uzdignite
Sa sinovskom slobodom.

Zaklicajte, zapevajte,
Sa jutarnjim zvezdama,
Okitite ime Božje
Vencem svetih pesama.

Slava Ocu, i Sinu,
Slava Duhu Svetome,
Svetom Trojstvu besmrtnome,
Slava Bogu jednome.

Ne bojte se

Ne bojte se, Gospod reče,
Kad čujete glasove
Da se dig'o brat na brata
U krvave ratove.

Ne bojte se, Višnji reče,
Ja sam Bog nad vojskama,
Ja ne spavam; oko moje
Bdi nad ljudskim borbama.

Ne bojte se, Hristos reče,
Ja sam s vama do kraja,
Ko bez Mene borbu vodi
Borba mu je bez sjaja.

Nek se crna zemlja stresa,
Neka gori kamenje,
Mi čekamo sa nebesa
Obećano znamenje.

A kad sijne krst na nebu,
Kad zatrube anđeli,
Tad će Gospod vence slave
Svojim vernim da deli.

Ustanite, deco božja

Ustanite, deco Božja,
Proslavite višnjeg Boga,
Složno pesmu zapevajte, -
Nek je živa sveta sloga.

Ustanite, deco Božja,
Uzdignite srca gore,
Gde prestoli večni stoje,
Gde anđeli tajne zbore,

Tajne zbore o Trojici,
Njenoj sili, njenoj slavi
I životu i blaženstvu
I zanosu i ljubavi;

Tajne zbore o Prečistoj,
O jutarnjoj zvezdi jasnoj
Što objavi Sunce pravde
U svetlosti večnoj, krasnoj;

Tajne zbore i romore
O Isusu Spasitelju
Što s prestola večnog siđe
Nas da digne k Roditelju;

Da nas vikne i dovikne
Kao stado izgubljeno
I za sobom u Raj zbere
Svoje stado izbavljeno.

Ustanite, deco Božja,
Proslavite višnjeg Boga,
Složno pesmu zapevajte. -
Nek je živa sveta sloga.

Trubači večni

Trubači večni spremaju trube
Dolazak Hristov svi da zatrube,
Svi da zatrube, zemlji da jave
Končinu sveta prepunu strave.

Trubači večni, anđeli čudni,
Zbor će zatrubit' u dan presudni,
U dan presudni – da svi ustanu
Pred svoga Tvorca na Sud predstanu.

Grešni i sveti, svi do jednoga,
Hitno će poći pred svoga Boga,
Pred svoga Boga, pred zbor anđela,
Platu da prime za svoja dela.

Trubači večni već spremni stoje
I čas vremena za časom broje.
Prebrojte i vi, o braćo moja,
Prebrojte grehe i dela svoja.

Prebrojte grehe sa pokajanjem,
Prebrojte dela sa uzdisanjem
Dockan – kad tama navali gusta,
Trubači trube stave na usta!

Skrenite hitno sa puta krivog,
Milost izmol'te od Boga živog.

Dockan – kad zvezde počnu padati
I trubna jeka svet potresati!

Prosti mi, brate, sad uzviknite!
Prosti mi, Bože, sad zavapite!
Dockan – kad nebom krst se zablista,
I večne trube objave Hrista!

Svetitelju Savo, moli Boga za nas!

Prozreo si rano u suštinu stvari
Mudrošću kojom te Stvoritelj obdari.
Nebo se ne spušta na gomile briga,
U nebo se raste na trnju podviga.
Na Atonu, starom duhovnom megdanu,
Kroz podvig si stek'o dušu obasjanu.
Narod te je gled'o ka' Davida svoga
Golijata kako savlađuje zloga.
Zato ti kličemo, i juče i danas:
Podvižniče Savo, moli Boga za nas!

Vencima okićen pobede i sile
Posluš'o si poziv otadžbine mile:
S krstom i 'vanđeljem, oružijem moćnim
Došao si na strah strašilima noćnim.
Srbiju si zemlju krstom prekrstio,
Istinom si Božjom narod prosvetio.
Nisi odmor isk'o nit u goste pošo'o,
Apostolskim poslom k svojima si doš'o,
Zato ti kličemo, i juče i danas:
Apostole Savo, moli Boga za nas!

Naučen od Duha učio si druge:
Velmože i sebre, kneževe i sluge.
Učio si narod božanskoj mudrosti,
Učio ga trudu, poštenju, milosti.
S ljubavlju i nadom i čeličnom verom
Učio si rečju, primerom i perom.

Nauka je tvoja izvor nepresušni.
I za gladne duše pravi hleb nasušni.
Zato ti kličemo, i juče i danas:
Učitelju Savo, moli Boga za nas!

Stradalnik si bio za života svoga
Radi žive vere i krsta časnoga;
Bez stradanja nema ni pesme ni slave,
Na nebu od suza biseri se prave!
Tebi ni grob nije za odmor služio:
Na Vračaru nekrst telo ti spalio
Da bi se na nebu mučenik obreo;
Da sve vence primiš – tako Bog je hteo.
Zato ti kličemo, i juče i danas:
Mučeniče Savo, moli Boga za nas!

Reči Svetog Save

I ja dete bejah, znadoh za veselje
Sa decom se igrah, ljubih roditelje,
Al, kad videh decu gorko uplakanu
Gde majci il' ocu idu na sahranu,
Od bola se stresoh, i ja prolih suze:
- Ko to maloj deci roditelje uze?
- To ih Tvorac uze, odgovor mi, dođe.
Ja ubrisah suze, i žalost me prođe,
Prilepih se srcem Ocu nebeskome
Sa ljubavlju većom nego zemaljskome.

I ja mladić bejah u društvu mladića
Okružen i laskan kitom od plemića.
Jeste mladost krasna, al' okove kuje,
U strast okovana strastima robuje.
Mlad se čovek sprema i na megdan hiti
Zamišljen kako će drugog pobediti.
Sve ovo videći ja ću sebi reći:
- Ko pobedi sebe, junak je najveći.
Zato megdan sebi ja od sebe stvorih
I posebnim ključem nebesa otvorih.

I ja starac bejah, sa starcima hodih,
Razgovore slušah, razgovore vodih.
Začudih se mnogim na ivici groba
Gde se hvale sobom iz prošloga doba.

Udovi od žena al' ne od sujete
Malo neki od njih" smrti da se sete:
A ja sebi viknuh: smrt je blizu sada,
Prošlost su ti gresi a budućnost nada,
S pokajanjem hitaj dok su žive kosti,
S disanjem se moli: Gospode, oprosti!

Državotvorac

Narodna se lađa kolebala teško,
Nemoćna unutra, spolja razbijena.
Trebala je glava i srce viteško
Da učvrsti lađu oda sviju strana.
I rodi se srce i javi se glava:
I vitez i mudrac i svetitelj – Sava.

Nemoćni su bili župani i knjazi
Što bojeve biše i širiše međe,
Nemoćno im zlato i sitni penjazi,
Država im bješe k'o od slabe pređe,
Narod im nestrojan, glavari nesložni,
Polu – neznabožni a polu dušu tjelu,
Da Božijim duhom i zida i vilu – pobožni.

Tad se javi Sava da da dušu tjelu
U srcu mu nebo, zvezda mu na čelu,
Pun čednosti bjele i devičkog stida,
Pun ljubavi nežne i pun krsne tuge,
Javi se u vidu – narodnoga sluge.

Oduhovi telo, i preradi građu,
Oboreno diže, neravno uravna,
Kroz hridove smrtne on provede lađu,
I učini dela velika i slavna -
Otac srpskog roda što mu dušu dade
I duhovnog carstva što nikad ne pade.

Mnogi cari biše u srpskome rodu,
Trudiše se mnogo za narod Nemanjin
I postaše slavni po dobrome plodu;
Trud je bio njihov, a blagoslov Savin;
Svak po jednu krunu ponese na glavi
No sve krune carske pripadaju – Savi.

Najviša planina

Najviša planina kojom sunce sjaji
To nisu Karpati, nisu Himalaji,
To Ararat nije nit' Olimp kraj mora
Vrh se njen podiže iznad sviju gora.
Iz nje teku vode kao kristal jasne,
Rjeke i potoci i bezbroj izvora
A pod njom se šire doline prekrasne,
Toj planini divnoj nebo je uzglavlje
Ime joj je vječno – Sveto Pravoslavlje.

Jednoj rjeci ime Rjeka Apostola
Ona leči bolne od svakoga bola,
A druga je rjeka Rjeka Mučenika
Njen je žubor prepun pobjednih usklika,
A treća je rjeka Rjeka Svetitelja
Ona se preliva od vječnog veselja,
A četvrta jeste Rjeka Djevojačka
Prozračna je, divna, cjelebna i laka.

No pre sviju rjeka čet'ri su izvora,
S ovih svaki putnik najpre piti mora.
Dok s prvog ne pije drugi mu se ne da
Nit ga uhom čuje nit ga okom gleda,
A kad s prvog pije drugi se kazuje
I žuborom svojim k sebi primamljuje;
Tako se i treći i četvrti javlja -
To su četir vrela Svetog Pravoslavlja.
Prvi izvor jeste Izvor Pokajanja
On je sav od suza i suznog blistanja,
A drugi je izvor Izvor Očišćenja,
Posred cvjeća teče i bjela kamenja,
A treći je izvor Izvor Molitava
On teče koritom od samog tamjana,
A četvrti jeste Istočnik Milosti
Njegov je početak i kraj u vječnosti.

Tu i druge vode u bezbrojnom jatu
Niz planinu s' nižu k'o đerdan o vratu.
Tu se nečist kupa, žedan slatko pije,
Ranjav rane leči, grešnik grjehe mije,
To su svete vode samim Bogom dane
I Hristovim krstom navjek osveštane;
Ni planine ljepše ni boljega slavlja
Tu planinu zovu – Gora Pravoslavlja.

Pojas pravoslavlja

Od Soluna grada do Uralskih gora,
Od Uralskih gora do Tihoga mora,
Tkanina je jedna svetinje i slavlja,
Neprekidni pojas svetog Pravoslavlja.

Jedna ista vera, jedna ista nada,
Od Japanskih stena do Soluna grada,
Narodima svetli i srca im zgreva;
Jedna ista crkva istog Boga peva.

Od Afrike žarke do Alaske ledne
Oltari su mnogi svete crkve jedne.
Bez pojasa toga svet bi se raspas'o,
Bez te Božje crkve svet se ne bi spas'.

To je crkva čudna, apostolskog kova,
Vasionska, večna, ni stara ni nova.
Nit je ona tvoja nit pripada meni -
Radujmo se, braćo, zato što smo njeni.

Crkva naša – majka naša

Crkva naša, majka naša,
Duhovnog je puna mleka,
Puna hrane za sve duše,
A za bolne puna leka.

Crkva naša, majka naša,
Kao harfa sa sto struna,
Strune ječe, duše leče,
Muzike je svete puna.

Crkva naša, majka naša,
U dva sveta dece ima,
I na nebu i na zemlji,
Sve ih drži na očima.

Crkva naša, majka naša,
Hiljade je leta stara,
Al' opet je uvek mlada
Ka' nevesta večnog Cara.

Crkva – starim snažna mladost,
Crkva – mladim mudra starost,
Crkva – tužnim prava sladost,
Crkva – svima večna radost.

Narod crkve Bogu diže

Narod crkve Bogu diže,
Da je svome Tvorcu bliže,
Da mu crkva dušu blaži
I molitva srca snaži.

Narod crkve Bogu stroji,
Jer se živog Boga boji,
Da mu Gospod grehe prosti
Da oživi mrtve kosti.

Narod crkve Bogu zida,
Da mu crkva rane vida,
Da mu bole ublažava,
Da mu muke olakšava.

Narod crkve Bogu pravi,
Da u njima Boga slavi,
Večnog Boga Stvoritelja
I narodnog Spasitelja.

Gora visoka

Uzdigla se gora čarna
gora visoka,
I na gori kula bela
kula plamena.
Udarili zli vetrovi
goru visoku
Da preture onu goru
goru visok.
Bučale su strašne bure
bure strahotne
Da obore belu kulu
kulu plamenu.
Al' se gora održala
gora visoka
I na gori kula bela
kula plamena.
To ne bila gora čarna
gora visoka
Ni na gori kula bela
kula plamena
Već to bila crkva Božja
s krstom pobednim,
S kubetima od nebesa
s krstom Hristovim.

Srodnici smo Božji

Srodnici smo Božji,
Deca besmrtnosti -
Otac naš nebeski
Otac je svetlosti.

Otac je svetlosti
I večnog života -
Od njega nam zrači
Svetlost i toplota.

Svetlost i toplota
Od Boga nam zrači;
Time decu Svoju
Bog Sebi privlači.

On Sebi privlači
Duše Sebi srodne,
A nesrodne neće -
Nisu mu ugodne.

Nisu mu ugodne
Duše odmetnice
Nebu nesrodnice
Duše zloradnice.

A mi smo od Boga
I svetih otaca,
Srodnici anđela
I sviju svetaca.

Poreklo je naše
S nebeskih visina,
Na nebu je naša
Večna otadžbina.

Tamo gde caruje
Hristos s anđelima
I sa svetim Savom
I srpskim svecima.

Tamo gde je razum,
Istina, krasota,
Tamo gde je pravda
I večna dobrota.

Ne tugujte, deco

Ne tugujte, deco, niste sirotani,
Vaš nebesni Otac hrani vas i brani.
Uzdignite srca, uzdignite ruke,
On spasava hitno od bede i muke.

Ne tugujte, majke, obrišite suze,
Milostiv je Gospod što vam decu uze.
Uzo ih u carstvo života i milja,
U krilu ih svome blago blagosilja.

Ne tugujte, sestre, živa su vam braća,
Što od Boga dođe, to se Bogu vraća.
U onome svetu gde sveci pevaju
Mila vaša braća tamo vas čekaju.

Ne tugujte, braćo, za svojim sestrama,
One su u raju; nadaju se vama.
S anđelima svetim one mole Boga:
Svaka mila seja za brata miloga.

Ne tugujte, ljudi, za ovim životom,
Za prolaznim blagom i hudom lepotom.
Spremio je za vas Gospod život bolji:
Gospodnjoj se smernoj poklonite volji.

Spremio je za vas Gospod blago veće
I lepote večne i bezbrojne sreće
U nebesnom svetu, u raju slatkome.
Poklon'te se zato Ocu nebesnome.

