Владимир Лековић,
Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад

Балкан, Анадолија, Блиски Исток
неолитска трансформација - нека питања

Објављено у: Гласник српског археолошког друштва, година XI, број 11, 1996; стр. 1 -392.

Balkan, Anatolia, Near East (Neolithic Transformation - Some Inquires)

Карта 1.-Распрострањеност керамике: 1/ Балкан-Анза, Г. Бачулуј, Старчево; 2/ Грчка - Прото-Сескло, Сескло; 3/ ЈЗ Анадолија – Кизиклаја, Хачилар; 4/ СИ Медитеран – Јармукиен, Р. Шамра, Мерсин; 5/ С. Месопотамија – прото и рана Хасуна; 6/ Иран Јаниктепе, Х. Фируз, Сијалк; 7/ Транскаспиј – Џеитун Map 1. - Pottery distribution: 1/ Balkans – Anza, G. Bacilui, Starcevo; 2/ Greece – Proto sesklo, Sesklo; 3/ SW Anatolia – Kizilkaya, Hacilar; 4/ NE Mediterranean – Yarmukian, R. Shamra, Mersin; 5/ N. Mesopotamia – Proto/Early Hassuna; 6/ Iran – Yanuktepe, H. Firuz, Siyalk; 7/ Transkaspia / Jeitun

Вечна тема, Вечно ишчекивање сунца. Очи увек уперене. " Ex Oriente lux..." Стара латинска изрека циљала је на управо тај моменат, вечитог, животодавног карактера Истока. Ружичастопрста Зора хиљадама година је ишчекивана са жудњом, а стрепњом у души. Хоће ли најавити или одјавити очекиваног? Касније, када је свако свакоме могао да буде на истоку, изрека Латина добила је сасвим другачију конотацију. У изворном значењу свакако би била прозаична али у стара времена за ондашњи Миро колико истине! Тамо је "Рајски врт". Тамо и први пад човеков. Није ли у Старом завету^[1] сачуван мементо на мукотрпан и неизвестан пут доместикације, те пренесен у легенду, због значаја, сачуван за нараштаје? Грешнику протераном из Раја пресуђено је "... земља да је проклета с тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега вијека; Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; Са знојем лица својега јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет;..." (1. Мој. 3, 18-19). Ако сам у праву, колико је то уопште могуће, питам се због чега се у Старом Завету издвајају човекови афинитети према биљној исхрани и посебно, знатно касније, придружују намирнице животињског порекла? По уређењу света Бог је одредио човеку: "...ево дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну" (1 Мој. 1, 29). Да би после потопа и после приношења жртве од стране Ноја и његових синова, пошто му се омилила, благосиљао приносиоце рекавши им, поред осталог; "Што год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву" (1 Мој. 9, 3). Многа су питања постављена, много ће их још бити а бројна ће остати без одговора.

Управо и циљ овог рада је да постави извесна питања без претензија да на њих да одговор како би се евентуално читаоцу могли учинити. У коментарима после постављања питања констатоване су извесне чињенице и дато нешто слободније појашњење и упоређења, све у намери како би се предложили и испровоцирали могући правци будућих истраживања. Уколико пак читалац стекне на неком месту другачији утисак, због евентуалне сугестивности и изношењу појединих података или због конструкције схеме презентирања истих, нека буде у убеђењу да то није суштина, већ вероватно жеља да се одређени проблеми акцентују.

