Свесловенски савез, Београд
Музеј Војводине, Нови Сад

Баранда код Опова
насеље касноантичког доба

Изложба о исходима археолошког истраживања код Опова

Има ли Словена у Банату и Бачкој
у III-IV столећу?

Београд, март 4 април 1994.
"Кућа Крсмановића"

Увод

У Панонији са леве стране Дунава, забележене су стотине насеобинских налазишта касноантичког доба. По правилу, та налазишта се код нас и у Мађарској приписују Сарматима, а у Румунији романизованим Дачанима, односно прецима Румуна. На основу података о сарматским нападима на области које су Римљани заузели са десне стране Дунава, код нас се усталило схватање да су тада само Сармати настањивали Банат и Бачку. Тај став је у супротности са предањем о постојбини Словена у Подунављу, унетом у Несторов летопис почетком XII столећа.

Да би се установило да ли Словени живе у Банату и Бачкој у III-IV столећу, Свесловенски савез се подухватио археолошких истраживања. То је важно питање за историју савремене Европе, а не само за прошлост Словена.

Истраживања су започета у сарадњи са Музејем Војводине. Ископавања је водио др Ђорђе Јанковић у сарадњи с Станком Трифуновићем, а уз помоћ 18 добровољаца студената археологије, током октобра 1993. Ископавање је помогла општина Опово, која је екипи обезбедила смештај и радни простор; Пољопривредни комбинат Београд из Опова обезбедио је екипи исхрану. Мештани Баранде Жива Марков, Миша Васић и Бане Витолић, омогућили су рад на својим имањима.

Баранда

Касно античко насеље у Баранди захвата површину од око 4 хектара. Простире се са јужне стране Баранде, између Тамиша на западу и ритова на источној страни. Откопана је површина од око 150 м², углавном на југоисточном крају налазишта.

Откривени су остаци три надземне куће, једне полуземунице и пет јама или трапова. Од кућа су сачуване основе, распознатљиве по изгорелим деловима - њихове ивице оцртавају комади изгорелог лепа пали са зидова. Нису откопане у целини, али је јасно да су биле правоугаоне, површина 5,5 х 4 м, 5 х (?) м и 9 х (8?) м. Пошто јаме за дрвене стубове за сада нису нађене, а на лепу, односно иа малтеру од блата, виде се отисци прућа, може се претпоставити да су зидови били од дрвених греда и плетера облепљеног лепом. Кров је по свој прилици био на две воде, покривен сламом или трском. На поду највеће куће, ближе једном од ужих зидова, нађена су два огњишта. Ископавање ове необично велике куће није завршено, па се још не може рећи ништа одређено о њеној намени. Од полуземунице је сачуван само део укопа и уз њега један трап; свакако је била знатно мања од надземних кућа.

Куће су изгореле у пожару, па су у њима нађени предмети који тада у брзини нису склоњени, пре свега различито посуђе. Поред грубог посуђа за спремање хране домородачке производње (лонци, поклопци зделе), нађени су производи римских и других грнчарских радионица (разноврсне зделе, тањири, велики лонци посебних намена, амфоре). То су врсте посуђа познате наспрам римских граница од северног до Црног мора. Нађени су и други предмети - гвоздени клинови, камени брусеви, итд. За датовање су кључна два нађена новца, један цара Аурелијана (270-275) и други цара Константина Великог (305-367). Насеље је изгорело и напуштено вероватно током неког рата, између 322. и 358. године.

Природа налаза указује да су у насељу код Баранде живели сељаци. Нађени су брусеви за оштрење српова, трапови за чување пољопривредних производа, ручни жрвњеви. Недостатак гвозденог оруђа је разумљив, јер је оруђе увек било предмет пљачке. На домородачком посуђу откривени су отисци житарица, а у лепу којим су били малтерисани делови кућа, нађени су отисци проса. Нађене су и посуде намењене печењу теста - црепуље. Кости животиња показују да су гајена говеда, овце и козе, свиње. Глинени пршљенци (замајци за вретено) указују на пређу вуне. Ово становништво је трговало са Римљанима - продавали су вероватно пољопривредне производе, а куповали оруђа, накит и друге занатске производе сложеније израде.

Насеља у Банату и Бачкој

У Банату и Бачкој археолози су забележили многа насеобинска налазишта касноантичког доба. Сводећи те податке, дошло се до закључка да та налазишта припадају искључиво Сарматима, јер се у римским писаним изворима једино они спомињу. У недостатку других мишљења, и пошто се на више места наишло на гробља у којима су уз покојнике нађени предмети особени за сарматску културу, то мишљење постало је опште прихваћено. Међутим, у међувремену су на таквим налазиштима откопане полуземунице и земунице (Врбас, Клиса и Његошево код Бачке Паланке^*, Братеи у Румунији, итд.). Постало је јасно да су то сеоска насеља, каква нису позната код Сармата на другим просторима, али су забележена код Лимиганата.

* Стара Торина код Суботице, Апатин.

