|
|
 |
Преминуо академик Милутин ГарашанинИстраживач праисторијеПолитика, Београд, 5. април 2002. Познати археолог остаће упамћен и по истраживањима Подунавља, римског лимеса и кастела ПонтесУ Београду је јуче (4. априла 2002, прим. ПР), у 82. години, преминуо један од најстаријих и најпознатијих српских археолога, академик Милутин Гарашанин. У истраживачкој и научној каријери дугој безмало шест деценија највише се бавио праисторијским археолошким истраживањима Балкана, посебно Подунавља и суседних области. Академик Гарашанин ће у историји балканске археологије остати упамћен и по низу истраживања којима је руководио, сам или са сарадницима, на локалитетима у Србији и Македонији, међу којима су била и многа важна налазишта праисторијских култура, предмета и античке грађе. Академик Милутин Гарашанин је рођен 11. септембра 1920. године у Београду, где је завршио школовање, а потом и студије на Филозофском факултету, на тадашњој групи за класичну филологију са археологијом. Дипломирао је 1946, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани, са дисертацијом "Хронологија винчанске групе". Кратко време био је управник Музеја града Београда, потом археолог-праисторичар у Народном музеју у Београду. Године 1950. постаје научни сарадник Археолошког института САНУ, затим ванредни професор Филозофског факултета у Београду 1957, и редовни - 1963. године. Исте године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности, а за редовног 1976. године. Био је и секретар Одељења историјских наука САНУ и генерални секретар Академије од 1977. до 1981. године. Археолошка истраживања и балканолошке студије академика Гарашанина биле су високо цењене у некадашњој Југославији и у многим европским балканолошким центрима. За такав рад академик Гарашанин је награђен титулом дописног члана Академије наука и уметности Босне и Херцеговине, Међународне уније за праисторију и протоисторију, Асоцијације за проучавање југоисточне Европе, Мешовите италијанско-југословенске комисије за проучавање археологије Јадрана при Југословенској академији знаности и умјетности. Био је и члан Комисије за објављивање културне историје света при Унеску у којој је један од аутора текстова првог тома ("Праисторија југоисточне Европе"). У оквиру својих научних истраживања Гарашанин је од 1979. године руководио систематским ископавањима на римском кастелу Понтес (Трајанов мост) на подунавском лимесу у Србији. Као један од најупорнијих истраживача римског лимеса, изабран је за почасног доктора Универзитета у Букурешту (1996) и за дописног члана Баварске академије наука (1988), за почасног члана Археолошког института Румунске академије наука и почасног члана Траколошког института у Софији. За истраживачки рад академик Милутин Гарашанин је награђен седмојулском наградом (1987) и специјалном наградом поводом 150-годишњице Народног музеја у Београду (1994. године). // Пројекат Растко / Археологија // |