Обзиром да ће се питања формулисати са балканске тачке гледишта, неопходно је претходно изнети неколико критичких примедби. Данашње стање археолошке научне дисциплине по питањима везаним за проблематику неолитске трансформације на простору Балкана не може да нас задовољи из више разлога. На првом месту морамо имати у виду чињеницу да је развој археолошке науке веома рапидан и динамичан, поготово ако се узме у обзир период од краја педесетих година када је започет комплексан интердисциплинарни пројекат истраживања у ирачком Курдистану под руководством Роберта Бредвуда. Још је бржи развој егзактних и природних наука које су се укључиле у научно истраживачке програме археолога. Њихово укључивање није довело само до техничко-технолошког и методолошког унапређења већ и до трансформације археологије као науке. Интердисциплинарно ангажовање на прикупљању небројено много података отворило је и неслућене димензије у интерпретативном смислу, тако да се археолошки истраживачки процес не да ни замислити без таквог приступа. Неке од тих интердисциплина су данас самосталне научне дисциплине. Не сме се заборавити да су већ први аутори радећи на систематизацији и покушају да свеобухватно културно-историјски интерпретирају Старчевачку културу и прецизирају њен интерни развој те релативно хронолошке односе, били у изузетно незавидном положају. Обрађивали су налазе које је неко други ископао 20 и више година раније, између два светска рата те са скоријих, већином сондажних ископавања у тадашњим условима и са недовољно издиференцираном археолошком оријентацијом те недостатком компаративног сређеног материјала са ширег простора Балкана. Стратегија даљег рада била је оријентисана на значајну активност прикупљања података на терену, прављењу археолошких карата, сондажним ископавањима мањег или већег обима са датом техником и методологијом. Само пар систематских археолошких захвата на већој површини са страним учесницима (Анзабегово, Обре, Дивостин), затим је релативно бројна сондажна археолошка ископавања као и неколико већих систематских захвата, али у оквиру програма заштите у областима веће инвестиционе активности која са собом доноси непредвидиве и нежељене последице, нису битно промениле приступ у научној интерпретацији ранонеолитске Старчевачке културе. Свакако да су она обогатила наш фонд знања, формирале су се нове културне групе, боље сагледан однос Старчевачке са другим неолитским групама, али на теоријском плану није се показало готово ништа ново. Можда то и није било могуће на основу датих резултата. Можда су први аутори на систематизацији Старчева, радећи на по мени неусловном материјалу, заиста успели. Међутим, овде се намеће питање да ли су одабрани локалитети уопште могли да пруже релевантне податке за ову проблематику. Ипак, учињена су одређен побољшања у периодизацији и систематизацији Д. Аранђеловић-Гарашанин (Гарашанин М. 1979). Такође је сачињена потпуно нова систематизација на основу стилско-типолошких особености старчевачких керамичких посуда те статистичких и стратиграфских показатеља претендујући да се еволуционистичком оријентацијом и културно-историјском интерпретацијом буде универзална, за читаву старчевачку територију (Димитријевић 1979). Иако се на многим местима показала неадекватном самим својим настанком, указала је да постоје недостаци на до тада постојећим систематизацијама. У релативно новије време, такође на карактеристикама остатака керамичке продукције, предложена је другачија систематизација која има све више присталица (Срејовић, 1988). Очигледно је међутим, да све систематизације данас у употреби имају једну заједничку карактеристику, а та је да своју интерпретативну логику базирају на селективној анализи одабраног материјала употребљавајући при том општа теоријска места и постојеће али недовољне резултате интердисциплина и понекад егзактних наука. У последњих двадесетак година, теренска активност се свела углавном на сондажна рекогносцирања са недовољно диференцираном стратегијом и углавном незадовољавајућим методолошким приступом. Резултати таквих истраживања бивају уклапани у постојеће систематизације. Непостојећа јасна стратегија дугорочног научно истраживачког рада омогућила је неадекватне методолошке приступе без интердисциплинарности а онемогућила дугорочну пројекцију формирања неопходне стручне и научноистраживачке структуре. Све речено има одраза и на теоријски рад. Традиционална објашњења и постојеће конвенције базиране на анализи формално-типолошких карактеристика, стилско-статистичких података, стратиграфских и компаративно-еволуционистичких опсервација са културно-историјском интерпретативном оријентацијом која има својих недостатака (Тrigger 1968), омогућују кретање у круг. Фиксирање тропериодног система логички се лако може објаснити, али је очигледна његова функционалност у затворености теоријске мисли. Све речено се одражава и на оријентацију у истраживачком подухвату на интерпретацији феномена неолитске трансформације на просторима Балкана. Међу европским и нашим научницима у погледу на овај феномен и његову генезу, из перспективе Балкана, постоји тројак приступ. Аутохтонизам, дифузионизам^[2] - акултурација и миграционизам (Бенац 1978; Гарашанин М. 1978, 1980, 1985; Dumitrescu 1983; Јовановић 1972; Mogosanu 1983, Срејовић 1988; Тодорова-Вајсов 1993; Tringham 1971; Boroneanţ 1973; Гарашанин Д. 1975). Извршен је покушај пречишћавања терминолошких контрадикторности и несугласица око истих - акерамички и прекерамички неолит, прото-неолит и инаугурисан керамички мезолит којом приликом су установљени примарни, секундарни и терцијални географски центри неолитизације (Бенац 1980). Такође је предложен и сложени механизам преношења одређених категорија кроз простор и време уз активну или пасивну улогу аутохтона (Гарашанин М. 1985), сагласно већ постојећим теоријама о сукцесивној или градационој миграцији често у депопулисан или слабо насељен Балкан са непознатим последицама по аутохтоне - " wave of advance " модел (Ammerman - Cavalli - Sforza 1971: Тодорова - Вајсов 1993) или нешто модификован "stop-and-start " процес (Barker 1989; Zvelebil 1989) па чак и са препознатљивим етничким носиоцем тих померања (Zvelebil - Zvelebil 1988). Научна опрезност у доношењу закључака у вези комплексних феномена какви су инвенција, дифузија и миграција свакако да је неопходна па чак и онда када се посматрају територијално блиске културе са добрим комуникацијама (Redman 1978; Trigger 1968).

