Др
Ђорђе Јанковић
|
Сл. 3. Избор налаза из громила 1 - Ресановиц, Грахово; 2 - Цимеше, Петровац (по В. Ћурчићу); 3 - Љутићи, Пљевља; 4 - Велики Остров (по В. Боронеанц, Ј. Стинга, цртеж без сразмере); 5 - Уздоље, Книн. |
Разлике међу громилама нису случајне. Значајно је да се оне не разликују просторно, што значи да је реч о истим погребним обичајима на јединственом културном простору. Несумњиво свака поједина врста громила одговара друштвеном положају покојника. Громиле са остацима кућа припадају домаћину или домаћици, односно старешини породице. Громиле које садрже четвороугаоне основе станишта, а без огњишта, припадају осталим одраслим члановима породице. Мале кружне громиле без огњишта, највероватније су дечије. Кружне громиле са огњиштем припадају пастирима. Овакво разврставање громила у потпуности се подудара са српским друштвом описаним на истом простору у овом веку.[23]
Доста чест налаз у громила су комадићи ћумура. То могу бити само безлични комадићи, или делови грана. Нађени су на готово свим истраживаним налазиштима (Велики Остров, Островица, Љутићи, Закмур, Сеоница, Озрен, Купирово, Врбник, Рамљане, Уздоље). Њихов положај на дну громиле указује да би могли бити остаци кађења, обредног чишћења тла. Остаци запечене земље, ако нису део огњишта направљеног у громили, могу бити разбацани по њеној унутрашњости (Љутићи, Црљивица, Купирово, Ресановци, Врбник, Уздоље). Тада су то несумњиво делови уништеног огњишта у дому покојника.[24] У громилама су налажене поломљене животињске кости, понекад нагореле (Велики Остров, Љутићи, Сеоница, Црљивица, Ресановци, Врбник, Уздоље). То су најчешће кости оваца, коза, али и птица и риба. То су свакако остаци погребне гозбе - тризне, даће, помена. Други предмети из громила по правилу су такође остаци тризне, а не прилози. Њихов избор није се битно мењао кроз време.
Најстарије громиле нађене су у Ресановцима код Грахова. Једна громила је датована богатим налазима (сл. 3:1): новцем цара Валенса (364-378), бронзаним прстеном, гвозденим кресивом, уломцима касноантичког стакла, са по 1-3 дела касноантичке амфоре, тањира, здела, бокала, крчага, великог лонца, итд. Већим бројем уломака заступљена је једино чинија, рађена без употребе витла. Нађен је само један уломак лонца, такође рађен без употребе витла. У громили су били горњи и доњи део жрвњева ручног млина. Све то заједно делује као поломљени предмети домаћинства. Истом времену, или ранијем V столећу, припада громила из Црљивице код Дрвара, са деловима лонца рађеног без витла и касноантичког крчажића.
Шестом столећу вероватно припадају многобројни налази грнчарије рађене гњетањем из Сеонице код Коњица. У Сеоници нема украшене грнчарије, чак ни јамица на ободу, а украс је особен за позније VI столеће и правило у VII столећу. Истом времену, можда каснијем VI столећу, припадају громиле нађене уз рановизантијску цркву у Цимешама код Петровца. Оне су подигнуте на слоју рушевина IV-V столећа. Вејсил Ћурчић је у три од 19 громила нашао скелете, а уз један скелет је био пар бронзаних наруквица(сл. 3:2). У другим громилама нашао је "коленасту" бронзану фибулу, а у једној позлаћену сребрну укосницу - писаљку и гвоздени "римски" кључ. Црква и громиле могу бити истовремене, па указују на доба покрштавања Срба. [25]
Наредни слој громила припада VII столећу, односно добу од коначног насељавања Словена на Балканско полуострво до досељавања Бугара (Љутићи, Велики Остров). У Љутићима код Пљеваља су нађени делови византијског посуђа рађеног на брзом витлу, међу којима и део дна зелено глеђосаног мортарија. (сл. 3:3)[26] На Великом Острову је нађена грнчарија рађена на витлу, украшена углавном чешљем, слично налазима из насеља на десној обали Дунава[27] и неким комадима из Љутића(сл. 3:4). Сличне чешљем украшене грнчарије, рађене на витлу, има код Срба између Лабе и Солаве.[28] На Великом Острову су у једној громили нађени врх стреле, а у другој шиваћа игла, нож и тег начињен од античке опеке. То могу бити прилози. Уломци посуђа нађеног на дну су делови домаћинства покојника, а они нађени у горњем слоју су остаци тризне или даће.
Најмлађа громила, из Уздоља код Книна, поред животињских костију, садржи само уломке грнчарије (сл. 3:5). Скоро сва је рађена на витлу, а украшавана је чешљем и шиљком. На једном комаду се налази ребро украшено печатањем. Таквих уломака има на оближњим утврђењима. Горње датовање ове громиле одређено је франачким освајањима почетком IX столећа, у рату са Византијом 799-812. године.