Sve će dobro biti

Bog otaca naših Bog je i sinova,
Čuvar zemlje naše i naših domova.
Kroz čudesa strašna, kroz paklene strave,
On je oce naše doveo do slave.
Stopu sve po stopu, kroz oganj i vodu,
Darivo im milost, snagu i slobodu.
Zato niko od njih ne hte veru kriti:
"Naš je Tvorac s nama – sve će dobro biti!"

Bog đedova naših Bog je i unuka:
Iscelitelj rana, Pobeditelj muka.
Uvek isti Gospod, Gospod nad vojskama;
Ka'no đedovima – pomaže i nama.
Ka'no svetom Savi tako i Dušanu,
Ka'no Milutinu tako Strahinj banu.
Pretci i potomci, i gladni i siti,
Jedan jezik znaše: "Sve će dobro biti!"

Uskliknimo i mi: Sve će dobro biti!
Ta navek će zora ponoć naslediti.
Sve će dobro biti! neka mladić rekne,
Sve će dobro biti! neka starac jekne,
Sve će dobro biti! pevali su sveci,
Sve će dobro biti! pevaj, majko, deci.
Sve će dobro biti! sveštenici, pojte.
Sve će dobro biti! narodi, utrojte.
Šta je jezik srpski? Šta srpski zboriti?
To su čet'ri reči: Sve će dobro biti.

Himna milijarde Hristu vernih

Mi stojimo svi za Hrista,
Protiv laži i nasilja.
Tvorac sveta laž ne voli
Nit' nasilje blagosilja.

Za istinu mi stojimo
- Istina je Božje ime -
I kada se mi borimo
Moć je naša moć istine.

I za ljubav mi stojimo
- Bog ljubavi zna i čuje -
Pa kada se mi borimo
Ljubav kroz nas pobeđuje.

A kad padne zmija laži,
Kada mine mrak nasilja,
Svet će ljubav tad da traži
A istinu blagosilja.

Deset Božjih zapovedi

Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.
Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,
Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.
Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.
Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju
Svu posveti Bogu svome Stvoritelju.
Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,
Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.
Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.

Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved je peta: Poštuj roditelje
Da naslediš život i večno spasenje.
Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju
Svu posveti Bogu svome Stvoritelju.
Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,
Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.
Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.
Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved je šesta, zapamti Ne ubi
Kain brata ubi i dušu izgubi.
Zapoved je peta: Poštuj roditelje
Da naslediš život i večno spasenje.
Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju
Svu posveti Bogu svome Stvoritelju.
Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,
Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.
Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.
Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved je sedma: Ne čini preljube
Gadi se preljube kao strašne gube.
Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi
Kain brata ubi i dušu izgubi.
Zapoved je peta: Poštuj roditelje
Da naslediš život i večno spasenje.
Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju
Svu posveti Bogu svome Stvoritelju.
Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,
Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.
Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.
Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved je osma, pamti: Ne ukradi
Nemirne je duše ko se krađom sladi.
Zapoved je sedma: Ne čini preljube
Gadi se preljube kao strašne gube.
Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi
Kain brata ubi i dušu izgubi.
Zapoved je peta: Poštuj roditelje
Da naslediš život i večno spasenje.
Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju
Svu posveti Bogu svome Stvoritelju.
Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,
Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.

Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.
Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved deveta: Da se ne kleveta,
Ne svedoči krivo, Božja je osveta.
Zapoved je osma, pamti: Ne ukradi
Nemirne je duše ko se krađom sladi.
Zapoved je sedma: Ne čini preljube
Gadi se preljube kao strašne gube.
Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi
Kain brata ubi i dušu izgubi.
Zapoved je peta: Poštuj roditelje
Da naslediš život i večno spasenje.
Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju
Svu posveti Bogu svome Stvoritelju.
Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,
Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.
Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.
Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Zapoved deseta: Tuđe ne poželi,
I zavišću crnom susede ne cveli.
Zapoved deveta: Da se ne kleveta,
Ne svedoči krivo, Božja je osveta.
Zapoved je osma, pamti: Ne ukradi
Nemirne je duše ko se krađom sladi.
Zapoved je sedma: Ne čini preljube
Gadi se preljube kao strašne gube.
Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi
Kain brata ubi i dušu izgubi.
Zapoved je peta: Poštuj roditelje
Da naslediš život i večno spasenje.
Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju
Svu posveti Bogu svome Stvoritelju.
Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,
Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.
Zapoved je druga: Ne poštuj idole,
Prokleti su oni što se njima mole.
Zapoved je prva: Veruj jednog Boga
Nema drugog boga sem Boga jednoga.
Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj!

Vladaj Bože

Vladaj, Bože, Ti kroz mene
I upravi stope moje:
Bez promene i bez smene
Nek se čuju reči Tvoje.

Nek se čuju reči Tvoje
Kroz nemoćna usta moja;
Nek uz reči dela stoje,
Nek se vide dela Tvoja.

Nek se vide Tvoja dela
U delima ruku moji'
Da bi znala zemlja cela
Tebi slavu da zapoji.

Da zapoji, da zatrubi:
Gle sin Oca kako ljubi!
Da zatrubi, da objavi:
Kroz sina se Otac slavi!

Oj, badnjače, badnjače

Oj, badnjače badnjače, ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao i kuću ušao!
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače, rođače, rođače.

Donosiš nam mnogo sreće, svakog dobra pune
vreće.
Ti nam Hrista objavljuješ, Njega slaviš i
kazuješ;
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače, rođače, rođače.

Kolko, kolko varnica, tolko, tolko srećica
I toliko ovaca, i toliko janjaca;
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače, rođače, rođače.

Hristos nam se rodio, u pećinu spustio,
Da svud ljubav posije i ozeble ogrije;
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače, rođače, rođače.

Tri cara

Do tri cara, tri zvezdara,
Tri mudraca odabrana,
Za Zvezdom su na put pošli
Od istočnih toplih strana.

Car Valtazar bela lika,
Car Melhior crne boje,
I car Gaspar žuta lika.
U svakom se misli roje.

U njima se misli roje
Misli razne, misli mnoge,
Nije čudo, put je dalek
Do pećine te uboge.

Pa će reći car Valtazar:
Šta mislite, o drugovi,
Kakve li je boje lica
Kakve boje car taj novi?

- Žut je, mislim kao zlato,
Nema boje izbranije;
Takvo mnjenje Gaspar dade,
- Kao zlato, drukči nije!

Car Melhior tada reče:
- Crn k'o smola biti mora,
K'o izmirna skupocena
Od arapskih kršnih gora.

Car Valtazar najzad zbori:
- Ja bih smeo reći vama,
Da je beo novi care
K'o dim beli od tamjana.

U pećinu kad stigoše,
Novog Cara sagledaše,
Smerno mu se pokloniše,
Darima ga darivaše.

Kad se doma povraćahu
Opet govor otpočeše,
Pa drug svaki druga pita:

- Kakav beše? Kakav beše?
Svak odgovor isti daje
Iz riznice svog sećanja:

- Ne videh mu pravu boju
Od svetlosti i blistanja.

Lice mu se presijava:
Čovek li je? Čovek li je?
U mladencu tome carskom
Božanska se tajna krije.

Kad ga gledaš, na te liči,
Čoveku je svakom sličan,
Al' kad gledaš i još gledaš
Od svakog je On različan.

Takvog Cara u svet nema,
No o takvom sav svet sneva;
Vaistinu rodi nam se
Sin Božiji, Car careva.

Istok sa visine

Istok nam se sa visine javi
Večnu svetlost svetu da objavi,
Večnu svetlost i večno sijanje,
Večnog Boga večno postojanje.
Sin se javi Oca da objavi
I Duh siđe Sina da proslavi.
Trijedina slatka harmonija
Ljudska srca ljubavlju zagrija.
Večni Istok večitoga dana
Na istoku sunčanom zarudi
Od sna ljude teškoga probudi.
Snoviđenja lažna iščezoše,
Mračne seni u ad pobegoše.
Hristos dođe, ljude strava prođe;
Hristos reče, pakao uteče;
Kad postrada, satanu savlada;
U smrt pade, u život ustade. -
Grob se strese, kad Hristos voskrese.

Molitva

Sveti sveti sveti, o trisveti Bože,
Niko nas van Tebe prosvetit ne može.
Sveti sveti sveti, o trisveti Bože,
Niko nas van Tebe prostiti ne može.
Sveti sveti sveti, o trisveti Bože,
Niko nas van Tebe proslavit ne može.
Sveti sveti sveti, o trisveti Bože,
Niko nas van Tebe složiti ne može.
Sveti sveti sveti, o trisveti Bože,
Niko nas van Tebe spasiti ne može.
O smiluj se na nas zbog naših otaca,
Tvojih vernih slugu i Tvojih svetaca.
Prosveti nas Bože, prosti i proslavi,
Bez Tebe smo slični sasušenoj travi.
Složi nas i spasi, Hriste Spasitelju
I privedi tvome večnom Roditelju
U nebesno carstvo, svrhu sviju svrha,
U poslednju metu svih zemaljskih trka.
Jedno tek želimo: Tebi da služimo,
Mesiju i Spasa službom da slavimo.
Jer ko Tebi služi taj najboljem služi,
Na patnje i muke nikom se ne tuži.
Bez Tebe su ljudi ka bez očnjeg vida:
Bez puta, poštenja, bez nade i stida.
Ti si temelj svemu, Ti si smiso svemu
Ko sleduje Tebi, duh je Tvoj na njemu,
I blagoslov večni i život bez kraja
I slava i pesma usred Tvoga Raja.

Pesma Svetom Savi

Gospod blagi zbori kad po zemlji hodi
O duhovnom piću i o živoj vodi:
Blažen ko nju pije u ovome veku,
Reke će od njega žive da poteku.

U srpskome rodu niko znao nije
Živom vodom sebe k'o ti da opije.
Zato su iz tebe reke se izlile
I svu zemlju srpsku divno natopile:

I milost i pravda i istina sveta,
I nada i bratstvo i smerna prosveta,
Snažno rodoljublje, nežno bratoljublje
To su tvoje vode, sve dublja od dublje.

Pojio si njima živi ti rukosad,
Pojio si do sad, pojićeš i od sad.
K'o što Misir nema vode izvan Nila
Tako ni bez tebe tvoja domovina.

Molitva Svetog Nauma

Sveti Naum Boga moli
Za sav mili narod svoj:
- O svevišnji Stvoritelju,
Spasi mili narod moj!

Izbavi ga od zla duha,
Od poplave i suše,
I daruj mu zdravlje krepko,
Zdravlje tela i duše.

Sve što slavi tvog Nauma
Blagoslovi, Gospode,
Da žitejsko burno more
Sretno, lako prebrode.

Nek poteče iscelenje
Iz čudesnog groba mog,
Da sav narod slavi Tebe,
Milostivog Boga svog.

Sveta Srbija

Neka druge zemlje ponose se silom
I bogatstvom svojim, svojom veličinom:
Neka drugi sebe sa Rimom sravnjuju,
Zlatne krune sebi, drugim lance, kuju;
Ti si naša mati od zore milija,
Milokrvna, verna i sveta Srbija.

Zavetom otaca: Bogu verni biti
I časnome krstu život posvetiti.
Ti si osveštana, ti si opravdana,
Suzama i krlju od greha oprana,
Pa džinovski rasteš kao kći Božija
Dok ti oba sveta ne priznadu ime:
Sveta Srbija.

Neka Srbe opet sloga krasi

Sad il' nikad, Bože nad vojskama,
Sad il' nikad, Ti se smiluj nama.
Pokaj narod, pomiluj i spasi,
Neka Srbe opet sloga krasi.
Stara sloga ustaničkog kova
Nek' zasija opet kao nova.
Brat nek' bratu pruži obe ruke,
Složne ruke savladaće muke.
Nek' brat brata hvali a ne kudi,
Bog pravedni svakom će da sudi.
Mnoge sveće od jedne su jače;
Tama beži ispred složne braće.
Svetlost sloge strašilo je tami
Kad se braća zdrave: "Bog je s nami!"
O narode srpski krstonosni,
Primi ovaj nauk spasonosni,
To je nauk Božije Biblije,
To i nauk tvoje istorije.

Pesma Srbima

Kud gođ Srbi hodili
Pa se Bogu molili
Svud su dobro stizali
I s pesmom se vraćali.

Kad se nisu molili
Sa puta su shodili
I dugo su lutali
I s plačem se vraćali.

Što gođ Srbi tvorili
Pa se Bogu milili
Svud su srećni bivali
I složno su pevali.

Kad se nisu molili
Vratove su lomili
Pa su gorko plakali
Dušmani se smejali.

Kad su Srbi zborili
Pa se Bogu molili
Bratski su se složili
Braćom su se slovili.

Kad se nisu molili
Zle su reči zborili
Zborisali s lupnjavom
Vraćali se s kuknjavom.

Pomolimo se braćo i mi
Da se Srbi slože svi
Kud hodili hodili
Što tvorili tvorili

Što zborili zborili
Da bi Boga molili
Da ih Bog blagoslovi
Svojom decom oslovi.

Pesma Kajmakčalana

Kajmakčalan bela gora
K'o zastava pobodena,
Bez šumora, bez rumora,
S dva pokrova pokrivena,
S dva mrtvaca na leđima:
S belim snegom i kostima.

Stražar sluša: Neko peva!
Tiha pesma ispod gore!
- Da l' planina bunca, sneva,
Il' pod snegom mrtvi zbore?
Sluša stražar – varka nije -
Pod snegom se pesma vije.

"Oj Srbijo, majko mila,
"Jesi l' srećna? Jesi l' jaka?
"Jesi li se odmorila?
"Da li imaš još junaka?
"Kaži nama, mila mati,
"Da bi mogli mirno spati!"

Mesto glasna odgovara,
Stražar gleda, dobro vidi,
Ljudima se pokri gora -
Hromi, bedni invalidi:

"Mirno spite, druzi mili,
Junaci smo i mi bili!"

Ispod snega hor povika:
"Vi ste Juče, vi ste prošli,
"Stara gardo ranjenika!
"No da li su novi došli?
"Oj Srbijo, mila mati,
"Ne možemo mirno spati!"

Stražar gleda: gora pusta.
Obuze ga stara tuga.
No najednom – masa gusta
Pokri goru, drug do druga:
"Evo i nas, novog kova,
Mi smo srpska vojska nova!

Mi smo kita od junaka,
Ne brinite, braćo, za nas,
Srbija je kroz nas jaka!" -
"O pa vi ste samo Danas!
"Ne možemo mirno spati,
"Oj Srbijo, mila mati!"