Са друге стране, резултати вишедеценијских комплексних научно-истраживачких пројеката на великом броју горњо-плеистоценских и рано-холоценских налазишта југозападне Азије тек нам омогућују да свеобухватније сагледамо комплексност и дуготрајност неолитске трансформације. Предности доместикације искристалисала су се тек после низа миленијума. Ми тај процес јесмо у могућности да пратимо, али механизам активације далеко је од нашег сазнања, а оцену дајемо само по дефинитивним последицама које је изазвао и изнет цитат из Старог Завета. Да прелаз од директне, опортунистичке експлоатације природних ресурса на индиректну (Bailey 1981), дуго није имао одраза на човекову исхрану изванредно је значајан закључак, који може да има далекосежне последице; изведен је на основу анализе преступа стронцијума у људским косима. Аутор ове анализе се заправо пита "Због чега су људи прихватили одговорност за агрикултуру" када нема промена у дијети (Schoeninger 1981). Претпостављени природни предуслови на Блиском истоку, обиље и разноликост извора хране, су за неке прихватљив основ за "неолитску револуцију" разрађен у "Broad Spectrum Revolution" хипотези (Flannery 1969), док други то доводе у питање (Edwards 1989). Код једних су основни узрок промене у клими које нужно доводе до промена и у биогеографији потенцијалних прогенитора домаћих врста, док други указују на бројне контроверзе о трајању и карактеру таквих промена и могућег утицаја на биогеографију (Redman 1978). Такође постоје очигледни проблеми и са демографским хипотезама (Mellaart 1975; Flannery 1969). Због изнетих несугласица предложен је компромисни, или динамични "Мултифакторски приступ" (Redman 1978). Ипак изгледа све више заокупља пажњу најновија теорија Ф. Хола о двостепеном принципу, о временски и територијално издвојеним доместикацијама флоре - отпочете пре 18.000 година и фауне - cca 10.000 год. (Hole 1984). Органско спајање ове две врсте доместикације неминовно доводи до "ефекта умножавања који је дао неолитској револуцији револуционарни карактер! (Hole 1984). Да ли је Стари Завет опет имао право? Спајање је документовано током прекерамичког неолита Б - коза у средњој фази (7.200-6.500 пре н. е.), овца и говече у касној (6.500-6.000 пре н. е), док се свиња и пас дефинитивно појављују у финалној фази Б/Ц (Rollefson 1989). У неким областима Анадолије доминира говече као и у Рас Шамри Vц и Тел Рамаду II. Описана симбиоза одиграла се у "плодном полумесецу" и углавном коинцидира са ерупцијом демографског притиска. Долази до дефинитивних и суштинских промена у култури у свим видовима понашања (Mellaart 1975; Bader 1989; Redman 1978; Kenyon 1960, Hole et all. 1969; Braidwood 1971).

Према нашем данашњем сазнању нешто пре средине VII мил. пре н. е. појављују се на Балкану прекерамичка и протонеолитска насеља. У Тесалији се, обзиром на указан дисконтинуитет на прелазу низ мезолита у неолит, претпоставља страно генетско порекло прекерамичког неолита. На таквој основи формира се аутохтоно рани керамички неолит у оквиру старијег балканско-анадолског комплекса. Даљи токови у старијем и средњем неолиту Тесалије углавном припадају балканско-анадолском комплексу. Одатле се догађају продори у северно-балканско-панонско-карпатски комплекс (Бенац - Гарашанин - Срејовић 1979) са латерарним ширењем према Албанији и Бугарској (Prendi 1990; Тодорова - Вајсов 1993). При културно-хронолошком дефинисању његов однос према протонеолиту Ђердапа са једне стране и однос према генези централнобалканско-карпатског комплекса са друге (Гарашанин М. 1985; Гарашанин Д. 1975; Brukner 1975).

После неопходних уводних напомена о данашњим сазнањима везаним за феномен неолитизације, наговештеним проблемима и дилемама те бројним отвореним питањима прелазимо на, у наслову одређено, постављање неких питања.

Група Анзабегово-Вршник I је генетски везана са крајем раног и почецима средњег неолита Тесалије (Пресескло, Магулица и Сескло), а аутори указују и на извесне сличности са Протосесклом. Указује се и на сродност са осталим групама изниклим у оквирима балканско-анадолског културног комплекса. То се да јасно уочити и у начину привређивања. У односу према фауни приметне су, понегде занемарљиве, разлике. Веома је мали постотак дивљих врста, док код домаћих апсолутно доминирају caprovidi (Bökönyi 1976, 1988). Иста је ситуација и у Слатина-Кремиковци групи, а вероватно и у Галабнику и Каранову (Георгиев 1981; Николов 1992; Тодоров - Вајсов 1993). Међутим, није иста ситуација у Гура Баћулуи групи у Румунији (Balomey 1966), док је у панонској Кереш групи истоветна ситуација што се тиче домаћих животиња и ако не припада балканско-анадолском комплексу (Bökönyi 1974, 1988).