Мало је података сачувано о изгледу споменика подизаних на громилама. У две громиле у Љутићима нађена су по два гвоздена клина, а у Врбнику у две громиле по један клин. Може се нагађати да су окивали дрвене штитове, или да су повезивали дрвене делове споменика. Како су могли изгледати споменици на громилама, показују примери из позног средњег века. То су камени надгробни белези, стећци, коришћени на истом простору као и громиле. Неки од њих су обликовани у виду куће без прозора и врата, са двосливним или четворосливним кровом, а има их углавном у североисточној Босни.[29] (сл. 2:5). Много су бројнији они на којима је приказана грађевина са шест или више стубова, покривена различитим крововима - равним, на две или четири воде [30].(сл. 2:6) Раширени су између Полимља и Неретве, али и даље на запад. Ови надгробни белези од камена, подражавају оне прављене од дрвета. Нема сумње да у њима треба видети "ступове" из Предања о прошлим временима.[31] Ретко се појављују и камени споменици у виду стуба, са записом[32].(сл. 2:7) Из новијег времена сачувани су дрвени оквири изнад гроба, који служе да држе хумку да се не распе.[33](сл. 2:8)
Громиле су груписане најчешће у мале скупине до 30 хумки, затим у скупине од 100 до преко 500 громила, и на крају у скупине са око 60-70 громила. Смештене су дуж путева (често римских), на превојима, планинским и брдским косама. То су по правилу предели повољни за сточарење. У приморју, код Книна, то су стеновита поља изнад плодних долина, на надморској висини око 350 м. Највиша налазишта су на преко 1500 м надморске висине - на Равној гори под Островицом код Призрена, на Дурмитору и другим планинама. Ово јасно показује да су се Срби некада бавили претежно сточарством.
Да се живот заиста одвијао у планинама, показују топоними типа "игриште". Према Предању о прошлим временима игришта су места друштвеног живота, где се окупљало становништво околних насеља.[34] Такви топоними се код Срба налазе по правилу на врховима планина или уз њих. За окупљања су игришта коришћена до пре 20-30 година. На планини Требави то је Игралиште (надморске висине 480 м), где се народ окупљао за Божић, без свештеника; на Копаонику поред Ибра је Игриште (1088 м); поред реке Босне на планини Раван је врх Игришћа (1302 м); на Јавору северно од Дрине је врх Игриште (1406 м), на Јахорини западно од Дрине и северно од Неретве је Игриште (1451 м), а на планини Тари источно уз Дрину је врх Збориште (1544 м).
Громиле јасно оцртавају српски етнички простор у раном средњем веку, што се надовезује и уклапа у области са другачијим видовима сахрањивања (сл. 1). Северно од области са громилама, у Посавини, нађене су урне у равним гробљима у Сланкамену у Срему, у Дворовима код Бијељине, и у Петошевцима код Лакташа, близу Бања Луке.[35] Таква гробља нађена су и на јужном приморју - у Кашићу код Задра и у Бакру близу Ријеке (Дуљеби?).[36] Област громила такође омеђују и гробља сахрањиваних покојника. То су гробља Коман културе, која се простиру између Охридског и Скадарског језера.[37]
Сада установљен погребни обред Срба, попуњава велику празнину у прошлости Јужних Словена. Очигледно је да су се Срби битно разликовали од племена Јужних Словена, који су спаљене остатке покојника сахрањивали у земљу, или од придошлих Хрвата, који нису спаљивали покојнике. Та посебност се назире и у другим видовима материјалне и духовне културе. Срби су изгледа више подизали надземне куће. Те куће, као и положаји громила, указују на претежно сточарску привреду Срба и ратничку природу. То се све уклапа у податке о Србима које су пренели Ал Масуди и Ибрахим ибн Јакуб.
На крају, треба нагласити да су ово нова открића, која тек треба усагласити са подацима о Словенима у области Карпата, где изгледа има сличних могила.[38] Хумки без остатака покојника има у Повислењу и у Западном Побужју, што се подудара са распоредом топонима сложеним од "Срб".[39] Треба очекивати да се временом сличан погребни обред установи у области савремених Бојка, где се може тражити земља одакле су Срби населили римску Далмацију.[40] Громиле такође треба очекивати између Лабе и Солаве у данашњој Немачкој, и можда у другим пределима.
1. В. Чајкановић, О врховном богу у старој српској религији, Посебна издања Српске краљевске академије, CXXXII, Филозофски и филолошки списи 34, Београд 1941, 136-137.
2. В. Ћурчић, Старине из околине Босанског Петровца, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини XIV, Сарајево 1902, 229-255.