Stražar gleda pun bojazni
Kako i te vojske nesta,
I gora se sva isprazni
Ali pesma još ne presta:
"Oj Srbijo, gora poji,
"Na kom tvoje Sutra stoji?"

Stražar začu uzdisanje
Gde junaci slavni leže,
Ispod snega ču jecanje,
Gorčina mu srce steže,
U tom munja silna sinu
I obasja džin planinu.

Zasija se džin planina,
Nova vojska na nju slete:
Srpska deca, omladina,
Za četama vrve čete.
Zaklicaše deca mala:

"Oci naši, vama hvala!

- Odmarajte vaše kosti,
Baš mnogo ste prepatili,
I Bog da vam duše prosti,
Vitezi ste divni bili!
Mi ćemo se potruditi
I junaci k'o vi biti".

Tad zabruja iz grobova
Pesma jeknu iz dubine:
"Deco naša, snago nova,
"Vi ste Sutra otadžbine!
"Oj Srbijo, mila mati,
"Sad možemo mirno spati!"

Vjera naša, vjera stara

Vjera naša vjera stara,
Vjera naših svetih cara,
Vjera puka i knezova
I narodnih vitezova.
Vjera večna, vjera slavna
Naša vjera pravoslavna.

Viteze je izrodila
I svece je odgojila
Narod srpski prosvetila
Zemlju našu osvetila.
Vjera večna, vjera slavna
Naša vjera pravoslavna.

Vjera ova duši prija
I razumu ljudskom sija,
Srce blaži, volju snaži -
Ko još od nje bolju traži!

Vjera večna, vjera slavna
Naša vjera pravoslavna.

Molitva Bogu

Pomozi nam, višnji Bože,
Bez Tebe e ništ' ne može,
Ni orati ni kopati
Ni za pravdu vojevati.

Pomozi nam, višnji Bože,
Bez Tebe se ništ' ne može,
Ni roditi ni umreti
Niti bolest preboleti.

Pomozi nam, višnji Bože,
Bez Tebe se ništ' ne može,
Ni grešniku pokajati
Niti s bratom zapevati.

Pomozi nam, višnji Bože,
Bez Tebe se ništ' ne može,
A s Tobom se sve postiže
I u večni život stiže. -

Srpska sloga

Srbin ima jednu miso
U srce mu Bog upiso:
Da on svakom dobra želi,
Da sirotu ne ucveli,
Da daruje ko mu traži
I bol svačij da ublaži.
Samo Srbin nema sloge,
Otuda mu bede mnoge.

Srbin ima prošlost slavnu
Ima veru pravoslavnu,
Ima jezik – biser sjajni,
Ima pesmu – đerdan bajni,
Ima pamet – da caruje,
I veštinu – da vojuje.
Samo Srbin nema sloge
Otuda mu bede mnoge.

Srbin ima bistro oko
I brzinu kao soko,
Što naumi učiniće,
Što pogreši popraviće,
Svuda stiže, sve postiže,
Niko Bogu nije bliže.
Samo Srbin nema sloge,
Otuda mu bede mnoge.

Al' kad Srbin stekne slogu,
Miliji će biti Bogu,
I majke će u daljini,
U Indiji i u Kini,
Svojoj deci govoriti:
- Želite li srećni biti
Na Srbe se ugledajte
Srpskom slogom zablistajte!

Pesme svetiteljima

Svetom Jovanu

7. januar

O sveti Jovane
Divni Krstitelju
Ti Preteča beše
Slavnom Spasitelju.

Ti čistotom tvojom
Ljudske duše teknu
I ko strašna truba
Sa Jordana jeknu.

Budeć ljude od sna
I poroka lena,
Kad sekira beše
Blizu do korena

Ja se tebi klanjam
Ja se tebi molim
Pomozi da svakoj
Napasti odolim.

Daj mi od tvog srca
Lavovske jačine,
Daj mi od tovog duha
Angelske beline.

Daj mi tvoje moći,
Da postanem probom,
Bogu se pokorit
i vladati sobom.

Krstiti se postom
Čistiti se bdenjem
Sladiti molitvom
I nebesnim zrenjem.

I bez straha hodit
Mučeništvu svakom
Sa hrabrošću tvojom
I sa verom jakom!

O sveti Jovane,
Božji Ugodniče
I za višnju pravdu
Slavni Mučeniče

Ti koga se vojske
Nečastivih boje,
Nemoj se oglušit
O moljenje moje.

No ukrepi mene
Molitvama tvojim,
Da ko sveća pravo
Pred Gospodom stojim!

Sveti Georgije velikomučenik
i pobedonosac

23. april

Georgije mučeniče,
Georgije pobedniče:
Kroz muke si pobedio
I kroz smrt se proslavio.
Sve si smatr'o jevtinije
Od Istine, Georgije,
Vlast i čast si zemnu dao,
Uz živog si Hrista stao.

Georgije mučeniče,
Georgije pobedniče,
Trven, lomljen strašnom mukom,
Ti bi držan Božjom rukom,
Te sve muke behu lake:
Zbog Božije ruke jake.
Svi se tebi poklanjamo,
Tvoje ime proslavljamo.

Georgije mučeniče,
Georgije pobedniče:
O smiluj se Sveče nama,
Zaštiti nas molitvama,
Pred prestolom Hrista Boga,
Našeg Spasa svemoćnoga:
Da se muke ne strašimo,
Da trpljenjem pobedimo!

Sveti Vasilije Ostroški

29. april

Sveti Vasilije, Božji Ugodniče
I od svake muke čudni celebniče.
Silom Hrista svoga Kog vozljubi mnogo,
Najteže bolnike ti si lečit mogo,
To i sada možeš svakom ko te štuje
I u živog Boga ko tvrdo veruje.
Ne prestaj pomagat slavo srpskog roda
Ne prestaj za grešne moliti Gospoda.
Ti si svetac Božji u nebeskoj slavi
A sveci su ljudi duhom celi, zdravi.
U tebi vidimo mi pravog čoveka,
Slobodnog od greha, i prepunog leka,
U kom oganj gori Duha Svesvetoga,
U kom ljubav stoji Hrista Vaskrsloga.
Zahvalni smo tebi, i Bogu Svesilnu,
Što kroz tebe lije milost preobilnu,
Kroz svog sveca čudna i angelolika -
Vasilija srpskog, Božjeg ugodnika.

Sveti Joakim i Ana

9. septembar

Veseli se nerotkinjo,
Veseli se stara Ano!
Ti ćeš začet i roditi
Čedo čudno, izabrano.

Kao negda stara Sara,
Kao majka Samsonova,
Kao majka Samujlova,
Kao majka Jovanova -

Slavnija ćeš od svih biti,
Jer ćeš rodit od bedara
Divnu Devu, jedinstvenu,
Divnu Majku Višnjeg Cara.

Veseli se Joakime,
Oče majke neviđene,
Koju Tvorac želi slavom
Neviđenom da odene.

Zakon gubi svoju silu
Kad Bog hoće i gde hoće,
Ko će s Bogom da se pravda,
Da se pravda s Bogom – ko će?

Ne po ćudi no po ljubavi
Bog zakone menja svoje,
Pred ljubavlju svi zakoni
Stoje ko da ne postoje.

Kad gladuju ljudi – Gospod
Suhu njivu čini rodnom,
Zbog duhovne gladi sveta
Nerotkinju čini plodnom.

Na spasenje ljudi Gospod
Sve najbolje ustrojava,
Za to cela crkva svetih
Kliče Njemu: slava, slava!

Krstov dan

14. septembar

Spasi Bože ljude svoje,
Spasi Gospode,
Krstom časnim Ti nam svetli,
Krstom na vodi!
Krst je sila i znamenje,
Krst je spasenje.

Spasi Bože narod Srpski
I sav njegov dom,
Daj mu snage da posluži
Tvom krstu časnom!
Krst je sila i znamenje,
Krst je spasenje.

Spasi Bože i sve one
Što su na vlasti,
Krst presveti nek ih čuva
Crne propasti!
Krst je sila i znamenje,
Krst je spasenje.

Spasi bože i sav narod
Što ti se moli,
Neka krstom svakoj muci
Brzo odoli!
Krst je sila i znamenje,
Krst je spasenje.

Sveta Petka

14. oktobar

Čisto srce Gospod želi,
Jevanđelje tako veli.
Čista deva ti ostade,
Čisto srce Bogu dade,
O predivna svetiteljko,
Naš uzore, Sveta Petko!

Um prečisti Gospod traži,
Bez maštanja i bez laži,
Ti Mu dade um prečisti
K'o anđelski – takav isti,
O predivna svetiteljko,
Čuj nam molbe, sveta Petko!

Dušu čistu Gospod ište
K'o nebesno svetilište,
Takvu dušu ti odgaji
Što na nebu sad se sjaji,
O predivna svetiteljko,
Pomozi nam, sveta Petko!

Pomozi nam molitvama
U životnim nevoljama,
U oblačnoj zemnoj tuzi
Zasvetli nam, slično duzi,
O predivna čedna devo,
Sveta majko Paraskevo!

Sveti Luka
apostol i evanđelist

18. oktobar

Božestveni Luka, i uman i učen,
Dragovoljno beše za Gospoda mučen.
Izbeći mogaše poruge i muke,
No svet ne bi imo velikoga Luke.
Luka mladi vide Božiju Istinu,
Predade se srcem Božijemu Sinu
Sluša Učitelja, gleda Čudotvorca,
I u Njemu pozna svog besmrtnog Tvorca,
Vide Vaskrsloga i govori s Njime,
Čudesa sotvori u Njegovo Ime .
I Hristos mu posta jedinstvena radost,
Žrtvova mu Luka um, blago i mladost.
Kad ostari Luka, mlad Hristos bejaše,
Od Hrista primaše i svetu davaše,
Pa kad svetu dade što mogaše dati
Tad mu svet, po Pismu, nemilošću plati
O maslini staroj visi starac Luka
S osmejkom na licu, prekrštenih ruka,
Sa neba se pruži ruka samog Hrista
I prihvati dušu svog Jevanđelista.
Sad u raju svetlom, s drugi Apostoli,
Za crkvu se svetu sveti Luka moli.

Sveti Kozma i Damjan

1. novembar

Crkva slavi čudotvorne Vrače,
Sjajne zvezde što Gospodom zrače,
Svetog Kozmu i svetog Damjana,
Dva hrišćanska divna velikana
Todotiju majku uz sinove,
Što odhrani ovakve divove.
Slavna braća zakon ispuniše
I milošću Hristu ugodiše,
Ugodiše Hristu milosnome
Najvećemu Vraču bezmednome.
Dar primiše, lekari postaše,
Dar primiše, al ga ne prodaše.
Dare Božje bednim darivahu,
Imenom ih Hristovim celjahu.
Tako bilo, tako i sad biva,
Vreme svece tamom ne pokriva,
Niti pokri čudotvorne Vrače,
Oni danas ko i nekad zrače,
I pomažu bolnim i nevoljnim
Molitvama moćnim, dobrovoljnim,
Pred Hristovim Prestolom nebeskim
Čast i slava Vračima čudesnim!

Sveti Jovan Zlatoust

13. novembar

Crkva slavi svetoga Jovana
Zlatousta, Bogom darovana,
Hristovoga velikog vojnika
Što je Crkvi i ponos i dika.
Dubokoga i srca i uma
a na reči harfa zlatostruna.
On poroni u dubine tajni
I izvuče biser zvezdosjajni,
On se diže nebu u visine
I objasni božanske miline,
Istoriji sagleda dužinu,
Svu je dade Božijemu Sinu.
On nam otkri grehovne užase
I vrline što čoveka krase,
Pokaza nam najmilije tajne
I sve slasti Raja milobajne.
Jevanđelist, Tumač jevanđelja,
I nosilac duhovnog veselja,
K'o apostol revnova za Hrista,
Ni uz jedan porok on ne prista;
K'o mučenik on primi mučenje,
Mučenje je zalog za spasenje -
Hristov sluga pokaza se pravi,
Zato Crkva Zlatousta slavi.

Prepodobni Alimpije
Stolpnik

26. novembar

Odvezan od strasti, odvezan od sveta,
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta,
Sav predan molitvi i bogomisliju -
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju -
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće,
Gromovima Gospod upravlja i kreće.
Sav predan molitvi i bogomisliju -
To donese slavu svetom Alimpiju.
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno.
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju,
A mi radujemo – svetom Alimpiju.

Sveti Nikolaj,
arhiepiskop mirlikijski

6. decembar

Svetog oca Nikolaja
Četir stane sveta slave
Ko viteza silne vere,
Vere Božje, vere prave.
Od kolevke Bogu predan
Od kolevke sve do kraja;
Pa proslavi i Bog njega,
Svoga vernog Nikolaja.
Za života slavan beše
A po smrti još slavniji,
Moćan beše i na zemlji
A sa neba još moćniji.
Svetla duha, čista srca,
On hram beše živog Boga;
Narodi ga zato slave
Kao sveca čudesnoga.
Bogat slavom Nikolaje
On svečare svoje voli,
Pred prestolom večnog Boga
Za njihovo se dobro moli.
Blagoslovi Nikolaje,
Blagoslovi ljude tvoje,
Što pred Bogom i pred tobom
Na molitvi smerno stoje.

Sveti prvomučenik
Stefan Arhiđakon

27. decembar

Na Stefana duhom obasjana
Navališe Jevreji krvnici.
Krvav Stefan na kolena kleče
I povika k nebu iza glasa:
O Gospode, što s krsta oprosti
Greh najveći što zemlju potrese,
Greh najveći što ga nebo vide,
Što oprosti svojim krvnicima,
Sad i mojim oprosti Preblagi!
Šta je ovaj zločin spram onoga?
I ja šta sam spram Gospoda moga?
To izreče, duh Bogu predade.
Gnevni starci, grdne plašljivice,
Kad ubiše, tad se razbegoše.
Tad angeli s neba se sletiše
Oko tela prvomučenika,
U horu mu pesmu otpojaše
Rajsku dušu u Raj uznesoše.