Значајна разлика постоји у анализираном остеолошком материјалу са централнобалканско-карпатског простора старијег и средњег неолита где је на 5 локалитета и то: Носа-Бисерна обала, Лепенски Вир III, Падина V, Голокут-Визић (Лазић 1988) и Буковча (Ветнић 1985) више ловних животиња, док међу домаћим доминира говече. Код друге групе од 9 налазишта доминирају домаће животиње са изразитим бројем говечета: Старчево, Дивостин (Лазић 1988), Домбош-Сајан (Гирић 1974), Златара-Рума (Блажић), Течић (Вентић 1986), Обре I (Bökönyi 1976а), Крча, Гура Баћулуи (Bolomey 1966), осим у случају археолошког налазишта Михајловац-Књепиште (Bökönyi 1992) где су овце доминантне али не и у месној количини. Очигледно је да се на територији Старчево и Криш групе одигравао другачији процес него у свим околним групама. Интересантно је да у слојевима прекерамичке Аргисе у Тесалији затичемо следећу ситуацију: дом. свиња 216 - дивље, 5 дом. говече 103 - дивље 11, док је дом. овца присутна са 33 фрагментованих костију, а пас са 4 (Boessnek 1960). Треба такође нагласити чињеницу да на неким централнобалканским-карпатским локалитетима затичемо нејасну ситуацију због чињенице да сигурно поседују више хоризоната становања, док је анализа дата збирно. То озбиљно доводи у питање адекватну интерпретацију, али на општем плану ти хоризонти припадају, осим у пар случајева, истом културном миљеу и релативно кратком временском периоду. Ипак, неспорно је да смо оваквим информисањем ускраћени за детаљнију анализу, што никако није без значаја.

Питање:
Како тумачити стратегију гајења говечета и свиња у балканско-карпатском у односу на економију caprovida у балканско-анадолском комплексу?

Овде се такође намеће питање: Како се може објаснити постојање безрогих оваца у примерцима Анзабегова које нису документоване у старијем неолиту Грчке, док су присутне такође и у оквиру централнобалканско-карпатско-панонског миљеа раног и средњег неолита?

Дајемо као коментар потпитању мишљење аутора анализа животињских остатака који се пита: "Ипак, будући примерци ће вероватно сместити безрогу овцу у Грчку јер је она иницијално место уласка из Југозападне Азије" (Bökönyi 1976).^[3]

Као коментар у вези основног питања износим закључке Е. С. Хигса и М. Р. Јармана о могућности раније доместикације говечета у Источној Европи или Турској (1969: 37), док на локалну доместикацију овде и говечета указује Р. В. Денел у својој монографији " European Economic Prehistory (Barker 1989; фиг. 97), и други упиру прстом на Балкан што се говечета тиче (Redman 1978). Поред тога вероватно се на просторима Балкана почело и манипулисати дивљим травама (Carciumaru 1973, 1978), што је омогућило веома брзо прихватање сеобе "exotic cerealia, emmer and bread wheat" into an environmental and substistence system pre-adapted for them" (Barker 1989; 253-254).^[4]

Да су обе варијанте контакта Тесалије, како са Анадолијом тако и са Блиским истоком у време прекерамичког неолита Б, биле технички изводиве показује развијена прекоморска трговина (Титов 1969; 101). Против прве варијанте делимично би можда говорило одсуство глачаних секира у прекерамикуму Тесалије, а чија је присутност осведочена у акерамичком Хачилару. У прилог друге варијанте иде специфична форма посуде тзв. "white ware", израђене од кречњачке масе типичне за развијени и касни прекерамички неолит Б северног Леванта (сл. 52). Такве али сада керамичке посуде, што не представља никакав проблем ни у хронолошком смислу, пронађене су на неколико ранонеолитских локалитета у Тесалији: Сервиа - Протосескло, хоризонт V (сл. 53). Оцаки - Просескло (сл. 54), Ахилејон - рани неолит Iб (сл. 55) и једна изведена форма пронађена у средњенеолитском слоју Оцаки. Тешко је одолети помисли на неколико фрагмената керамике (да ли?) пронађених у прекерамичким хоризонтима у Тесалији.

Однос према Анадолији, на културно-историјском плану, најчешће се успоставља са културом Хачилара и то ранохалколитским културним ансамблом (Гарашанин М. 1979). Због тога овде издвајамо два фрагмента дубљих здела из неолитских слојева са истог локалитета и то: фрагмент зделе на сл. 50 из Хачилара IX и уломак дубље зделе на сл. 46 из слоја VI. На старијем фрагменту осликани су црвено-браон бојом пуни кругови на крем основи. У готово истоветном маниру осликана је слична здела пронађена на локалитету Сескло у Тесалији у оквиру Протосескло фазе (сл. 49). Последња има брадавичасте дршке док су на хачиларском примерку присутне тунеласте. Хачиларска здела поседује мотив тачке између пуно сликаних кругова. Такав начин сликања примећен је код Хасуне "стандардно сликане" керамике (сл. 51). За начин украшавања млађе хачиларске зделе (сл. 46) директне аналогије се могу наћи у Анзабегову I (сл. 44) и на налазишту Градиниле-Излаз (сл. 45) у оквиру балканско-анадолског комплекса.