3. И. Анђелић, Два средњовјековна налаза из Султића код Коњица, Гласник Земаљског музеја XIV, Сарајево 1959, 205-209.
4. V. Boroneanţ, I. Stîngă, Cercetările privind secolul al VII-les de la Ostrovu Mare, comuna Gogoşu, din zona hidrocentralei "Porţile de Fier II", Drobeta 1978, Turnu Severin, 87- 107.
5. А. Я. Гаркави, Сказания мусльманских писателей и славянах и руских, Санктпетербургь 1870, 136-137.
6. T. Lewicki, Obrzędy pogrzebowe poganskich Słowian w opisach podróżników i pisarzy arabskich głownie z IX-X w, Archeologia V, Warszawa-Wrocław (1952-1953), 151.
7. Исто, 151-152.
8. А. Я. Гаркави, наведено дело, 120-123.
9. Свети Теофан, Хронографија, 348, 16-20; 364. 11-15, 30 - 366. 23; 367. 9-12; 428. 24-25; Патријарх Нићифор, Бревијар, 36. 17-37. 9; Византиjски извори за историју народа Југославије, Београд 1955, 223. 226-230, 241-242.
10. А. Я. Гаркави, наведено дело, 137: "Подль этога царя из славянскихь царей живеть царь Аванджа, имеющий города и обширныя области, много войска и военныхь припасовь; онь воюеть сь Румомь, Ифранджемь, Нукабардомь и сь другими народами, но войны эти не решительны".
11. Einhardi Annales, Annales Regum Francorum, Pertz, Monumenta Germaniae I, ad anno 822.
12. Константин Порфирогенит, Спис о народима, глава 32-34, 36; Византиjски извори за историју народа Југославије II, Београд 1959, 46-50, 59-63.
13. В. Чајкановић, наведено дело, 31, 61; Я. Е. Боровский, Мифологический мир древних киевлян, Киев 1982, 68-69, 99.
14. П. Б. Пандей, Древнеиндийские домашние обряады (обычаи), Москва 1990, 280; В. Н. Топоров, Заметки по покоронной обрядности, Балто-славянские исследавания 1985, 28-29.
15. Упоредити H. Zoll-Adamikowa, Wczesnośredniowieczne cmentarzyska ciałųpalne Słowian na terenie Polski I, Wrocław - Warszawa - Krakow - Gdansk. I-II, 1975, 1979.
16. V. Boroneanţ, I. Stîngă, наведено дело, 100-102.
17. За такве примере упоредити G. Wetzel, Slawische Hьgelgrдber bei Gahro, Kr. Finstеrwalde, Veröffentlichungen des Museums für Ur- und Frühgeschichte Pótsdam 12, Berlin 1979, 1129-155.
18. П. В. Пандей, наведено дело, 206-207.
19. H. Brachmann, Slawische Stämme an Elbe und Saale, 1978, 23.
20. Ј. Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд 1922, 379.
21. Исто, 350-351.
22. Исто, 349-350.
23. Исто, 374-381.
24. П. Б. Пандей, наведено дело, 207-209.
25. Константин Порфирогенит, Спис о народима, глава 32; Византиjски извори II, 49.
26. J. Hayes, A seventh-century pottery group. Excavations at Saraçane in Istanbul, Dumbarton Oaks Papers 22, Washington 1968, 206, broj 23-25.
27. М. и Ђ. Јанковић, Словени у југословенском Подунављу, Београд 1990, 21, 101- 103, 110-111.
28. Die Slawen in Deutschland, Berlin, 1985, 26.
29. Ш. Бешлагић, Стећци - култура и уметност, Сарајево 1982, 372-379.
30. Исто, 359-371.
31. Повесть временных лет I, Москва 1950, 15, 211; Б. А. Рибаков, Язычество древней Руси, Москва 1987, 89-92.
32. Ш. Бешлагић, наведено дело, 104; М. Вего, Зборник средњевјековних натписа Босне и Херцеговине, Сарајево 1970, број 118 и 246.
33. В. Марковић, Дрвене гробнице у околини Рудог, Гласник Земаљског музеја VII Сарајево 1953, 357-319.
34. Повесть временных лет I, 15, 211.
35. М. и Ђ. Јанковић, наведено дело, 25, 90, 104-105; I. Čremošnik, Die chronologien der aeltesten slavischen Funde in Bosnien und Herzegovina, Archeologia Iugoslavica XI, 1970, 100- 101; З. Жеравица, Ранославенска нeкропола Багруша у Петошевцима код Лакташа, Гласник Земаљског музеја, Археологија, 40-41, Сарајево 1985-1986, 161-164.
36. Ј. Белошевић, Материјална култура Хрвата од VII до IX столећа, Загреб 1980, 46-48; Z. Vinski, Gibt es frьhslawische Keramik aus der Zeit der südslawischen Laudnahme?, Archeologia Iugoslavica I, Beograd 1954, 71-73.