Sedam tajni

Sedam tajni

Sedam ima tajni, kroz njih Duh se javlja
Te kroz njih čoveka staroga obnavlja:
Kroz sveštanu vodu, i kroz sveto miro,
Kroz hleb zakvašeni i kroz čudno vino,
Kroz stavljanje ruku, i kroz čin venčanja,
Kroz reči kajanja, i jeleosveštanja.
Sedam ima tajni i sedam darova,
Čovek kroz njih biva Božji čovek s nova.
Nije voda tajna kad se s gore sliva
No kad Duh njom grehe s krštenoga smiva;
Nit je miro tajna niti što kazuje
Osim kad Duh kroza nj dušu ukrepljuje;
Niti ima tajne u hleba i vina,
Sem kad Duh predstavi kroz njih Božjeg Sina;
Polaganje ruku onda nešto znači
Kada Duh svesilni kroz to silom zrači;
Spajanje dva tela bila b' skotska veza
Da je ne osvešta Svetog Duha jeza;
Reči ispovesti i reči kajanja
Bez Svetoga Duha bila bi bajanja;
Pomazanje maslom tela bolesnoga
Podiže i leči dejstvom Duha Boga.
Sedam ima tajni razne materije,
To su sve kanali, kroz njih Duh se lije.
Sedam ima tajni, sve su jedna tajna -
Tajna dejstva Duha, čudesna i bajna.
Ko poznaje Duha, i tajne će znati,
I još uz to znaće Crkvu poštovati.
Ko zavoli Duha, tajne će voleti,
Od neznanja taj se neće razboleti.

Krštenje

Matej 3,11

Vodom smo se mi krstili,
Vodom svetom, vodom čistom,
Duhom smo se osvetili,
Umrli smo mi sa Hristom,
U vodu se pogruzili,
Sad smo sluge Hristu istom.

Kršteni smo mi u Hristu,
Sad držimo dušu čistu!

Krštenje je Jovanovo
Bilo samo k pokajanju,
A krštenje ovo novo
Duhovnu nam dalo banju,
Sve u ime u Hristovo
Privelo nas osveštanju.

Kršteni smo mi u Hristu,
Sad držimo dušu čistu!

Pre krštenja sluge besmo,
Sluge besmo zemljanosti
Krštenjem se zarekosmo
Odbaciti sve slabosti,
Demona se odrekosmo
I grehovne debelosti.
Kršteni smo mi u Hristu,
Sad držimo dušu čistu!

Duh Presveti odabra nas -
Što k'o golub jednom sleti, -
Svojom silom pomaza nas
Duh Svesilni, Duh Presveti,
Svojom plamom zagreja nas
I razgori oganj sveti.
Kršteni smo mi u Hristu,
Sad držimo dušu čistu!

Tajna krštenja

Krštenjem je Hristos vodu osvetio,
Vodu osvetio, ljude prosvetio.
Duh Sveti nad vodom Jordanom letaše,
Od njega se voda sjajem prelivaše,
Duh i sada leti nad vodom krštenja
I svršuje čudnu tajnu očišćenja.
On omiva dušu od bolesti stare,
Od bolesti stare, zmijinje prevare,
Kojom Adam prvi skliznu iz Raja
I obnažen beše od božanskog sjaja.
Duh otvara duši carstvo blagodati,
Novom Silom, Silni, On dušu bogati.
Sa satanskog puta dušu vraća Bogu,
Ponovo je stavlja na slobodnu nogu,
Da slobodno bira Put od mnogih puta -
Krštenjem se čovek piše za regruta,
Za regruta vojske što 'no Hristos vodi,
Što 'no Hristos vodi, u carstvo uvodi.
O Presveti Duše, Gospodaru sveta,
Ti osveti dušu krštenog deteta,
Osveti mu dušu, srce mu ukrepi,
Um mladenca slaba uz Hrista prilepi,
Da nam regrut brzo postane vojnikom,
Da revnost za Bogom bude mu navikom,
Da ka' vojin Hristov vek ovaj odživi,
Da delima dobrim narode zadivi,
A Ti, blagi Hriste, podrži mladenca,
S ljubavlju ga neguj k'o pastir agneca!

Tajna miropomazanja

Ko se mirom pomazuje,
U veri se utvrđuje,
Taj uz Hrista bliže stoji
I Hristov se vojnik broji,
Duh Sveti ga od zla skriva,
Svojom silom čuva živa.
Molimo se Duhu Svetom
Da bdi vazdan nad detetom.

Duh što skrepi apostole,
Koga sveci žarko vole -
Tom se Duhu poklonimo,
Za mladenca zamolimo:
Molimo se Duhu čistu
Da priljubi dete Hristu,
Molimo se Duhu Svetom
Da bdi vazda nad detetom.

Duh od Crkve drži krmu
Na njezinom putu strmu,
Taj Duh Crkvu rukovodi,
K'o nevestu Hristu vodi -
Tom se Duhu mi klanjamo,
Toga Duha proslavljamo -
Molimo se Duhu Svetom
Da bdi vazda nad detetom.

Tajna pričešća

Tajna sveta, tajna mila!
Kroz nju teče Božja sila -
Hraneći se hlebom, vinom,
Hranimo se Božjim Sinom;
Hrana čudna, hrana čista -
Telo i krv Živog Hrista!

Ko se hrani ovom hranom,
Ovom hranom odabranom,
Taj se zdravljem pričešćuje
I sa Hristom sjedinjuje.
Hrana čudna, hrana čista -
Telo i krv Živog Hrista!

Hleb je telo živog Cara
I znak sume svih dobara,
A vino je znak istine
Što s' ne menja i ne gine,
Hrana čudna, hrana čista -
Telo i krv Živog Hrista!

Svi Hristovi pričasnici
Ljubavi su zatočnici,
Jednim Duhom sjedinjeni,
Jednom čašom zbratimljeni
Čaša čudna, čaša čista,
Telo i krv Živog Hrista!

Hristos koren a mi grane
Iz korena što se hrane;
Grana plodna, grana zdrava,
Dok joj koren hranu dava.
Hrana čudna, hrana čista -
Telo i krv Živog Hrista!

Hristos srce, a mi udi,
Mi kršteni Božji ljudi,
Krv iz sebe srce lije -
Blažen onaj što je pije!
Piće zdravo, čudotvorno,
Piće krasno, bogotvorno!

Tajna braka

Bračna ljubav Boga slavi,
Od dva srca jedno pravi.
Bračnu vezu sam Duh sklapa,
Dva u jedno biće stapa -
Brak je čestan i neskveran
I ljubavi simvol veran.

Hristos Sebi crkvu stroji,
On je Svojom krvlju poji,
On je hrani, On je greje,
U njoj ljubav Svoju seje -
Brak je čestan i neskveran
I ljubavi simvol veran.

Duh tvorački brak pohađa,
Jer brakom se nov svet rađa,
Čedan brak je sveza troga,
Treći to je – Duh od Boga. -
Brak je čestan i neskveran
I ljubavi simvol veran.

Tajna sveštenstva

Sveti Duh pokreće vaseljenu celu,
U celosti njenoj i u svakom delu;
U zvezdama sjajnim i u zemnom prahu,
Kad se ne protivi Njegovome dahu.
Kanalima slabim sveta telesnoga
Duh se moćni kreće radi dejstva Svoga.
U tajni sveštenstva rukama se služi,
Rukama jednoga – da dar drugom pruži,
Da tim zasvedoči bratstvo vernih ljudi,
Da poslušnost bratsku i vernost probudi.
On je skriven tajnik, On tajna jedina,
I u tajni ovoj ka' u drugim svima.
Blagodaću Svojom stvara Božjeg slugu,
Uzdiže čoveka angelskome krugu,
Za oltar ga Božji veže i venčava
I vernome sluzi venac obećava,
Čistotom ga krepi, snagom ga oblači
Da od drugih ljudi duhom bude jači,
Da milošću zrači, da radošću blista,
Da je uvek gotov umreti za Hrista,
Da bez straha hodi i da Boga nosi,
Da se svojom službom – ne sobom – ponosi,
I da moćan bude na delu i reči -
Jerihonska truba što o nebu ječi.
Za to, Care Duše, slava Ti i hvala
Što takovim činiš Ti čoveka mala,
I što voljno shodiš u našu nizinu -
Slava Tebi Duhu, i Ocu i Sinu! Amin.

Tajna pokajanja

Pokajanje – duši olakšanje,
Pokajanje – ponovno rađanje.
Smrtan čovek grehom je uprašen
Ka drum stari kolima ugažen.
Ispovešću čovek dver otvara,
Dver od srca gde se greh i stvara,
Pokajanjem greh iz srca goni
A molitvom napolje izgoni.
Mesto greha Duh se nastanjuje
I svetlošću srce ozaruje.
Duh ispovest svaku lično sluša
I treperi kad se kaje duša -
Od radosti k'o golub treperi,
Raduje se kajanju i veri.
Zna Duh Sveti da gresi bolest,
On pokreće dušu na ispovest,
On kajanje grešnika začinje,
On ga leči strahom od svetinje,
On oprašta i On podmlađuje,
On darove duhovne daruje.
Sve što grešnik duhovniku zbori
Sve pred Duhom Božijim govori,
A Duh znade istinu rečenu
I istinu lažju prikrivenu.
Sveti Duše, Care od istine,
Nek istina u nama zasine,
Daj blagodat, primi pokajanje,
Vrati duši prvo rajsko stanje!

Tajna jeleosvećenja

Jakov brat Gospodnji, crkve starešina,
Što međ prvim prizna Božijega Sina,
Napisa nam mudro, kako da se leči:
- Boluje li kogod, njegove su reči,
Starešini crkve neka se prijavi,
Da mu čita molban, jelejem pomaže,
Jelejem pomaže po telu i glavi,
I biće pomožen – to Apostol kaže, -
I diće ga vera i molitva prava
I Duh će kroz jelej učinit ga zdrava.
Duh je izvor snage, Duh je izvor zdravlja,
Duh izvor radosti, Duh istočnik slavlja.
Kad se duh izmakne, bolest se primakne,
I tela i duše muka se dotakne;
Kad se Duh približi, muka beži kleta,
Duh donosi radost, Duhom zdravlje cveta.
Sveti Duh i bolest ne stanuju skupa:
Duh je vrtar zdravlja, bolest zdravlje čupa.
Jelej milost znači, Duh je milostivan,
Na stradanje ljudi On je žalostivan.
Kao dete hodi s fenjerom u ruci,
Gde se On zasvetli – kraj je svakoj muci.
Fenjer sa jelejem nikad se ne gasi:
Milost tamo svetli gde ječe uzdasi.
Svetlost bolje vide žitelji u tami,
Duha bolje znaju jadnici u čami.
Duše, Care zdravlja, pomaži nas bolne -
Jelejem milosti isceli nevoljne!

Guslarske pesme

Nebesna liturgija

1

Haj, šta se ono čuje iz daljine:
Dal su vjetri, dal su vihorovi,
Il šumore gore javorove,
Il sa zemljom trava razgovara,
Il pjevaju na nebesi zvjezde?

2

Nit su vjetri, nit su vihorovi,
Nit šumore gore javorove,
Nit sa zemljom trava razgovara,
Nit pjevaju na nebesi zvjezde,
No služi se sveta liturgija
U nebesnom carstvu Hristovome.

3

Službu služi Jovan Zlatouste
I sa njime tri stotin vladika,
Sve vladika zemnih mučenika
I tri hiljad časnih sveštenika,
Sveštenika Božjih ugodnika.
Đakonuje đakone Stevane
I sa njime sveti Lavrentije.
Sveti Pavle čita Poslanije,
Sveti Luka sveto Vangelije,
Krste drži care Konstantine
A rapide sveti stratilati
Dimitrije i s njim Prokopije,
Georgije i s njim Jevstatije
I ostali mnogi stratilati.
Oganj nosi Ognjena Marija,
Tamjan pali Gromovnik Ilija,
Sveti Vrači pomazuju mirom
A Krstitelj vodom pokropljava.
Heruvimi poje Heruviku
A Car slave sjedi na prestolu
Licem svojim nebo osvetljava.
S desna mu je sveta Bogomajka
Ogrnuta zvjezdanom porfirom,
Sveti Sava žezal pridržava,
A naroda ni broja se ne zna,
Više ga je no na nebu zvjezda.
Izmješani sveci s anđelima
Pa se ne zna ko je od kog ljepši.

4

Kad se sveta liturgija svrši
Svetitelji Hristu prilazili
I pred njime poklon učinili,
Najposlednji svetitelju Savo
I sa Savom Srbi svetitelji.
Sveti Savo metanije pravi,
Al se ne hte svetac da uspravi
Već ostade na zemlji ležeći.
Tad prilazi sveta Bogomajka
Da podigne svetitelja Savu,
Jer joj Savo Hilendar posvjeti,
Al se Savo diže na koljena
I dalje se dići ne hoćaše
Već ostade pred Hristom klečeći.

5

Blagi Hristos Savu milovaše
Od milošte vako mu zboraše:
"Čedo moje Nemanjiću Save,
Što si mi se tako rastužio,
Što si mi se tako rasplakao,
Nikad tako ti plakao nisi,
Nisi tako plako za Kosovom
Kad je srpsko potamnjelo carstvo,
Potamnjelo carstvo i gospodstvo.
Kazuj meni, moje čedo drago,
Kako stoji sada Srbadija:
Kako stoji vjera u Srbalja,
Jesu l Srbi kano što su bili
Ili su se Savo izmjenili,
Poju li mi mnoge liturgije,
Dižu li mnoge zadužbine.
Kano nekad u vreme Nemanje
I sina mu svetitelja Save,
I slavnoga Milutina kralja,
I Stevana milog mi Dečanca,
I Lazara moga mučenika
I Milice slavne Ljubostinjke,
Angeline majke Krušedolke,
I ostalih cara i kneginja,
Da l se i sad tako Bog poštuje,
Da l Srbijom svete pjesme bruje,
Jevanđelje da l se moje širi,
Srpska zemlja da l tamjanom miri,
Svetli li se obraz u Srbina
Pred ljudima i pred anđelima,
Velikaši da l pravedno sude,
Bogataši da li milost djele,
Da l susjeda susjed opravdava,
Da l nejakog jaki podržava,
Poštuje li mlađi starijega,
Da l djevojke drže djevojaštvo,
Da l popovi po svetinji žive,
Kaluđeri da l za narod kleče
I da l greju peštere suzama
I za narod toplim molitvama.
Da li narod nedelju svjetkuje,
Da l praznikom crkvu ispunjuje?
Kazuj meni, dični svetitelju,
Srpskog roda drugi spasitelju,
Kakva ti je golema nevolja
Te ti roniš suze niz obraze,
Pjesmu neba plačem završavaš?"