Са развојем класичног керамичког неолита, земљане посуде по бројним врстама и типовима, техничко-технолошким карактеристикама, начину обраде површине, начину и форми украшавања, а поготову због своје бројности и краткоће трајања представљају изузетан предмет истраживања. Иако се не може заборавити упозорење да керамика представља једну оштру категорију често непогодну за компаративно историјско повезивање, осим у посебним ситуацијама када предмет/посуда поседује неке елементе нефункционалности (Trigger 1968). Имајући све у виду, извршио сам избор три врсте карактеристичних сликаних мотива на керамици пронађеној на огромном пространству од Балкана готово до централне Азије - транскаспијске низије, али тако да се све три врсте сусретну у јасно дефинисаном културном и хронолошком миљеу. На тај су начин картирањем издвојене групе приказане на карти у тексту. Обрађени мотиви, као и начин извођења истих нису никако привилегија култура издвојених на наведени начин. Напротив, постоје присутни у садржају локалитета на свим просторима, али никада у комбинацији сва три. Овде се такође не тврди да су то једини начини украшавања посуда у овако издвојеним културним миљеима. Има их сијасет других, али то су карактеристике значајне за упоређивања на "локалном" плану. Ипак, чини ми се да су и то елементи који указују на обезбеђивање континуитета територије. Да се овде не бисмо непотребно замарали набрајањем појединачних фрагмената, њиховог порекла и хронологије, обзиром да је приложен списак илустрација са релативним подацима, довољно је само нагласити временски распон у којем се поједини налази крећу. У питању је развијени керамички неолит; а трају и са првом појавом блискоисточног раног халколита, што се грубо временски односи на период нешто пред крај VII миленијума до пре завршетка прве половине VI миленијума. Најстарија појава сведочена је у Протохасуна културној групи северне Месопотамије (бр. 5 на карти), а како се иде у источном или западном смеру време прве појаве постепено касни и бива затечена почетком VI миленијума како на Балкану (бр. 1 на карти) тако и у култури Џеитун у Транскаспији (бр. 7 на карти). Напомињем још да ово нису и једини елементи који се могу повезивати на овом огромном простору.

Питање:
Да ли у развијеном класичном керамичком неолиту и поред тенденције за фиксирање изразите партикуларизације, постоје механизми за остваривање широке лепезе односа на великим просторима. Да ли постоји једна широка заједничка основа на идеолошком, социјалном, економском, опште културном плану?

Неспорна је оправданост увођења балканско-анадолског културног комплекса у археолошку теорију и праксу, међутим незадовољавајући степен истражености замагљује и највероватнију истину. Односи и везе Балкана и Блиског истока, највероватније маритимним путем, изгледа да су биле нешто јаче, али су недовољно истражене. Овде се не говори о примарним, секундарним центрима. Овде се не говори о првенству иновације, јер је опште позната чињеница да се нешто може изузимати много пута. Овде се промишља, услед немогућности да се сагледа механизам и природа потенцијалних интеркултурних релација на широком "мондијалистичком" плану, пут трагања у појашњавању односа ЈИ Европе и ЈЗ Азије. Односу узимања и давања који никада није био једносмеран!

¹ Цитати преузети из превода Ђ. Даничића, Свето писмо Старога и Новога Завјета, Београд, 1967.

² Под дифузијом се подразумева ширење идеја. Скуп идеја представља КУЛТУРУ. Ово што се назива МАТЕРИЈАЛНОМ КУЛТУРОМ су у ствари производи КУЛТУРЕ. Производи КУЛТУРЕ се могу ширити на два начина: миграцијом и трговином. Са првим се шире и идеје док код другог начина то није обавезан случај.

³ Присуство дивље овце на просторима Европе констатовано је међу налазима са локалитета горњег Плеистоцена и раног Холоцена. Примерци су категорисани као Ovis sp. али и О. tradelaphus, О. argaloides, О. cf. ammon, О. cf. orientalis, О. ammon orientalis (Barker 1988). Дивљи предак постојао је до скора, а можда још увек постоји, на Сардинији и Корзици (Cole 1967).

⁴ На Балкану је утврђено присуство готово свих прогенитора легумина и житарица осим Tr. dicoccum те хибридних врста на бази ње (Barker 1989: 252-253; Тодорова - Вајсов 1993: 147). У раномезолитским слојевима пећине Франкти (Грчка) пронађен је дивљи јечам као и у пећини Узо на Сицилији (Barker 1989: 252: Hansen - Renfrew 1978), док је манипулација цереалија утврђена у протонеолиту Ђердапа (Carciumaru 1973, 1978).

• ABSA - The Annual of the Britisch School at Athens.
• BASOR - Bulletin of American School for Oriental Research.
• Год. ЦБИ - Годишњак Центра за Балканска испитивања АНУБИХ.
• ГСАД - Гласник Српског Археолошког Друштва.
• ИАИ - Известия на Археологическия Институт, София.
• JFA- Journal of Field Archaeology.
• MMSUM - Memoirs of the Museum of Anthropology University of Michigan.
• NM - Neolithic of Macedonia.
• NS - The Neolithis of Serbia - Archacological Research 1948-1988.
• PAPhS - Proccedings of the American Philosophical Society.
• ПЈЗ - Праисторија југословенских земаља.
• PNCRE - Problemes de la Neolithisation dans certaines regiones de l'Europe, Krakow
• SCIV- Studii si cercetari de Istoric veche.
• WA - World Archaeology.
• WMBH - Wissenschaftlichen Mitteilungen aus Bosnia and Herzegovina, Sarajevo.
• ЗНМ - Зборник Народног музеја.