37. Последњи је о њој писао Б. Бабиќ, Денешните територии на Република Македонија и Република Албанија во VII и VIII век, Цивилизации на почватa на Македонија 2, Скопје 1995, 153-182.
38. И. П. Русанова, Изучение славянских поселений у с. Черновка, Археологические открытия 1979, Москва 1980,
39. H. Zoll-Adamikowa, 1975.; T. Lewicki, Litzike Konstantina Porfirogenity i Biali Serbowie w po'lnocej Polace, Rocznik Historicens XXI, 1956, 9-32.
40. Константин Порфирогенит, Спис о народима, глава 32, Византиjски извори за историју народа Југославије II, Београд 1955, 46.
Катедра за средњевековну археологију, Филозофски факултет, Београд
предмет: средњевековна археологија
Кратка радна биографија
Запослио се 1971. у Музеју Крајине у Неготину. Од 1977. до 1978. ради у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњевековну археологију. Магистрирао је 1977. са темом "Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у VI-XII веку", а са темом становништво Балкана у VI и почетком VII столећа" докторира 1987. године. Ментор је био професор Др Јован Ковачевић. У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњевековну археологију 1997.
Изабрана библиографија
Покретни налази са некрополе и утврђења код Кладова, Старинар XXIV-XXV, Београд 1973-1974 (1974), 201-225 - Le mobilier archeologique de la necropole et de la forteresse pres de, Kladovo, 226. (У чланку су објављени и разврстани цртежима предмети краја III - краја IV столећа, нађени приликом изградње бродоградилишта и током археолошких ископавања тетрархијског пресидијума: 13 фибула, 6 наруквица, 4 пређице и копче, итд., као и 24 посуде из некрополе и преко 160 примера кухињске, глеђосане и друге грнчарије.)
Средњевековна грнчарија доњег српског Подунавља, Balcanoslavica 3, Прилеп-Неготин 1974 (1975), 89-112 - The Medieval Pottery of the Serbian Lower-Danube Basin, 113-119.
(У чланку је разврстана и датована грнчарија VI-VIII и XI-XVI столећа, прикупљена ископавањем и рекогносцирањем, у областима Доњег Милановца, Кладова и Неготина.)
Истраживање споменика у Врелу, Шаркамен, Старинар XXXI, Београд 1980 (1981), 87-92 - Etudes des monuments de Vrelo, Љarkamen, 93. (Објављен је налаз делова порфирне, седеће статуе цара из доба тетрархије, и постоља на коме се налазила, откривених западно од Неготина.)
Подунавски део области Аквиса у VI и почетком VII века, Археолошки институт, Грађа 5, Београд 1981, 1-194 - La partie danubienne de la region d’Aquis au VIe et au debut du VII siecle, 195-232. (У књизи су разврстана утврђења, грнчарија фибуле и други предмети, датовани у више слојева рановизантијског доба, на основу наслојавања, типологије и анализа византијског новца и писаних извора.)
Нека запажања о властелинским шлемовима на ликовним представама у Србији XIV-XV столећа, Зборник филозофског факултета A XVI, Београд 1989, 147-162. (На основу представа шлемова са или без личине, на живопису, новцу, печатима, грађевинама и другом, установљена је њихова традиционална употреба у југоисточној Европи, а ликовно представљање као грба само у српским земљама, под утицајем запада.)
(са М. Јанковић) Словени у југословенском Подунављу, Музеј града Београда, Београд 1990, 1-141 - Les Slaves du bassin danubien Yougoslave, 143-149. (У монографији - каталогу, обрађено је преко 1000 предмета V-XIII столећа, који припадају Словенима и народима са којима су Словени живели у Подунављу, прикупљених из близу 30 установа бивше Југославије.)
The Serbs in the Balkans in the Light of Archaeological Findings, The Serbian Question in The Balkans, Faculty of Geography - University of Belgrade, 1995, 125-146. (Помоћу археолошких, епиграфских, писаних и етнолошких извора, дефинисана је култура Срба у прошлости, помоћу које је одређен простор етничког језгра Срба између Поморавља и Поуња, Посавине и Јадранског мора, у континуитету од раног средњег века.)
Српске громиле - Свесловенски савез и К. реч, Београд, 1998, 174. стране (Књига о српском начину сахрањивања у Средњем веку.)
Рад на пројектима
Археолошко истраживање светилишта Захумско-херцеговачке епархије.
Истраживање манастира Светог Архангела Михаила на Превлаци.
Обнова православног наслеђа у Дoбро-босанској епархији - археолошка истраживања.
Област ужег интересовања
Материјална и духовна култура, средњи век Југоисточне Европе, и манастира, порекло Словена и Срба.
// Пројекат Растко / Археологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]