6

Tad govori svetitelju Savo:
"O Gospode veliki i silni,
Pred kime se tresu heruvimi,
Ima l išta tebi nepoznato?
Ta ti vidiš srce u čovjeku
I poznaješ najtajnije misli.
Vidiš crva pod korom grmovom,
Pod kamenom guju otrovnicu,
Na dnu mora svako zrno pjeska.
Ne mogu se od tebe sakriti
Tamnih ljudi tamna bezakonja,
Zbog kojih si na krstu visio;
Ali tvoja ljubav sve prekriva,
Iz ljubavi neznanije javljaš,
Iz ljubavi ti o znanom pitaš,
Da ti kažem što ti bolje znadeš."

7

"Nisu Srbi kano što su bili.
Lošiji su nego pred Kosovom,
Na zlo su se svako izmjenili.
Ti im dade zemlju i slobodu,
Ti im dade slavu i pobjedu,
I državu veću Dušanove,
Al darom se tvojim pogordiše,
Od tebe se licem okrenuše.
Gospoda se srpska izmetnula,
Na tri vjere okom namiguju,
Al ni jednu pravo ne vjeruju,
Pravoslavlje ljuto potiskuju.
Odrekli se srpskoga imena,
Odrekli se svojih krsnih slava,
Svece svoje ljuto uvredili.
A ko diže crkvu zadužbinu,
Ne diže je tebi nego sebi.
Crkve dižu da ih vide ljudi,
Crkve dižu, Bogu se ne mole,
Nit Božiji zakon ispunjuju.
Velikaši pravdu pogazili,
Bogataši milost ostavili,
Ne poštuje mlađi starijega,
No se mlađi pametniji gradi,
Nit nejakog jaki podržava,
Već ga lomi dok ga ne salomi,
Nit susjeda susjed opravdava,
Već se kune krivo za nepravdu
Zbog blatnjave zemlje od aršina.
Sveštenici vjerom oslabili,
Kaluđeri poste ostavili,
Nit djevojke drže djevojaštvo,
Svilu nose, grehom se ponose,
Mladi momci poštenju se smiju,
A svoj razvrat ni od kog ne kriju,
Niti narod za nedjelju mari,
Ni za praznik ni običaj stari,
Nit praznikom crkve ispunjuje,
Prazne crkve ka pećine puste,
Prazne duše, pa prazne i crkve;
Svud se crni crno bezakonje,
Stid me jede i stid me izjede,
Zbog grijeha naroda mojega,
Što i mene držiš blizu sebe.
Zato plačem moj predragi Spase,
Vječnost mi je kratka za plakanje,
Volio bih i u paklu biti,
Samo Srbi Bogu da se vrate."

8

Mirno Gospod saslušao Savu,
Pa podiže svoju svetu glavu;
I mislima nebesa potrese.
Zablistaše munje i gromovi,
Naduše se garavi oblaci,
Led se prosu o Petrovu danu,
Sva pobjele zemlja Srbinova,
Ka od gube gubava griješnica.
Zakukaše Srbi u nevolji,
Al se živog Boga ne sjetiše,
Niti Boga ni svojih grijeha.
A sve Savo na koljena kleči,
Blijedo mu lice od užasa.

9

Tada Gospod usteže oblake,
Da ne padne kiša ni rosica,
Blago sunce u žar se obrati,
Sva sagore zemlja Srbinova,
Presušiše rjeke i potoci,
Prekapiše duboki kladenci.
Zakukaše Srbi u nevolji,
Al se živog Boga ne sjetiše,
Niti Boga ni svojih grijeha.
A sve Savo na koljena kleči,
Blijedo mu lice od užasa.

10.

Tada Gospod vaši popustio,
Po voću se vaši uhvatiše
Obrstiše šljive i jabuke,
Sasušiše pitome voćnjake
Po pitomoj zemlji Srbinovoj.
Zakukaše Srbi u nevolji,
Al se živog Boga ne sjetiše,
Niti Boga ni svojih grijeha.
A sve Savo na koljena kleči,
Blijedo mu lice od užasa.

11.

Tada Gospod pomor popustio,
Da pomori i staro i mlado.
Udariše ljute bolezanje,
Tesna groblja a malo grobara,
Grobarima otežaše ruke.
Zakukaše Srbi u nevolji,
Al se živog Boga ne sjetiše,
Niti Boga ni svojih grijeha.
A sve Savo na koljena kleči,
Blijedo mu lice od užasa.

12.

Tada Gospod krizu popustio.
Puna zemlja svakoga obilja,
A svi viču: nigdje ništa nema.
Zakukaše Srbi u nevolji,
Al se živog Boga ne sjetiše,
Niti Boga ni svojih grijeha.
A sve Savo na koljena kleči,
Blijedo mu lice od užasa.

13.

Tad Satanu Gospod odrješio,
Iz pakla ga na Srbe pustio,
Da do roka svoju volju vrši,
I da čini što je njemu drago,
Sa državom i sa srpskim tjelom,
Samo da se ne dotiče duše.
A Satana vojske podigao,
Od zvjerinja svoga i ljudskoga,
Sve od samih Božjih protivnika,
I svojijeh jednomišljenika,
Kojih bi se marva zastidjela,
I veprovi divlji posramili.
Paklenim ih ognjem naoružo,
Poveo ih na zemlju Srbiju.

14.

Pljunu oganj iz adovih žvala,
Pa zapali kuću Srbinovu,
Sve razgradi što je sagrađeno,
Sve proždera što je umješeno,
Sve odnese što je izatkano,
Sve razgrabi što je ušteđeno,
Sve raskući što je zakućeno,
Sve popljuva što je osvećeno,
A gospodu u okove veza,
Starješine vrže na vješala,
Il umori glađu u tamnici,
Pobi momke, zacrni đevojke,
Zgrči majke nad koljevke prazne,
Nad koljevke prazne i krvave.
Još zaveza jezik u Srbina,
Da ne smije pjevat ni kukati,
Niti Božje ime spominjati,
Niti brata bratom osloviti;
Još zaveza noge u Srbina,
Da ne smije slobodno hoditi,
Osim tamo kud ga konop vodi,
Konop vodi ili kudak goni;
Još zaveza ruke u Srbina,
Da ne smije raditi van kulaka,
Niti sjesti, niti hljeba jesti
Bez satanske gorde zapovjesti,
Niti đecu svoju svojom zvati,
Nit slobodno mislit ni disati.

15.

Tako išlo zadugo zemana
Dok nabuja zemlja Srbinova
Od mrtvijeh srpskijeh tjelesa,
I od krvi srpskih mučenika,
Ka tijesto od jakoga kvasca.
Tad anđeli Božji zaplakali,
A Srbi se Bogu obratili,
Jedinome svome prijatelju,
Jedinome svome spasitelju,
Višnjem Bogu svetome Savi.
Tad se Savo strese od užasa,
Skoči, viknu iza svega glasa:
"Dosta, Bože, poštedi ostatak!"
Tad je Gospod poslušao Savu,
Na srpsko se roblje ražalio,
Te Srbima grijehe oprostio.

16.

Zasija se lice Srbinovo,
Zazvoniše zvona na veselje,
Zamirisa zemlja od tamjana,
Zablista se Hristova istina,
Zacari se milost i poštenje,
Anđeli se sa neba spustiše,
Pa Srbiju zemlju zagrliše.

17.

Haj, šta se ono čuje iz daljine?
To se opet služi liturgija,
U nebesnom carstvu Hristovome.
Službu služi svetitelju Savo,
I sa njime tri stotin vladika,
I tri hiljad srpskih sveštenika.
Đakonuje arhiđakon Stevo,
A sa njime đakon Avakume
Što na kocu za Hrista postrada,
Na bairu usred Biograda.
A car slave sjedi na prestolu,
Dok sa zemlje grmi ka oluja,
To Srbija kliče – Aliluja!
Blago majci koja Savu rodi
I Srbima dok ih Savo vodi.

Zidanje Ljubostinje

Haj, Bože mili a Bože jedini
Šta se ono čuje iz daljine
Dal to zveče sablje agarjanske
Il jauče sirotinja raja
Niti zveče sablje agarjanske
Nit jauče sirotinja raja
No to čekić o kamen udara
Teški čekić Rada neimara
I njegovih trista kamenara
Čekić tuče, čarne gore huče
Čekić bije, zverinje se krije.

1

Kad je Rade poso počinjao
Sabrao je pet stotin majstora
Pa ovako njima govorio:
"Braćo moja i družino draga
Pozvala me carica Milica
Najslavnija srpska udovica
Da joj zidam crkvu Ljubostinju
Njenoj duši vječnu zadužbinu
Ko što zidah slavnome Lazaru
Zadužbinu crkvu Ravanicu
Da se i njoj poje liturđija
Ovog svjeta kano i onoga.

2

"Al čujte me moja braćo draga
Nije zidat crkvu ka džamiju
Nit je zidat crkvu ka ćupriju
Kad se crkva pravoslavna zida
Prvo duša od greha se vida
Pa se kadi tamjanom molitve
Opasuje pasom uzdržanja
I svetijem pričešćem zalaže
Tako samo i Gospod pomaže
Eto vas je pet stotin majstora
Prije nego crkvu otpočnemo
Da postimo neđeljicu dana
Da postimo i Boga molimo
Sedmog dana da se pričestimo
Svetom Krvlju Hrista Spasitelja.

3

"I još braćo zavjet da činimo
Da držimo petak i srijedu
I ostale poste po zakonu
Od zlih djela da se ustegnemo
I od psovke, đavolje ulovke
I od svake zlobe u mislima
U mislima tajnim u srcima
Odvojeni od svojijeh ljuba
Da živimo strogo po hrišćanski
Po hrišćanski i po manastirski
Više sada nego li ikada
Dok zidamo crkvu Ljubostinju
Caričinu carsku zadužbinu
Tako nam je ostalo od starih
Kad je Savo svetu Žiču zido
Kralj Vladislav crkvu Mileševku
A kralj Stevan Visoke Dečane.

4

"Pa sad braćo da se razumijemo
Ko je voljan ovaki zavjet dati
Taj će moći sa mnom rabotati
Nek ostane, nek u Rada gledi
Rade će se njemu odužiti
A carica Radu neimaru.
Koj drugače misli i umje
Taj nek ide, prosto neka mu je
Neka zida po kalu kaldrme,
Begovima kamene konake
Handžijama niz drume hanove
I hodžama arapske džamije
Pa nek radi nek se hljebom hrani
Za tog nema posla ni dinara
U družini Rada neimara".

5

Kad to čuše pet stotin majstora
Dvje stotine njih se izdvojiše
Na ramena alat zaturiše
Pa odoše kude koji znade
Ostadoše tri stotin majstora
Ostadoše zavjet položiše
Zavjet Bogu i Bogorodici
A svom Radu vjernost i poslušnost.

6

Mnoge majke rodiše junake
Mnoge majke rodiše vještake
Neke majke rodiše i care
Neke opet svete patrijarhe
Al je jedan Boroviću Rade
Srpske zemlje protoneimare
Što mu ravna u svijetu nije
Po vještini sa vjerom vjenčanoj
Blago majci koja ga rodila
Srpskoj zemlji što ga odhranila.

7

Zida Rade crkvu Ljubostinju
Muški zida, ženski ukrašuje
Đevojački po mermeru veze
Po mermeru kano po đerđefu
Rukom zida, srcem Boga moli
Da zaštiti crkvu oda svuda
Te da traje do Strašnoga Suda.

8

A Milica pokraj Rada stoji
Svaki kamen miluje i broji
Na svakome voštanicu pali
Suze lije, vako namjenjuje:
"Ovaj kamen neka spomen bude
Mom Lazaru čestitom koljenu
Vojskovođi krstonosne vojske
Što za Hrista pade na Kosovu
Da se vječno pjeva i spominje
U nebesnom carstvu Božijemu
I u svakom domu Srbinovu.

9

"Ovaj drugi neka spomen bude
Mom babajku starom Jug Bogdanu
Ćutljivome starcu na jeziku
Ali glasnom u viteškom boju.
O moj babo, spomen ovaj mali,
Al suzama ja ga više zali
Nego krečom Rade neimare.

10.

"Ovaj treći mojoj staroj majci
Miloj majci mojih devet brata
Devet brata devet Jugovića
Što iz oka suze ne pustila
Ni za jednim sinom ni rođakom
Dok joj srce puče za Damjanom
Kad joj gavran pusti iz oblaka
Iz oblaka pa u krilo majci
Mrtvu ruku mog brata Damjana.
Tebi majko ovaj kamen mali
Suzama ga tužna ćerka zali
Vrele suze s vrelim krečom smeša
S vrelim krečom Rada neimara.

11

"A sad Rade, slavni neimare
Glačaj meni devet kamenova
Nek blistaju ka sestrinske suze
Sve za spomen mojih devet brata
Devet brata devet Jugovića.
Glačaj dletom a ja ću rukama
I rukama i čelom i licem
Nek osjete njine svete duše
Koliko ih miluje sestrica
Sad žalosna robinja Milica.
Evo palim na svakom kamenu
Od mirisna voska voštanicu
Da Bog prosti moga milog Boška
Barjaktara sve careve vojske
I Vojina, Vlatka i Damjana
I ostale Bog da prosti redom...
Reč je slaba – jezik mi se suši
Ali eto – lakše mi je duši".

12

Kad to čuo Rade neimare
I njegovih trista kamenara
Opustiše čekići mistriju
Zaplakaše kano đeca mala
Pa je Rade kroz plač besjedio
"Gospo naša carice Milice
Ti jedina rodu uzdanice
Ta ne plači, srce nam ne paraj
Ne slabi nas i ne malaksavaj
Ova crkva treba da je pjesma
Pjesma Bogu iz doline plača.
Pjesma snaži ruke neimara
Težak poso pjesma olakšava
Ka što biva među žeteoci
Međ kopači i među orači
Među tkalje i među vezilje
I ja gospo bejah na Kosovu
A sa braćom i rodbinom cjelom
Svi ostaše grobom na bojištu
Sam se vrati potucalo Rade
Da sam hteo za njima plakati
Obadva bi oka isplakao
Te ti ne bih danas ovđe bio
Ni zidao tvoju zadužbinu
Slijep ne zida svojijem rukama
Teke pipa tuđu zidariju.
Nego pjevaj Gospo ili ćuti
Primi savjet, na me se ne ljuti.

13.

"No počuj me što ću besjediti
Što je prošlo niko ne povrati
Što će doći niko ne odvrati
Nego skupi trista udovica
Sve kosovskih sinjih kukavica
Da pjevaju pjesmu budućnosti
Da pjevaju srpskom vaskrsenju
Tako ćemo, o carice svjetla,
Nosilice svenarodnog bola
Svenarodnog bola i nadanja
Tako ćemo tvoju zadužbinu
Brzo svršit i srećno dovršit".