- Ammerman A. J. - Cavali-Sforza L. L., 1971, Mеasuring the Rate of Early Farming in Europe, Man 6/1, 674-688

- Бадер Н. О., 1989, Древнейшие земледельцы Северной Месопотамии, Москва

- Bailey B. N., 1981, Concepts of Resource Exploatation: Conntinuity and Discontinuity in Paleoeconomy, WA 13/1, 1-15

- Barker G., 1989, Prehistoric Farming in Europe, Cambridge.

- Benac A., 1980, Conditions geographiques du processus de Néolithisation dans certaines regions de l'Europe, 35-48, PNCRE, ed. J. K. Kozlowski et J. Machnik, Wrozlaw etc.

- Бенац А. - Гарашанин М. - Срејовић Д., 1979, Закључна разматрања 635-67 у ПЈЗ II, Сарајево

- Блажић С., Остаци животињских врста са локалитета на аутопуту кроз Срем, 331-346 у Археолошка истраживања дуж аутопута кроз Срем, Нови Сад 1995.

- Boessneck J., 1960, Zu den Tiekrnochenfund aus der präkeramischen Schicht der Argissa-Magula, Germania 36, Heft 3/4, 336-340.

- Brukner B., 1975, Balkankomponenten in Neolitithikum des jugoslawischen Donaugebiets, God. CBI XIV/12, 25-35

- Bolomey A., 1966, Pe Marginca Ana Lizei Archeoosteologice a Materialului de la Circe-Doq, SCIV 27-4, 465-475

- Bökönyi S., 1974, History of Domestic Mammals in Central and Eastern Europe, Budapest

- Bökönyi S., 1976, The Vertebrate Fauna from Anza, 313-363 u NM, ed. M. Gimbutas, Los Angeles

- Bökönyi S., 1976a, The Neolithic Vertebrate Fauna of Obre, WMBH IV, 55-154

- Bökönyi S., 1988. The Neolithic Fauna of Divostin, 419-446 u Divostin, ed. A. McPheron and D. Srejović, Pitsburg

- Bökönyi S, 1992., Animal Remains of Mihajlovac-Knjepište; An Early Neolithic Settlement of the Iron Gate Gorge, Balcanica XXIII, 77-87

- Boroneant V., 1973, Recheerces archeologiques sur la Culture Schela Cladovci de la zone "Portes de Fer", Dacia XVII, 5-27

- Braidwood R. J., 1972, Prehistoric Investigations in Southwestern Asia, PAPhS 116/4, 310-32.

- Brentjes B., 1968, Vom Schanidar bis Akkad., Leipzig-Jena-Berlin

- Carciumaru M., 1973, Analyse polinique des coprolites livres par quelque stations archéologiques des deux bords du Danube dans la zone des "Portes de Fer", Dacia XVII, 53-60.

- Carciumaru M., 1987, L'analyse pollinique des coprolites de la station archeologique de Vlasac, 31-34 u Vlasac II, Beograd.

- Cole S., 1967, The Neolithic Revolution, London

- Димитријевић С., 1979, Сјеверна зона - Неолит у централном и западном дјелу сјеверне Југославије - Рани неолит, 235-260 у ПЈЗ II, Сарајево

- Dumitrescu V., 1983, Epoqa Néolitique et Enéolithique, 56-128 u Esquisse d'une prehistoire de la Roumanie, ed. Dumitrescu, Bururest

- Edwards P. C., 1989, Revising the Broad Spectrum Revolution: and its Role in the Origins of Southwest Asian Food Producing, Antiquity 63/239, 225-246.

- Flannery K., 1969, Origins and Ecological Effects of Early Domestication in Iran and the Near East, 73-100 u The Domestication and Exploatation of Plants and Animals, ed. P. Ueko and J. Dimbleby, London

- Garašanin D., 1975., Les grands complex néolithiques anciens dans le Sud-Est Européen, God. CBI XIV/12, 19-24.

- Garašanin M., 1978, La Néolithisation dans le centre de la peninsule balkanique, God. CBI XVI/14, Sarajevo, 31-44.

- Гарашанин М., 1979, Централно Балканска зона, 79-212 у ПЈЗ II, Сарајево

- Гарашанин М., 1979а, Група Анзабегово-Вршник, 84-106 у ПЈЗ II, Сарајево

- Garašanin M., 1980, Les Origines du Néolithique dans la basin de la Medîteranée et dans le Sud-Est Europe, 57-72 u PNCRE, ed. J. K. Kozlowski et. J. Machnik, Wrozlaw etc.

- Garašanin M., 1985, Remarques sur la Neolithisation le Sud-Est Europeen et au Proche-Orient, 50-58 u ФІΛІΑ ΕΠΗ ГЕΩРГΙОΝ Е. МΥΛΩΝΝ Atina.

- Gaul J. H. 1948, The Neolithic Period in Bulgaria, BASOR 16

- Гавела Б., 1956-57, Енеолитска насеља на Гривцу, Старинар Н. С., VII-VIII, 237-268.

- Georgiev G. I. 1981. Die Neolitsche Siedlung bei Čavdar, Bezirk Sofia, Cultures préhistoriques en Bulgarie, IAI XXXVI, 63-109.