Лимиганти

Амијан Марцелин, знаменити римски историчар (око 330-400), описао је ратне догађаје 358-359. године у данашњој Војводини. Лимиганте, народ настањен у Банату и Бачкој наспрам римске границе (limes), напала је римска војска са царем Констанцијем II (337-361) на челу. Римљани су Лимиганте поразили и протерали, али за кратко. Лимиганти су се вратили, па су чак пробали да убију цара Констанција II и освете се. У рату који се одвијао између околине данашњег Титела, Тисе, Тамиша и Караша и Нере на истоку, насеља Лимиганата су спаљена. Они се деле на источне Пикензе и западне Амикензе. Називани су Sarmatae Limigantes или Limigantes Sarmatas Servos, јер су привремено били робови "слободних Сармата". Из шкртих описа јасно је да Лимиганти нису Сарматске културе - живе у земуницама и кућама, опремљени су мачевима и штитовима. У исто време "слободни Сармати" се описују као коњанички народ опремљен копљима и оклопима од рожнатовине. Посебно је важан посредан податак да Лимиганти немају владара или вољу, јер одлуке доноси савет, док Германи и Сармати имају краљеве.

Сармати и Словени

Тацит наводи Словене под именом Венеди, као и други антички писци. Он бележи да не зна тачно да ли Венеди спадају у Германе или Сармате. По изгледу су сличнији Сарматима, али их ипак убраја у Германе, јер живе у кућама, крећу се пешице и опремљени су штитовима, док Сармати проводе свој живот на колима и коњима. И Сармати и Словени, лако су се мешали са другим народима. На пример, етноним Venadisarmatae забележен је у III столећу на римској карти (Табула Појтингеријана) негде око изворишта Тисе. Такође, има мишљења да су имена Срба и Хрвата иранског односно сарматског порекла.

Словени касноантичког доба

У касноантичком добу Словени су носиоци две културе. Пшеворска култура обухвата Пољску и шири се до горње Тисе и Дњестра, док се зарубињецка култура простире даље на исток у горњи слив Дњепра. Словени заједно са Готима и Сарматима носе черњаховску културу, која је захватала простор од слива средњег Дњепра до доњег Дунава. Словени се распознају по спаљивању покојника, посуђу, полуземуницама, земуницама и кућама четвороугаоне и краће правоугаоне основе. Готи су сахрањивали покојнике слично Сарматима, а градили су куће дуге правоугаоне основе. И у пшеворској и у черњаховској култури била је раширена употреба занатских производа римског порекла, добро познатих у Банату и Бачкој.

Језик становништва Баната и Бачке

П. И. Шафарик је први значајан научник који је сматрао да је постојбина Словена у Подунављу. У наше време став да Словени живе у нашем Подунављу већ у античко време, заступају угледни филолози као што су Ф. Баришић или О. Н. Трубачов. Своје мишљење заснивају пре свега на тумачењу хидронима забележених у античком добу . На пример, код Плинија (I столеће нове ере), наилази се на Pathissus, um, одговара словенском "Потисје". Ту је и занимљив назив римског града на левој обали Дунава у Ђердапу,Tsierna, који је смештен на ушћу Черне (данас Оршава наспрам Текије).

Каталог

1. Лонац рађен гњетањем, о = 115 мм.

2. Здела рађена на брзом витлу, глачане површине, о - 240 мм.

3. Тањир рађен на брзом витлу, црвено фирнисован, одозго украшен печатима, о = 130 мм.

4. Лончић рађен гњетањем, о = 69 мм.

5. Поклопац рађен гњетањем, изобличен у пожару, о = 107 мм.

6. Део зделе рађене гњетањем, о = 155 мм.

7 Део лонца рађеног гњетањем, о = 155 мм.

8. Део лонца рађеног гњетањем, о = 76 мм.

9. Поклопчић рађен гњетањем, о = 50 мм.

10. Посудица рађена без употребе витла, о = 35 мм.

11. Лончић рађен гњетањем, о = 20 мм.

12. Делови девет посуда домаће производње.

13. Делови две римске посуде.

14. Пршљенак рађен на витлу, са једне стране украшен троугаоним убодима.

15. - 18. Брусеви, д = 182, 118 и 78 мм.

19. - 21. Делови брусева.

22. Део гвозденог ножа.

23. Гвоздена кланфа, д = 70 мм.

24. Део зидног лепа са отисцима проса.

25. Бронзани новац Константина Великог кован у Сисцији.

Кућа 2

1. Поклопац рађен гњетањем, о = 160 мм.

2. Део поклопца рађеног гњетањем, о = 88 мм.

3. Делови девет посуда домаће израде, гњетање и брзо витло.

4. Делови пет римских посуда.

5. Брус, д = 110 мм.

6-7. Делови брусева.

8. Део гвозденог ножа.

9. Део гвоздене кланфе.

Кућа 3

1. Оштећена здела рађена на брзом витлу, глачане површине, о = 161

2. Део веће посуде рађене на брзом витлу, споља глачане, са кружни отвором пречника 60 мм.

3. Део веће посуде рађене на брзом витлу, споља глачане.

4. Делови римске амфоре.

5. Делови четири посуде домаће израде, гњетање и споро витло.

6. Брус, д = 138 мм.

7. Гвоздени клин, д = 119 мм.

8. Коштано шило, д = 105 мм.

Полуземуница

1. Делови две посуде рађених на спором и брзом витлу.

Трап...

1. Делови пет посуда домаће израде, гњетање, споро и брзо витло.

2. Делови три римске посуде.

Површински налази

1. Део каменог жрвња, пречник око 530 мм.

2. Посудица рађена без витла, о = 55 мм.

3. Лончић рађен гњетаљем без обода, о - око 40 мм.

4. Пршљенак рађен на витлу, пречник 40 мм.

5. Део зделе, имитација тера сигилате.

// Пројекат Растко / Археологија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]