14.

Milica je mirno saslušala
Pa je Radu vako besjedila
"Mudra glavo, neimare Rade
Mudro misliš i mudro govoriš
Poslušaću kako me sjetuješ
Al dopusti crkvi do slemena
Da ja sama plačem za Kosovom
Da oplačem kosovske junake
Da ožalim prošlost Srbinovu
A po tome Boroviću Rade
Od slemena do vrha kubeta
Nek se ori pjesma budućnosti.

15.

"A sad Rade ovaj kamen velji
Nek je spomen vojvodi Milošu
Mome zetu, slavnom Obiliću.
Oj Miloše, sunce međ zvjezdama
Oj Miloše, diko vitezova
Sad oprosti čestitome knezu
Što posluša Brankovića Vuka
Poslušao pa se pokajao.
Ovaj kamen Toplici Milanu
Ovaj do njeg Kosančić Ivanu
Miloševim do dva pobratima
Krv im pečat vjernosti Lazaru
Moje suze – od mene uzdarje.

16

"Ovaj kamen nek je spomen dragi
Strahiniću vitezu bez mane
Što pogubi silnog Vlah Aliju
Te čast opra domu Jug Bogdana.
Ovaj do njeg Hercegu Stjepanu
Što napravi pokor od Turaka
A sa svoji kršni Hercegovci.
Ovaj do njeg Musiću Stevanu
I bratu mu Musiću Lazaru
Sinovima Muse vojvode
I Dragane sestre car Lazara.
Ovaj kamen Vaistinu slugi
Što pogibe kraj svog gospodara.
Ovaj do njeg Vasojević Stevi
Što opozda stići na Kosovo
Što opozda ali ne odocni
No boj novi otpoče sa Turci
Dok poslednje oboji božure
Krvlju svojom i krvlju Azijskom
I sve hrabre đece Vasojeve
Te se tako oslobodi kletve
I Lazina primi blagoslova.

17.

"Ovaj kamen Relji od Pazara
Čudnom Relji, krilatom junaku
Što potvrdi slavu Srbinovu
Svojom slavom i svojim junaštvom.
Ovaj do njeg Vladeti vojvodi
Što mi prvi donijeo glasa
Sa Kosova polja božurnoga
Đe božuri bjeli rastijahu
Dok od bjelih postaše krmezli
Obojeni krvlju od junaka.
Ovaj do njeg slugi Golubanu
Što voljaše za krst umrijeti
Neg ostati sa mnom u Kruševcu.
Ovaj do njeg Orloviću Pavlu
Ranjenome do smrti vitezu.
Ovaj do njeg Kosovci đevojki
Što umrije lečeć ranjenike -
Glačaj Rade ovaj kamen bjeli
Nek se blista srpsko đevojaštvo
Ka jutarnja zvjezda međ zvjezdama."

18

Tako Gospa redom spominjala
Spominjala kosovske junake
Svaki kamen spomenik jednome
Jal dvojici jal desetorici
Desetini jal buljuku cijelom
Sa njihovim slavnim vojvodama
Dok sto tisućnije nabrojala
Izginule na Kosovu vojske
Svaki kamen plačem oživjela
Na svakome svjeću upalila.

19

Tako išlo po zadugo vrjeme
Dok je Rade crkvu izgradio
Od temelja dori do slemena
A kad Rade do slemena dođe
Tad carica svika udovice
Svikala je trista udovica
Sve kosovskih sinjih kukavica
I sa njima njine siročiće
Sokolova palih sokoliće.

20

Pa kad ih je carski pogostila
I darima mnogim obdarila
Ovako im smjerno besjedila
"Sestre moje, tužne udovice
Pogledajte crkvu Ljubostinju
Dok je Rade do slemena zido
Ja sam svaki kamen namjenila
Junacima palim na Kosovu
Za krst časni i slobodu zlatnu
Jali mome jal vašem babajku
Jali mome jal vašem vojinu
Jali mojoj jali vašoj braći
Jali mome jal vašem rođaku
Jali kumu jali prijatelju
Jal velmoži jal njegovom slugi.
Nad svakim sam suze isplakala
I svakome svjeću zapalila
Nek svak ima spomenik u crkvi
Bašu ovoj bjeloj Ljubostinji
Kao da su živi uzidani.
Njine duše neka ovdje sljeću
Neka budu blizu moje duše
Neka štite svetu Ljubostinju
Nek slušaju srpske uzdisaje
I molitve sirotinje raje
Pa neka ih u nebo uznose
Pred Gospoda i Bogorodicu.

21

"Sestre mile, ja vas nisam zvala
Da plačete i da naričete
Nad kosovskim dragocjenim grobljem
Milica se za vas isplakala
Dok je Rade Ljubostinju zido
Od temelja dori do slemena
Dokle crkvu nije pretvorila
A u srpski veliki suzarnik.
Danas vaše suze uštedite
Još će biti dana za plakanje.

22.

"A sad Rade gle kubeta zida
Vitka, svjetla, visoka i krasna
Da nam budu spomen budućnosti
Budućnosti svjetle Srbinove
Izidane na gorkoj prošlosti
Na mukama mnogih mučenika
Na žrtvama mnogih vitezova
Na suzama mnogih udovica
I na pisku mnogih siročića.
Sada sestre pjesmu zapjevajte
Zapjevajte pjesmu radosnicu
Zapjevajte srpskoj budućnosti
I budućim srećnim koljenima
Što će doći posle ropske noći
Zapjevajte srpskom vaskrsenju
Dokle Rade uzdiže kubeta
Na bijeloj Ljubostinji crkvi."

23

Kad to čulo trista udovica
U grlu su suze ustavile
Pa drhtavim glasom zapjevale
Zapjevale pjesmu radosnicu
Radosnicu srpskoj budućnosti
"O svevišnji Bože nad vojskama
Nad vojskama nebesnih anđela
I vojskama srpskijeh ratnika
Blagoslovi srpska pokoljenja
Što će doći posle ove noći
Da s' umnože s Tvojom pomoći
Kad Ti htedneš i Ti kada rekneš
Suho drvo ozelenjet mora
Kad Ti htedneši Ti kada rekneš
Srpski će se vaskrs zablistati
Tvojom slavom Srbi proslaviti
Porušeni dvori opraviti
I kandila hladna upaliti
Uprljano ime Isusovo
Opraće se vodicom od ruža
Uspravit se slomljeni krstovi
A zamukla zvona zazvoniti
Zemlja će se krstom osvještati
Narod će se Hristu pokloniti
Zavladaće pravda i sloboda
Zacariti ljubav i istina
Naša sela pjesmom napuniti
S mladićima starci će igrati
S nevjestama bake likovati.
Hvala Bogu i Božjoj milosti
O da divne srpske budućnosti
Krasne, svjetle, visoke i slavne
Ka kubeta carice Milice
Što ih gradi neimare Rade.
Sve će tako biti ako Bog da
I bijela crkva Ljubostinja
Naše mile Gospe zadužbina."

24

To sve sluša Rade neimare
Pa od milja i on zapjevao
Još povika na trista majstora
Da i oni glasno zapjevaju.
"Kad kosovske, braćo, udovice
Pjevat mogu narodu i Bogu
I u noći čekati svanuće
A u ropstvu sreću i slobodu
Šta j' ostalo nama junacima
Što sa Lazom bismo na Kosovu?
No pjevajte, braćo moja draga
Sve pjevajte i opet pjevajte
Dok na crkvi kubeta svršite
Kubeta nas sa nebom vezuju
I sa svetom Nebesnom Srbijom
I sa svjetlom našom budućnošću
Tako reče gospođa carica
I ostalih trista udovica."
Tad zapjeva tri stotin majstora
Zapjevaše muški glasovito
Čekićima pjesmu udvojiše
Sve pjevaše i popijevaše
Dokle svetu crkvu dovršiše.

25.

Eto tako, Srbi i Srpkinje,
Ljubostinja kako se gradila
Pola s plačem a pola s pjevanjem
To je sudba pravoga čovjeka
I to vam je sudba Srbinova
Bez plakanja nema radovanja
Bez trpljenja nema ni spasenja
Bez Golgote nema Vaskrsenja
Jedno s drugim kada se udruže
Liče trnju oko rujne ruže.
To je znala carica Milica
Ljubostinjska slavna ktitorica.
Sad ne nebu ko zvezda se sija -
Sveta srpska mati Evgenija.

Posmrtne pesme

Mitarstva
kako ih je objavila prepodobnom Grigoriju blažena Teodora posle svoje smrti

Mitarstvo prvo

Greh jezika mitarstvo je prvo
Na kome se duša istjazava
Od demona zloglasnih trubača.
Svaka rečca što je jezik rek'o,
Nit se gubi nit se zaboravlja,
Zvuk i slika njezina ostaje
Da pred dušom po smrti se javi.
Sramne reči, reči bogohulne,
Psovke strašne, psovke bujeslovne,
I uzvici praznog hohotanja -
Sve će duša čuti ponovljeno
Što je ikad na zemlji izrekla
Grdeć sebe, Boga ili ljude,
A za što se nije pokajala
Pre rastanka sa životom ovim:
Sve će čuti od crnih demona
A pred Božjim svetlim angelima.
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Duša sebe opravdat ne može,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo drugo

Druga straža još crnjih demona,
Gde se duša za laž istjazava,
Za sve laži što je pomislila
I za one što je iskazala,
Za sva mrska lažna svedočenja,
Lažne kletve imenom Božijim,
I sve laži jezikom prosute -
Sve će duša čuti ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Duša sebe opravdat ne može,
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo treće

Treća straža još crnjih demona
Gde se duša strašno istjazava
Za osudu brata i suseda,
Za osudu tuđih bezakonja,
Za osudu greha u bližnjega,
Za smejanje nad tuđom slabošću,
Za gorđenje nad komšijskim stidom,
Za gaženje na zemlju paloga
Da se grešnik više ne uspravi.
Za to duša biće istjazana -
Jer je druge grešnike sudila,
Svoje grehe vešto prikrivala.
Sve to duša čuće ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No stog mesta ne može uteći
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Milosrđa i blage krotosti,
I skrivanja greha u bližnjega,
I pohvale njegovih vrlina,
Duša sebe opravdati neće -
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo četvrto

Četvrta je jošte crnja straža,
Tu demoni istjazuju dušu
Za pijanstvo i za oblaporstvo
I k'o glumci pred dušom igraju
Sve pijanke i sve terevenke,
Sve smešnosti pijana čoveka
I svu gadost od mnogog jedenja,
K'o psi gadni okolo urlaju
Oko duše strahom ustrašene
A na usta svoja povraćaju
Ona pića i ona jestiva
Što su dušu na greh navodila
I debelost telu joj davala
A mršavost srcu i razumu -
Sve će duša videt ponovljeno
Što je ikad na zemlji činila
I sve čuti od crnih demona
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Milosrđa i blage krotosti,
Božjeg straha s mnogo molitava -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Milosrđa i blage krotosti,
Božjeg straha s mnogo molitava -
Tad se duša u visinu diže,
Uznešena Božjim angelima.

Mitarstvo peto

Peta straža još crnjih demona
Što za lenost istjazuju dušu:
Za sve dane leno proležane
I preduge noći prospavane,
Za svu tuđu muku pojedenu
I za dužnost svoju nesvršenu,
Za lenivost i tela i duha,
Za bezbrižnost na delu spasenja,
Za kajanje uvek odlagano,
Za molitve nikad nepočete,
Božje službe vazda propuštene,
Dobra dela vazda odocnjena -
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti redom nabrojano,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere, suza i kajanja
Bar na strašnom času smrtnome,
Nemadne li straha ni molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja
Bar na strašnom času samrtnome,
Mnogo straha, mnogo molitava,
Milosrđa i blage krotosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo šesto

Šesta straža još crnjih demona
Što za krađu istjazuju dušu,
Od detinjstva do časa smrtnoga
Za sve što je kad ukrala duša,
Il' rukama il' tajnim željama,
Il' kradljivim čestim pomislima,
Sve kradeći, Boga s' ne bojeći
I komšiju svoga žalosteći -
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve kako je na zemlji činila,
Sve čuti od crnih demona
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja
Bar na strašnom času samrtnome,
Nemadne li straha ni molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja
Bar na strašnom času samrtnome,
Mnogo straha, mnogo molitava,
Milosrđa i blage krotosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo sedmo

Sedma straža još crnjih demona
Za sebičnost istjazuju dušu,
Za sebičnost i za srebroljublje,
Za tvrdičluk prema sirotima,
Za suvišno zbiranje novaca,
Za nenužno sticanje imanja
Dokle drugi od gladi grcaju
I suzama dane zalevaju -
Sve će duša videt ponovljeno,
I poznati sve grehove svoje,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,

No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li vere i kajanja,
Nemadne li straha ni molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Milosrđa i blage krotosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo osmo

Osma straža još crnjih demona
Što za lihvu istjazuju dušu,
Za interes uziman od zajma,
Za bogatstvo lihvom zgomilano
A na štetu malih i sirotih,
Što po nuždi zajam uzimaju
I po nuždi interes plaćaju. -
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Nemadne li straha i molitve,
Nemadne li samopreziranja,
I praštanja tuđih pregrešenja
U krotosti i smirenosti -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve,
Ako l' ima samopreziranja
I praštanja tuđih pregrešenja
U krotosti i u smirenosti -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo deveto

Deveta je jošte crnja straža,
Gde se duša strašno istjazava
Za klevetu na nevine duše,
Za klevetu i potvoru crnu,
Za osudu ljudi bez nepravde,
Za bacanje greha na drugoga
Da bi grešnik izbeg'o kaštigu
A pravednik mesto njega strad'o.
Takav greh je mio demonima,
A mrzak je svetim angelima,
Njim se zakon Božiji potire,
Zbog njeg' dušu pakao proždire.
Svoj greh duša jasno će videti
I čuće ga od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Nemadne li straha Božijega,
Mnogo straha i mnogo molitve,
I delenja mnoge milostinje,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha Božijega,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I delenja mnoge milostinje,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo deseto