- Gimbutas M., 1974, Achilleion: A Neolithic Mound in Thessaly. Preliminary Report on 1973 and 1974 Excavations, JFA I, 277-302.

- Gimbutas M., 1976, Chronology, 29-77 u NM, ed. M. Gimbutas, Los Angeles.

- Гирић М., 1974. Körös-Старчево налазишта у северном Банату, Материјали X, 169-187.

- Hansen J. - Renfrew J. M., 1978. Paleolithic-Neolithis Seed Remains at Franchti Cave, Greece, Nature, 349-352.

- Heurtley W. A., 1939, Prehistoric Macedonia, Cambridge.

- Higgs Es. S. - Jarman M. R., 1969, The Orgins of Agriculture: a Reconsideration, Antiquity XIII/169, 31-40.

- Hole F., 1984, A. Reassessment of the Neolithic Revolution, Paléorient 10/2, 49-60.

- Hole et all., 1969, Prehistory and Human Ecology of the Deh Luran Plain, Ann Arbor.

- Jovanović B., 1972. The Autochthonous and the Migrational Components of the Early Neolithic in the Iron Gates, Balcanica III, 49-58.

- Карамански С., 1975, Орнаментика на керамици са локалитета Доња Брањевина код Дероња, Оџаци

- Kenyon K., 1960, Archeology in the Holy Land, London

- Kirkbride D., 1972. Umm Dabaghiyah 1971: A prelimninary Report, Iraq. 34, 3-15.

- Lazić M., 1988, Fauna of Mammals from the Neolithic Settlements in Serbia, 24-38 u NS, ed. D. Srejović, Belgrade.

- Лековић В., 1988, Магарећи Млин, 79-80 у НС, ed. Д. Срејовић, Belgrade.

- Mellaart J., 1970, Excavations at Hacilar, Edinburgh.

- Mellaart J., 1975, The Neolithic of the Near East, London.

- Mock R. E., 1976, The Anza I-III (pre-Vinča) Ceramics, 78-116 u NM, ed M. Gimbutas, Los Angeles

- Mogosanu F., 1983, Paleolitique et Epipaleolithique, 29-55 u Esquisse d'une préhistoire de la Roumanie, ed. Dumistrescu, Bucurest.

- Nica M., 1976, Circea cea mai veche asezare Neolitica de la sud de Carpati, SCIV 27-4, 435-442.

- Nica M., 1987, Sur la plus anciene ceramique peinte de l'epoque Neolitique de Roumanie (Les Découvertes de Circea et Grâdinile), 29-41, u La Civilisation de Cucuteni en contexte européen, Iasi.

Nica M., 1992, La grupe culturel Circea-Gradinile dans le contexte de Néolitique Balkanique, ZNM XIV-1, 103-112.

- Николов Б., 1992, Ранонеолитно жилище от Слатина (София), София.

- Prendi F., 1990, La Néolitique ancien en Albanic, Germania 68-2, 399-426.

- Redman Ch., 1978, The Rise of Civilization, San Francisco.

- Ridley C. - Wardle K. A., 1979, Rescue Excavations at Servia 1971-73 - A Preliminary Report, ABSA 74, 185-230.

- Rollefson G. O., 1989, The Late Aceramic Neolithic of the Levant: A Synthesis, Paléorient 15/I, 168-173.

- Schoeninger M. J., 1981, The Agriculturtal "Revolution": its Effect on Human Diet in Prehistoric Iran and Israel, Paléorient 7/I, 73-91.

- Srejović D., 1988, The Neolithic of Serbia: A Review of a Research, 5-19 u NS, ed. D. Srejović, Belgrade.

- Theocharis D., 1973, Neolithic Greece, Athens.

- Титов В., 1969, Неолит Греции, Москва

- Тодорова Х. - Вaјсов И., 1993, Ново-каменната епоха в Бьлгария, София

- Trigger B., 1968, Beyond History: The Method of Prehistory, New York-Chicago-San

Francisco.

- Tringham R., 1971, Hunters, Fishers and Farmers of Eastern Europe 6000-3000 BC,

London.

- Ветнић С, 1986, Старчевачка култура типа Буковче у Поморављу, ГСАД 3, 163-166.

- Ветнић С, 1986, Старчевачка култура типа Течић у Поморављу, ГСАД 3, 163-168.

- Voigt M. M., 1983, Hajji Firuz Tepe Iran: The Neolithic Settlement, Philadelphia.

- Wijnen M., 1979, 191-194 u Ridley C. - Wardle K. J., 1979.

- Zvelebil M., 1989, On the Transition to Farming in Europe or what was Spreading with the Neolithic: a Reply to Ammerman, Antiquity 63/239, 379-389.

- Zvelebil M. - Zvelebil K., 1988, Agricultural Transition and Indo European Dispersals, Antiquity 62/236, 574-583.

