NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoArheologija
TIA Janus

Петар Петровић
(1938–1997)

Када је 1994. године Петар Петровић дошао на место директора Археолошког института у Београду, иза себе је већ имао дугогодишње истраживачко искуство, располажући уједно вишеструким знањем из античке археологије и класичне филологије. Рођен је 1938. године у Београду, школовао се у Краљеву, Нишу и Београду, где је дипломирао на Одељењу за класичну филологију Филозофског факултета у Београду 1960. године. Магистрирао је са темом "Историја Ниша од оснивања до 441. године" а докторат је стекао на Филозофском факултету 1971. године, са тезом "Палеографија римских натписа у Горњој Мезији". Од 1962. године радио је у народном музеју у Нишу, да би 1971. прешао у Археолошки институт у Београду. На основу свог рада на Филозофском факултету у Приштини и Филозофском факултету у Новом Саду, добио је 1989. године звање редовног професора Универзитета.

Руководио је низом пројеката, међу којима су најзначајнији "Антички Наис" и "Timacum Minus - Ravna". Водио је такође Одељење за археологију Центра за научна истраживања САНУ у Нишу, као и Центра за документацију у Нишу (Медиана) и Књажевцу (Timacum Minus).
Постао је члан Немачког археолошког института у Берлину 1996. године, учествујући такође активно у низу међународних пројеката посвећених античкој археологији, као што су Tabula Imperii Romani или Corpus Signorum Imperii Romani. Био је и дугогодишњи члан Центра за античку епиграфику и нумизматику Филозофског факултета у Београду, као и Међународне комисије за проучавање индо–европеизације и траколошке студије Института за траколошке студије у Букурешту.

Био је председник Српског археолошког друштва и уредник Гласника Српског археолошког друштва.

Библиографија Петра Петровића укључује бројне монографије, студије, прилоге и водиче. Врло су вредна његова систематска истраживања Источне Србије и Понишавља, чији су резултати прикупљени у књигама, као што су "Ниш у античко доба" 1976, "Медијана - резиденција римских царева" 1994; посебно вреди нагласити критичку обраду натписа на надгробним споменицима: "Naisus - Remisiana - Horeum Margi", 1979 и "Timacum Minus - Romuliana" 1995. Уредник је (и аутор) Зборника радова међународног симпозијума "Римски лимес на средњем и доњем Дунаву", одржаном 1994. године у Кладову.
Делујући као директор Археолошког института у отежаним приликама друштвене заједнице у целини, Петар је овој кући вратио истраживачки замах, унапредивши пре свега посусталу издавачку делатност. Окренут новој методологији савремене археологије, он је увео - првенствено у информатици - дуго очекивану интердисциплинарност у пројекте Института. Учинио је веома много и за оснивање институтског рачунског центра, оспособљеног да служи као стециште научних информација и документације, уз опремање текућих публикација Института.

Била би неизбежна дуга набрајања свих научних и организационих послова које је Петар стигао да обави. Остваривање тако усмереног рада, чију је основну замисао Петар очевидно дуго носи о у себи, захтевало је међутим, изузетне напоре. Не одустајући од свог стално повећаваног и свестраног ангажовања, он се ухватио у коштац са све неповољнијим околностима, све бројнијим институтским потребама и најзад, са сопственим истраживањима али и сопственом животном снагом.

Показало се, као и много пута раније, да усклађивање оног што треба урадити и оног што је могуће урадити, истрајни посленици коначно пребаце на своја плећа. За кратко време свог вођења Института, Петар се очевидно одлучио за такав избор, не размишљајући да цена може бити и превисока. Остао је до самог тог неочекиваног и трагичног краја доследан, окренут настојањима да постигне све што је желео Институту и што је наумио у свом научном раду.

Петар је оставио Институт и сараднике у тренутку када је требало очекивати даљи успон његовог истраживачког рада, утемељеног на напретку ове институције у свим њеним активностима. Залажући се да тај напредак буде што потпунији и то до краја сопствених снага, Петар прерано напушта Институт, остављајући уједно незавршена своја изузетна археолошка и епиграфска истраживања.

Борислав Јовановић

// Пројекат Растко / Археологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]