Deseta je jošte crnja straža
Gde se duša strašno istjazava,
A za zavist i zlobnu nenavist,
Što je kome zavidela duša:
Na lepoti ili na bogatstvu,
Na junaštvu il' na blagovanju,
Il' na zdravlju ili na uspehu,
Na mudrosti ili na počasti,
Il' na njivi rodnoj il' livadi,
Il' na rodu ili na porodu.
Od zavisti sva je duša crna,
Sva je crna kao ugljen crni.
Sve će duša videt predstavljeno,
Sve će čuti ponovljeno,
Ponovljeno od crnih demona,
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao plamen peći
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
Nemadne li straha Božijega,
Mnogo straha, mnogo molitava,
Milosrđa i blage krotosti,
I deljenja mnoge milostinje,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha Božijega,
Mnogo straha, mnogo molitava,
Milosrđa i blage krotosti
I deljenja mnoge milostinje,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo jedanaesto

Jedanaesta jošte crnja straža,
Gde demoni istjazuju dušu
Za bezumnu gordost i oholost:
Za gorđenje Božjim darovima,
Za gorđenje zdravljem i junaštvom,
Za gorđenje stasom i lepotom
Što će crvi u zemlji razjesti,
Za gorđenje vlašću i bogatstvom,
Čemu svemu smrću konac biva,
Za oholost naspram roditelja,
Za oholost naspram prijatelja,
Za oholost naspram siromaha,
Za oholost naspram neznalica,
Za oholost spram Božjeg zakona,
Za oholost spram Božije crkve,
Za oholost kojom Eva zgreši,
Adam pade i Raj se zatvori.
Sve to dušu u okove veže
I drži je i dužnu i tužnu.
To će duša videt predstavljeno,
To će duša čuti ponovljeno,
Ponovljeno od crnih demona,
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Božjeg straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Božjeg straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa
I praštanja tuđih pregrešenja -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo dvanaesto

Dvanaesta jošte crnja straža,
Gde se duša za gnev istjazava,
Za gnev brzi i nepokajani,
I za jarost i srditu ljutnju
Od koje se zažaruje duša,
Zažaruje paklenim plamenom,
A skriva se za Božiju svetlost.
Gnevom Kain ubi brata svoga,
Gnevom Saul gonjaše Davida,
Gnev je iskra pakla ognjenoga
I preteča svađe i ubistva,
Te za gnev je teško istjazanje,
Za gnev duše protiv brata svoga,
Za gnev duše protiv Boga svoga,
Za gnev duše protiv roditelja,
Za gnev duše protiv prijatelja,
Za gnev svaki osim protiv greha.
Sve će duša videt predstavljeno,
Sve će čuti ponovljeno,
Ponovljeno od crnih demona,
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći
Dok se duša nečim ne opravda,
I grehove gneva ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć tamnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca
I Božije Majke hodatajstva
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo trinaesto

Trinaesta jošte crnja straža,
Gde se duša strašno istjazava
Za osvetu i za zlopamćenje,
Gospod reče: moja je osveta!
No grešni se mimo Boga svete,
Greh plaćaju sa dvostrukim grehom.
Zlo plaćaju sa zlom, i sa gorim.
I zato se duša istjazava,
Jer je mnogo duša zlopamtila,
Zlo pamtila i o zlu mislila,
Zlom se grdnim puna napunila
Kao bunar vodom zamućenom,
K'o livada otrovnim zmijama.
Grešna duša greh će svoj videti,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć tamnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo četrnaesto

Četrn'esta jošte crnja straža
Gde se duša strašno istjazava
Za ubistvo strašno dušegubstvo,
Za učešće u tuđem ubistvu,
Za nagovor brata na ubistvo;
Za ubistvo žene il' čoveka,
Il' nejaka čeda u kolevci,
Il' živoga ploda u utrobi,
Za ubistvo puškom iz zasede,
Ili nožem il' mučkim trovanjem,
Za ubistvo rukom ili srcem:
Ko smrt želi k'o da je ubio.
Svoje grehe duša će videti
Na ovome strašnome mitarstvu,
Sve će čuti od crnih demona
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza i kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo petnaesto

Petnaesta jošte crnja straža,
Gde se duša strašno istjazava
Za gatarstvo i za vračarije,
Za bajanja i za odbrajanja,
Prizivanja u pomoć demona,
I traženje pojave duhova,
I za to se duša istjazava,
Sve će duša čuti ponovljeno
Što je ikad na zemlji gatala,
Sve će čuti od crnih demona,
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I dok svoje grehe ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Mnogo vere i suza kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć tamnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo šesnaesto

Šesnaesta jošte crnja straža,
Gde se duša za blud istjazava,
Za strast strašnu što skrnavi telo,
Telo skverni a duh pomračava
I čoveka celog raslabavlja.
I za to se duša istjazava -
Za blud telom, za blud pomislima,
Il' maštanjem, pesmom, il' rečima,
Za grešenje i na greh mamljenje,
Za venčanje duha sa prašinom.
Sve će svoje bludne prljavštine,
Sve će duša videt predstavljene,
I sve će ih čuti iskazane,
Iskazane od crnih demona,
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i kajanja,
I grehova svojih ispovesti,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i kajanja,
I grehova svojih ispovesti,
Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo sedamnaesto

Tad dolazi jošte crnja straža
Gde demoni istjazuju dušu
Za preljubu smradnu i pagubnu,
Za preljubu venčanih supruga,
Za preljubu s venčanim čovekom,
Za preljubu sa ženom venčanom,
Greh je ovo Bogootpadništva,
Greh je ovo idolopoklonstva,
Greh je ovo krađe i neverstva,
Pronevera ponajveće tajne,
Greh je ovaj teško iskupiti,
I za to se duša istjazava.
Sve će duša videt predstavljeno,
Sve će čuti od crnih demona,
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao plamen peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere i molitve,
Nemadne li suznih pokajanja,
Nemadne li straha Božijega,
I premnogo dela milosrđa
Naspram bednih i naspram nevoljnih,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja,
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i molitve,
Ako l' ima straha Božijega,
Ako l' ima suznih pokajanja,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo devetnaesto

Tad dolazi jošte crnja straža,
Gde demoni istjazuju dušu,
Za jeresi i kriva učenja
I od svete vere odstupanja,
Odstupanja od vere Hristove,
Kako nam je Hristos ostavio,
Apostoli sveti rašili,
Mučenici krvlju potvrdili,
Svetitelji slavom proslavili.
I za to se duša istjazava,
Za ohola svoja mudrovanja,
I dogmata svetih izvrtanja
Po zemaljskom umu i pameti,
Mimo sveto Božje otkrovenje,
Zavođenja ljudi od istine,
Zavođenja, kriva tumačenja,
Verovanja u zla nagađanja,
I slavljenja ludih učitelja.
Sve što duša u tome sagreši
U ovome veku kratkoročnu,
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona,
A pred licem Božjih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li suznih pokajanja,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja,
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima suza pokajanja,
I premnogo dela milosrđa,
I praštanja tuđih pregrešenja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo dvadeseto

Tad dolazi jošte crnja straža,
Gde se duša strašno istjazava
Za nemilost i nemilosrđe,
Za nemanja blagog sažaljenja,
Za nemanje srca ni milosti
Naspram ljudi grešnih il' pravednih,
Uvek prosi u Boga milosti:
Milost prima no milost ne daje,
Milost prima, a nemilost seje,
Takva duša sa Bogom ratuje,
Sa svecima i sa angelima.
I zato se duša istjazava,
Sve će duša videt ponovljeno,
Sve će čuti od crnih demona,
A pred licem Božijih angela,
I stid će je kao oganj peći,
No s tog mesta ne može uteći,
Dok se duša nečim ne opravda
I grehove svoje ne iskupi.
Nemadne li duša opravdanja,
Nemadne li drugih dobrih dela,
Nemadne li vere ni molitve,
Nemadne li straha Božijega,
Nemadne li suznih pokajanja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika,
Metanija dobrih duhovnika -
Tad se duša opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti,
No u krilo pada demonima:
U noć crnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela,
Ako l' ima vere i molitve,
Ako l' ima straha Božijega,
Ako l' ima suznih pokajanja,
I još uz to molitve svetaca,
I Božije Majke hodatajstva,
I vapaja braće i srodnika,
Metanija dobrih duhovnika -
Tad se duša u visinu diže,
Uznošena Božjim angelima.
Prođe l' duša sva ova mitarstva
Sa angelom svojim hraniteljem,
Opravda li sebe za nedela,
Za nedela u ovome veku,
U ovome kratkoročnu veku,
Imadne li više dobrih dela,
Više dobrih nego li paklenih -
Tad će duša veselo se dići
I pred presto Višnjeg Boga stići,
U Raj ući među svetitelje,
Svetitelje i krasne angele:
I krasotu kojoj slike nema,
I u život kom sravnjenja nema,
I u radost kojoj kraja nema,
I u slavu zemlji nepoznatu,
Da blaguje i da se raduje,
I sa Hristom u večnosti živi,
Stvoritelju večno da se divi,
Da se divi i da Ga proslavlja -
To je nauk Svetog Pravoslavlja.

KRAJ I BOGU SLAVA!

Pesme za recitovanje
o Svetom Savi

Svetosavska Himna

Uskliknimo s ljubavlju
svetitelju savi,
srpske crkve i škole -
svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava,
Gde naš srpski pastir Sava:
Pojte mu Srbi
Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu:
Pojte mu, Srbi,
Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov
Sveti Otac Sava.
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava,
K nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte:
Savu srpsku Slavu
Pred prestolom Tvorca...

Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi
Da nam svima sine;
Da živimo svi u slozi,
Sveti Savo ti pomozi:
Počuj glas svog roda,
Srpskoga naroda!

Pet vekova Srbin je
U ropstvu čamio
Svetitelja Save
Ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
I za njih se Bogu moli:
Pojte mu, Srbi,
Pesmu i utrojte!

Sveti Sava

Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
"Već je prošlo davno veče, i nema se ponoć hvata
sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata.
Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,
klonulo je moje telo, umorne su moje noge.
Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi
da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i
i sad evo svetlost tražim u skromnome manastir;
Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata;
i primite carskog sina k'o najmlađeg svoga brata.
Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu
i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi
sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi
On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete
i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,
ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo,
a kroz suze prošaputa: "Primamo te, milo čedo".

***

Vekovi su prohujali od čudesne one noći,
vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.
Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava,
jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin – Sveti Sava.

Moja vera

Zapitaju mene često:
što sam uvek vedra lika,
kako grubu sudbu snosim
bez vapaja i bez krika?

Kažem tada: u mom srcu
jedna svetla iskra ima,
koja zvezda daje smisla
mom životu i snovima.

Samo s pravom verom čovek
i u bedi mira nađe,
s puta pravde i istine
u životu retko sađe.

Jer i kad nas sudba kinji,
a nevolja gruba tera,
patnje će nam lakše biti
kad nam život štiti vera.

Vera ne zna šta je mržnja,
šta samoća, šta dosada,
Vera diže, vera krepi,
ko veruje ne propada.

Vera dušu našu bodri,
od niskih je strasti čista,
ko veruje ne zna šta su
gadne zlobe i zavisti.

U najvećim stradanjima
nad njima se vera nija,
kada misliš nesrećan je
blaženstvo mu dušu vija.

Eto, stoga u životu
kada klone duša meni
moja vera došane mi:
čovek budi ! napred kreni !

I zato sam uvek vedar
jer mi vera život sladi
a vera je životvorna
od čoveka diva gradi.

Molitva

O, moj Bože dragi,
malen Ti se molim:
pouči me kako
da sve ljude volim;
dok sam jošte 'vako
u danima mladim,
od jutra do mraka
da veselo radim;
da naučim nauk
što za život trba,
da umem zaslužit'
nasušnoga hleba,
i da snosim voljno
sve što mi se desi.
Čuj molitvu moju
Oče na nebesi!

Molitva male Danice

Dobro jutro, dobri Bogo!
ja sam mala,
ja ti ne znam ništa reći,
samo hvala!
Hvala što je zora tako
lepa, mila!
Hvala što me majka moja
poljubila!
Hvala što je otac dobar -
za nas radi,
hvala što nam kora hleba
tako sladi!
Hvala što se igrat mogu
s bratom malim,
Hvala što se mogu na svem
da zahvalim.

Sveti Sava

Zbor zborila gospoda rišćanska
Kod bijele crkve Gračanice:
"Bože mili, čuda velikoga!
"Kud se đede car – Nemanje blago,
"Sedam kula groša i dukata?"
Tu se desi Nemanjiću Savo,
Pa govori gospodi rišćanskoj:
"Oj Boga vam, gospodo rišćanska?
"Ne govor'te o mom roditelju,
"Ne govor'te ne griješ'te duše:
"Nije babo raskovao blago
"Na nadžake ni na buzdovane,
"Ni na sablje ni na bojna koplja
"Ni dobrijem konjma na ratove;
"Već je babo potrošio blago
"Na tri slavna Srpska manastira:
"Jednu babo sagradio crkvu;
"B'jel Vilindar nasred gore Svete,
"Krasnu slavnu sebe zadužbinu,
"Vječnu kuću na onome sv'jetu
"Da se njemu poje liturđija
"Onog sv'jeta, kao i ovoga;
"Drugu babo sagradio crkvu:
"Studenicu na Vlahu Starome,
"Svojoj majci carici Jeleni,
"Krasnu slavnu majci zadužbinu,
"Vječnu kuću na onome sv'jetu,
"Da s' i njojzi poje liturđija
"Onog sv'jeta, kao i ovoga;
"Treću babo sagradio crkvu:
"Milješevku na Hercegovini,
"Krasnu slavnu Savi zadužbinu,
"Vječnu kuću na onome sv'jetu,
"Da s' i njemu poje liturđija
"Onog sv'jeta, kao i ovoga".
U glas viknu gospoda rišćanska:
"Prosto da si, Nemanjiću Savo!
"Prosta duša tvojih roditelja!
"Prosta duša, a čestito t'jelo!
"Što nosili, svijetlo vam bilo
"Što rodili, sve vam sveto bilo!"
I što reče gospoda rišćanska
Na sastanku kod bijele crkve,
Što gođ rekli, kod Boga se steklo.

Na Svetoga Savu

Maleno sam đače, maleno mi znanje:
tek sam upoznala bukvar i čitanje,
ali već znam i ja za Svetoga Savu
i razumem lepo današnju proslavu.

Sveti Sava beše sin kraljevske krvi;
veliki učitelj, prosvetitelj prvi;
on je otvarao prve crkve, škole
i učio Srbe da se Bogu mole.

Zato celo Srpstvo danas slavu slavi
i s ljubavlju kliče Svetitelju Savi,
pa mu i ja kličem, iako sam mala:
"Svetitelju Savo, slava ti i hvala!"

Sveti Sava

Nad atonskim hramom, još u davno vreme,
podiže se bura usred noći neme.