1. Аргиса: Титов 1969, рис. 46,3

2. Аргиса: Титов 1969, рис. 46,4

3. Аргиса: Титов 1969, рис. 46,9

4. Аргиса: Титов 1969, рис. 46,7

5. Сервиа: Wijnen 1979, fig. 3,11

6. Кизилкаја: Титов 1969, Таблица 16/II, 1

7. Ум Дабаџија: Kirkbride 1972, p. X, 4

8. Чатал Хијик: Титов 1969, Таблица 18/I, 3

9. Хичилар: Mellaart 1970, p. LIX, 3 и фиг. 49,15

10. Аргиса: Титов 1969, рис. 46,10

11. Сескло: Титов 1969, рис. 46,8

12. Н. Никомедеја: Титов 1969, рис, 73,6

13. Н. Никомедеја: Титов 1969, рис, 73,2

14. Анзабегово:Mock 1976, фиг. 48,5

15. Ахилејон: Gimbutas1974, фиг. 1,8

16. Градиниле-Излаз: Nica1987, фиг. 1,8

17. Џеитун: Mellaart 1975, fig. 134c

18. Ум Дабаџија: Kirkbride 1972, п. X, 1

19. Ум Дабаџија: Kirkbride 1972, п. X, 3

20. Ум Дабаџија: Mellaart 1975, фиг. 80,3 ред. одозго 3 са лева

21. Ум Дабаџија: Kirkbride 1972, п. X, 10

22. Мунхата: Mellaart 1975, фиг. 154, 2 ред 1 са лева

23. Хасуна: Brentjes 1968, 3 ред одозго 2 са десна

24. Сијалк: Brentjes 1968,111,1 ред 34 са лева

25. Џеитун: Mellaart 1975, фиг. 134б

26. Лјаноклади: Heurtley 1939, фиг. 117g

27. Винковци: Димитријевић 1979, п. XLI, 10

28. Анзабегово: Mock 1976, фиг. 58,2

29. Анзабегово: Mock 1976, фиг. 58,3

30. Анзабегово: Mock 1976, фиг. 57,2

31. Анзабегово: Gimbutas 1976, фиг. 24,5

32. Сервиа: Heurtley 1939, фиг. 141

33. Хаџи Фируз: Voigt 1983, фиг. 98г

34. Хаџи Фируз: Voigt 1983, п. 24,1

35. Хаџи Фируз: Voigt 1983, фиг. 98х

36. Хаџи Фируз: Voigt 1983, фиг. 981

37. Лагитуњево: Gaul 1948, п. XI, 4

38. Гривац: Гавела 1956-57, сл. 57

39. Магарећи Млин: Лековић, 1988, неилустровано

40. Градиниле-Излаз: Nica 1987, фиг. 16

41. Сервиа: Heurtley 1939, фиг. 141

42. Крча-Ла Ханури: Nica 1976, фиг. 1,3

43. Анзабегово: Gimbutas 1976, фиг. 25

44. Анзабегово: Гарашанин 1979а, Т. XIII, 2

45. Градиниле-Излаз: Nica 1992, фиг. 1,5

46. Хачилар: Mellaart 1970, фиг. 59,10

47. Сијалк: Brentjes 1968,111, 1 ред 1 са лева

48. Доња Брањевина: Karamanski 1975, Т. V. 1

49. Сескло: Theocharis 1973, п. IV, 7

50. Хачилар: Mellaart 1970, п. XLVI, 1

51. Хасуна: Redman 1978, фиг. 6-6

52. Лабве: Mellaart 1975, фиг. 28а

53. Сервиа: Wijnen 1979, фиг. 3,10

54. Оцаки: Титов 1969, рис. 46,9

55. Ахилејон: Gimbutas 1974, фиг. 16

56. Оцаки: Титов 1969, рис. 54,4

Sl. 1 - 18. Fig. 1 - 18	Sl. 19 - 43. Fig. 19 - 43	Sl. 44 - 56. Fig. 44 - 56

Balkan, Anatolia, Near East

Neolithic Transformation - Some Inquires

Author's orientation is to raise some questions tied with the topic in the title from the SE European archaeological point of view. Several critical comments on (lie, up to data, research methodology, investigation strategy, as well as scientific theoretical elucidation on the Neolithic of Balkans are disclosed. The author also presents current scientific theories and hypothesis on the phenomenon of "Neolithic Revolution" regarding the archaeology of SW Asia. A short review of the relationship between SW Asia and SB Europe, on the genesis of Neolithic, with accentuated inquires about the biogeography of progenitors of domesticates, generate questions:

- What the interpretation of different breeding strategies of Balkano-Carpatian cultural complex (cattle, pig) and Balkano-Anatolian one (caprovides) might be?

- How can one explain the presence of hornless sheep within the Anzabegovo cultural group, as well as Balkano-Carpato-Pannonian cultural complex but for Early Neolithic Greece?

Regarding the developed pottery Neolithic the author offers a brief comparative analysis of the three groups of painted earthenware, widely distributed from Balkans to Transcaspia (fig. 1-43, 47, 48), resulting in isolation of 7 cultural entities (text chart). This generate the question:

- Within the developed-classical pottery Neolithic, aside the current tendencies for fixing the particularities, is it possible to recognize some mechanisms for establishing a wide fan of relationships through a Grand territory?

The goal of author's questioning is to trace for enlightening relations between SE Europe and SW Asia, that was never one-way direction.

// Пројекат Растко / Археологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]