I dok mračnim krilom za nebo se hvata,
neko živo lupnu u hrastova vrata. -
Iguman se diže. Na ulasku samom
stajalo je momče, uvijeno tamom.

U njegovoj ruci, što je gore diže,
s upaljena luča rujni plamen liže.

Dim se vije, mota – i koturi jure
u kapiju tvrdu i zidine sure.

Ko je ovo momče? koji jad ga slama?
i šta traži noćas od Božijeg hrama?

Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi,
po kome su pale srebrnaste vlasi.

A po vitkom stasu što ga diči tako,
tvrdom se je likom opasao jako.

I on smerno stoji. O njegovu vratu
samo krst treperi u suvome zlatu.

To bejaše Rastko. Sin Nemanjin to je,
što je carske dvore ostavio svoje -

Jer ga ljubav goni, jer ga želja slama,
da postane slugom Božijega hrama.

Crn sebarski plašt mu mlada pleća krasi,
po kome su pale srebrnaste vlasi.

I nad lepom glavom, u dubini mraka,
sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.

Pod ikonom Svetog Save

Bolna leži dobra majka,
ne silazi s odra svoga,
udovica j' dece ima,
jedno manje od drugoga.

Druga nema, – dece ima
za decu bi život dala,
ali ako dušu pusti,
šta će, šta će deca mala?

Mrak bi bio, ali nije:
bolesnici više glave
kandioce tiho gori
pred ikonom Svetog Save.

Il' je zebnja, il' je strava,
il' je slutnja, il' što više;
Oko majke deca s' kupe,
majka vrlo brzo diše.

Ponoć kuca, deca blede,
najstariji i najjači,
kad otare suze svoje,
tare suze svojoj braći.

Majka b' htela decu spasti
od zla što se na njih sprema,
htela bi im nešto kaz'ti,
ali glasa više nema.

Ko bi znao misli njene,
ko bi znao njene muke!
Najstariji sinak priđe
i ledne joj ljubi ruke.

Ti poljupci daše snagu
dahom mlade duše zdrave,
majka diže ruku nagu
ka ikoni Svetog Save.

"Znaš li što bih htela reći?"
to govori, ruka pada;
oko staje, srce staje,
ali jošte ima nada.

Ima nade u prvenca,
da će znati, da će hteti -
"Razumem te majko draga,
i držaću u pameti.

U grud'ma će mojim živet'
mis'o tvoja, tvoja želja,
ja ću vodit' braću svoju
putem ovog svetitelja.

Okaljat' nam obraz neće
ni sto ljudi, ni sto beda,
shvatićemo, pamtićemo
da smo srpske majke čeda".

Ove reči zamedljaše
gorki pehar zadnjeg časa:
na ustima bolne majke
blag se osmeh zatalasa.

Kandioce zatrepeta
pred ikonom Svetog Save
deca stoje, cvet do cveta -
venac oko mrtve glave.

Na Vračaru

Nadvio se oblak gusti
svu Srbiju da opusti,
i samo se nebo, ljuti
a Srbija – strepi, ćuti.
Na Vračaru vatra gori,
vatra gori, bes se ori,
a Srbin se s dušom bori.
Ko će sili odoleti?
Ko će bole preboleti?
Svetinja se srpska ništi,
u Srbina srce pišti:
"Avaj, srce Obilića!
avaj, snago Kraljevića!
gdje si pusta da u mahu
kraj učiniš ovom strahu?
Višnja silo, tvoja pravda
Srbima je krepka nada,
pusti groma vatrenoga,
smlavi stvora paklenoga,
da pred licem Stvoritelja
ne sažiže Svetitelja!
Tako Srbin sebi zbori,
njega ljuta bolja mori;
vatra gori – Sinan viče:
"Gori, gori, svešteniče!"
to si od nas zaslužio
što si raju prosvetio,
pa na svoga gospodara
smelo diže svog handžara
i za veru voljno gine,
ubojiti kaurine;
još se ne da u sindžire
brani svoje manastire.
A sad srpski sveče Savo,
što si Srbima škole davo,
nema tebi više traga
pašće tvoga roda snaga.
Vatra gori... Sinan viče
"Gori, gori, svešteniče!"
Sava zgori... al Sinanu
u pameti s' vako stvara:
stao Sava sred oltara,
pa Srbima progovara:
"Ne bojte se, deco mila,
što vas kinji vraška sila:
mrtvom telu ko se sveti
tom i prazna senka preti.
Ništave su ljudske strasti
kod Božije večne vlasti.
Ja ostajem u svom rodu
dok vojuje za slobodu,
dok mu crkva srce blaži
dokle duh mu škola snaži,
Produžite moja dela
ma kakva vas beda srela:
to će Srpstvo prosvetiti
pa i mene osvetiti.

Otadžbina

I ovaj kamen zemlje Srbije,
Što preteć' suncu, dere kroz oblak,
Sumornog čela mračnim borama
O vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tamnih to su tragovi,
Te crne bore, mračne pećine;
A kamen ovaj, ko piramida
Što se iz praha diže u nebo,
Kostiju kršnih to je gomila,
Što su u borbi protiv dušmana
Dedovi tvoji voljno slagali,
Lepeći, krvlju srca rođenog,
Mišica svojih kosti slomljene
Da unucima spreme busiju,
Oklen će nekad smelo preziruć',
Dušmana čekat' čete grabljive.

I samo dotle do tog kamena,
Do tog bedema,
Nogom ćeš stupit', možda poganom.
Drzneš li dalje?... Čućeš gromove,
Kako tišinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strašnom kidaju;
Razumećeš ih srcem strašljivim,
Šta ti sa smelim glasom govore,

Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu
Brijane glave teme ćelavo
U zanosnome strahu lupati...
Al' jedan izraz, jednu misao
Čućeš u borbe strašnoj lomnjavi:
"Otadžbina je ovo Srbina"!...

Mati i sin

"Šta ćeš, starka, ovde, gde kuršumi lete,
Na poljani smrti, sred krvi rumene?"
"Tražim moga Jovu, moje milo dete!
"I nosim mu lepe čarape šarene!"

"O vrati se, stara! Zalud žuriš tako
"Iz dalekih svojih šumadijskih strana:
"Jedinac ti, bako oboleo lako,
"I u Skoplje prenet pre nedelju dana!"

Zabrinuta starka u Skoplje se diže...
Preko bezbroj polja, brda i suvata
Prečacima žuri, i, napokon, stiže
I zakuca alkom o bolnička vrata.

"Ko je," – ču se. – "Ja sam ratnikova mati!
"Roditeljska ljubav dovela je mene!
"Tražim moga Jovu, moje milo dete!
"I nosim mu lepe čarape šarene!"

- "Tu je!" Ona uđe, i dršćući, gleda
Sve postelje redom što oko nje stoje;
„Bože, da l' je ovde? kamo moga čeda?"
Dok, odjednom, kliknu: "Jovo, oči moje?"

"Kako naši doma?" pita sin polako.
"Šta te nagna, nano, čak dovde do mene?"

"Zdravo su! Ne brini! Ja dođoh... tek tako.
"I nosim ti evo, čarape šarene!

"Da ti ih navučem ded' ovamo brže!
"Nosićeš ih s dikom – nek je slava Bogu!"
Pa pokrivač diže, al' hitro se trže
Jer spazi patrljke – otsečenih nogu!

No uzdrža srce da bol ne poteče,
I ne dade suzi, da iz oka kane,
Već pokrivač spusti, i s ponosom reče:
"Živ mi bio, sinko, i srećne ti rane!"

Potom se jedincu nadnese nad grudi
I bledu mu glavu oberučke uze
I ljubljaše dugo... Svi prisutni ljudi
Posmatrahu ćutke, i brisahu suze...

Svetome Savi

Ostavio babov zamak
I varljive dvorske sjaje,
Otišao s duhovnici
U neznane tuđe kraje.

Na atonskoj isposnici,
U inočkoj crnoj rizi
Provodio dane duge
U molitvi i podvizi.

Srce ti je za rod bilo,
Čistoćom si vere sjao,
Milom rodu i Gospodu
Na službu si sebe dao,
Među braćom utulio
Žestok plamen borbe lične,
Postavio glave crkvi
I temelje nepomične.

Otrok, sebar i vlastelin
Pred tobom su bili ravni,
Svi članovi jednog tela
Nerazumni, punopravni.

Besedama tvojim, oče,
Treptala je sveta Žiča,
Ah, što stara, hladna, ne zna
Da ih tvojoj deci priča.

Oko sobe skupljao si
Decu malu, srpsku nadu,
Učio ih reči Božjoj,
Sitnoj knjizi, svetom radu;
Sejao si te njivice
Jedrim zrnom Božjih slova,
A žetvu si iščekiv'o
Od Božjega blagoslova.

O, nauči i nas slabe
Uzor, Srbe, sveče vrli!
Vaspitati i učiti,
Vršit' pos'o neumrli;
Odricat se taštih časti,
Krst tereta snosit voljno,
A u grud'ma vazda nosit,
Srce čisto, zadovoljno...

Na Svetoga Savu

Kad ste juče, mila deco,
Svi radosni bili,
Čistom dušom svete pesme
Ugodniku vili,

Pesme vili na njegovu
I na svoju diku,
Svetom Savi , srpskog roda
Prvom prosvetniku,

Na me pade, ne znam zašto,
Neka briga ljuta,
Uzda'no sam toga dana
Nekoliko puta.

Seć'o sam se crna mraka
I borbe krvave,
Pa sam gled'o u ikonu
Svetitelja Save.

Odvele me brižne misli
Do onih krajeva
Gde još ni sad srpskoj deci
Srpske škole nema.

Kako je to njima teško
Lutati po tami, -
U tuđini, u nesvojti
Videti se sami.

Blago vama , mila deco,
Kojima se daje
Da u svojoj dragoj školi
Pribirate znanje!

Gde s' jezikom mile majke
Svaka vrlost budi,
Gde s' učite da budete
I Srbi i ljudi.

Štujte škole kao temelj
Budućnosti prave,
Srpsku školu k'o amanet
Svetitelja Save.

Blago vama iduć' k znanju
Po srpskome putu,
Al' ja plačem kad god vidim
Granu otrgnutu.

Sveti Sava

Ti ostavi: biser, smaragd i rubine,
kojima tvoj otac Nemanja te zasu,
mesto carske krune – uze kamilavku,
a mesto porfire – uze crnu rasu
i ode, čak tamo, u Hilandar sveti,
da poznaš života odrečenje pravo,
da slušaš i vršiš zapovedi Božje,
ugodniče Božji, Svetitelju Savo!

Al' borba međ' braćom – zla kob naša stara
ne mogade, ipak, tvom sluhu izmaći:
ti, s krstom u ruci, čak iz Hilandara,
dođe svojoj krvno zavađenoj braći,
i, s ljubavlju krotkom, međ' noževe njine
ti, stade, ko Božje oličenje pravo,
i svakome pruži po grančicu mira,
krotki mirotvorče, Svetitelju Savo!

"Na spalište Vlaha!" – Sinan paša grmnu.
Doneše tvoj život... potpališe grane.
Ali vetar dunu i diže tvoj pep'o
i raznese svetom, na četiri strane,
i svud, gde god pade trunka tvoga praha,
onamo se diže – k'o za čudo pravo -
ili srpska škola, ili crkva sveta,
izbraniče Božji, Svetitelju Savo!

I sad tvoja himna pobednički zvoni
puna krepke vere, poleta i maha:
to je ljubav tvoja, razneta po svetu
kroz čestice tvoga mučeničkog praha,
i ta živa pesma, što kipi k'o reka
dižući se k tebi, čak u nebo plavo,
slaviće te gromko od veka do veka,
večna naša slavo, Svetitelju Savo!

Danas, kad srpska omladina cela
pristupa ti, s puno pobožnosti svete,
da najlepši venac od najlepšeg cveća
oko tvoje drage ikone oplete,
i dok sveća slavska treperi i gori
pokliči se dižu do u nebo plavo:
"Oče srpske škole i crkve nam svete,
slava tebi, slava, Svetitelju Savo!"

Srpska Slava

Danas širom belog sveta,
svugde gde se srpski zbori,
"Uskliknimo Svetom Savi"
pobožna se pesma ori.

Danas svaka srpska kuća,
uz molitve Bogu svete,
Svetom Savi sveću pali
i zelene vence plete.

Danas Srbi, svi i svuda,
slave jednu istu slavu:
proslavljaju svetitelja
svoga srpskog – Svetog Savu.

Na Svetog Savu

Gde god ima srpsko dete
Venac slave danas plete,
Gde se srpski piše, zbori,
Tamo sveća danas gori.

Gde su srpske crkve, škole,
Danas Srpčad Boga mole
Da im pruži ruku svetu
Da dostignu željnu metu.

Slave deca svoju slavu
Carskog sina – Svetog Savu.
Lica su im puna milja,
Jer ih Svetac blagosilja.

Želja Svetog Save

Dvadesetog ovog veka
Sveti Sava na nas čeka.
Sa visine on nas gleda,
Gde brat bratu mira ne da,
Pa se moli Višnjem Bogu
Da nam dade ljubav, slogu.
On poziva braću milu
Da čuvaju srpsko slavlje
I da drže pravoslavlje.

Da se srpski jezik širi,
Da se brat sa bratom miri,
Da se slavi srpska slava
To nam želi Sveti Sava.

Sveti Sava

Jutros me je probudila,
veleć moja majka draga:
"Ustaj kćeri moja, osviće nam
srpskog roda Sveti Sava".

Ustala sam, obukla se,
pošla rado, evo, amo
da zajedno mili gosti,
Svetog Savu proslavimo.

Svaki Srbin danas peva:
"Uskliknimo s ljubavlju"
a njegova pesma leti,
u nebesa Svetom Savi.

Molitva Svetitelja Save

Pred prestolom Svevišnjega
Sveti Sava Boga moli,
Boga moli, suze roni
I ovako on govori:

"Rod je srpski dragi Bože,
U poslednje ove dane
Teško Tebi sagrešio,
Od Tebe se otpadio.

Ali imaj jošte srca
Koja Ti se, Bože mole:
To su deca, deca srpska,
Ona Tebe, Bože vole.
Stariji su zanemogli,
Srcem svojim otežali,
A deca su himne Tebi
Ponajlepše ispojali.

I za njih se, Bože, molim:
- Daj im, Bože, snage nove
Da obnove crkvu srpsku,
Tvoju slavu na vekove."

// Projekat Rastko / Bogoslovlje //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]